Radiš dok ne padneš u nesvest, vređaju te, pa ti daju otkaz SMS-om: Fantomske firme predatori cede život iz naših radnika, a od Srbije dobijaju milione evra

Rukovodstvo kompanije Džinsi Srbija uputilo je svim svojim radnicima cirkularnu SMS poruku u kojoj im saopštavaju da ta tekstilna fabrika posle 12 godina rada u Leskovcu odlazi u likvidaciju, jer su se, kako navode, u poslednje tri godine nalazili u teškoj situaciji i nisu uspeli da prevaziđu krizu i gubitke - i tako je 700 radnika saznalo da ostaje bez posla.

Rukovodstvo je obećalo da će radnicima biti isplaćene zaostale plate u celosti i da su započeli pregovore sa drugim investitorima o zaposlenju svojih dojučerašnjih radnika.Nakon jednočasovnog protesta ispred fabrike, koji su radnici održali u četvrtak, stigla je nova cirkularna SMS poruka, u kojoj ih rukovodstvo obavestilo da je postiglo sporazum sa korejskom Jurom o tome da se tamo zaposle. Naime, obavešteni su da od petka u 11 časova treba da se jave ovoj kompaniji kako bi obavili intervju za posao. Međutim, na istom protestu, radnici su saznali da im turski poslodavac nije plaćao poreze i doprinose sedam meseci i da nemaju pravo na otpremninu.Još 2011. godine, dnevni list Danas pisao je da je za investiciju od 2,75 miliona evra, Džinsi dobio subvenciju od 1,75 miliona evra. Naredne godine, odobreno im je šest miliona evra za zapošljavanje 760 radnika, što je objavljeno na sajtu Informacionog centra za razvoj Pirotskog regiona, mada je rukovodstvo kompanije ovo negiralo.Nekoliko godina kasnije, 2020, Fond za razvoj Srbije odobrio je Džinsiju investicioni kredit od 126,7 miliona dinara, sa povoljnom kamatnom stopom od 1,8 odsto.

Bez posla i bez otpremnina

Nemačka frabrika Gruner koja ima pogone u Vlasotincu takođe je, mesecima unazad, otpuštala radnike.Kako je rukovodstvo fabrike saopštilo, zbog nedostatka tražnje i smanjene proizvodnje, 70 radnika ostaje bez posla. Zaposleni su, međutim, već krajem juna tvrdili da je već 50 radnika poslato na godišnje odmore i da im je rečeno da se više ne vraćaju. Iz Grunera je navedeno da je kompanija u skladu sa zakonom donela Predlog programa za rešavanje viška zaposlenih, te da je po zakonu sprovela i evaluaciju zaposlenih. Kako je precizirano, utvrdili su listu zaposlenih koji predstavljaju višak, a sve uz saradnju Nacionalne službe za zapošljavanje koja je pratila ceo postupak.Dodali su i da će svim zaposlenima biti isplaćene otpremnine, iako ni oni koji su još u maju ostali bez posla nisu dobili novac koji im pripada.Kako je nedavno za “Novu” rekla jedna od bivših zaposlenih u Gruneru, koja je bez posla ostala u aprilu, njoj i dalje nije isplaćena otpremnina, iako se fabrika na to obavezala.Obavezala se i da će otpremnine isplatiti i radnicima koji su bez posla ostali u poslednjem krugu masovnih otpuštanja.Inače, u Gruneru su, pre najavljenih otkaza koji će bez posla ostaviti 70 radnika, bila još dva ista scenarija – u maju je otpušteno 67 radnika, a u aprilu njih četrdesetak.

Kako je “Nova” već pisala, fabrika Gruner potpusala je sporazum sa opštinom Vlasotince, kojim se obavezala da zaposli 200 radnika, a pored toga, deo ugovora obevazao je Gruner da, u periodu od pet godina, nikoga od tih 200 radnika ne otpusti.Ovaj uslov Gruner je dobio jer je, pored državnih subvencija od 3,2 miliona evra, dobio i zemljište od opštine, a u slučaju kršenja ugovora, Gruner je u obavezi da plati ustupljeno zemljište po tržišnoj ceni.U međuvremenu se oglasio i Gruner, odakle su rekli da će deo novca od subvencija vratiti državi.

Propast fabrike u Vranju

Italijanska fabrika obuće koja je poslovala u Vranju, Geox, zatvorila je pogon u julu 2021. godine, ostavivši bez posla 1.200 radnika.

Propast je počela u novembru 2020, kada je oko 300 radnika obustavilo proizvodnju zbog neisplaćenog prekovremenog rada, produžavanja radnog vremena i kašnjenja plata onima koji su na bolovanju.Takođe, položaj radnika u ovoj fabrici bio je katastrofalan.“Radnici su u stalnom strahu. Mogu samo dva puta u toalet, ne smeju da se žale, ne smeju da pitaju, tu su da ćute i često trpe uvrede. Nazivaju ih „lokalcima“, „ciganima“ i stalno prete otkazom”, rekla je tada jedna od radnica.Dodala je da, kada bi primetila da neko više od dva puta ide do toaleta, šefica je radnicima govorila da nose pelene i čak je demonstrirala kako se one stavljaju.Fabrika je otvorena 2015. godine, a tada je država odobrila 11,25 miliona evra subvencija, odnosno 9.000 evra po zaposlenom.

Nakon propasti fabrike, mnogi od otpuštenih radnika ostali su bez ičega, sa porodicama koje treba da izdražavaju, a priče o tome da njihova deca dele jednu čašu jogurta, dugo su se prepričavale.

Padanje u nesvest za 25,5 miliona

Britanska fabrika autokomponenata u Leskovcu, Aptiv, dovela je svoje radnike, od kojih su većina žene, do ivice – oni su, zbog napornog rada u smenama po 12 sati, masovno odlazili na bolovanje, a tamošnji lekar primetio je kod njih iste simptome, koje je nazvao “aptiv sindrom”. Ovoj kompaniji, čiji radnici doslovno padaju u nesvest od posla, država je dodelila subvenciju od 25,5 miliona evra.

Ono što Aptiv povezuje sa ostalim fabrikama jesu masovna otpuštanja. Tako je jedne subote, 2022. godine, 30 radnika odbilo da radi prekovremeno, a kada su pokušali da opravdaju svoje odsustvo, samo sa jedne linije njih desetoro je dobilo otkaz.BONUS VIDEO Šiju za Guči, rade za minimalac! Radnici fabrike "Falk Ist" iz Knjaževcu u štrajku

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ijuzaguiradezaminimalacradnicifabrikefalkistizknjaevcuutrajku-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6199697"]