Javnost u Srbiji je uznemirila vest o krahu “Mitrosa”, nekadašnjeg giganta mesne industrije iz Sremske Mitrovice, koji je sada u vlasništvu austrijskog holdinga Gierlinger. Ova kompanija gasi proizvodnju i ostavlja radnike bez posla, nakon što je od Srbije dobila 5,8 miliona evra subvencija. Ovo nije usamljen slučaj, jer se dosad već dešavalo da fabrike, koje otvara i na sva usta hvali predsednik Srbije Aleksandar Vučić lično, stave katanac i odu iz zemlje. Teklas, Aptiv, InoBat, Leoni – to su neke od kompanija koje su ostale od oko 260 fabrika koliko ih je, kako sam priznaje i broji, otvorio predsednik.
Menadžment „Mitrosa“ obavestio je zaposlene da je doneta “teška odluka” i da se proizvodnja gasi. Za te zaposlene, konkretno njih 300, Srbija je dala 5,8 miliona evra, dok je austrijski vlasnik izdvojio drastično manje – 800.000. Vest o tome koliko je fabrika dobila novca obelodanio je, kako to uglavnom biva, predsednik Vučić, tadašnji premijer.
Možda se zbog odlaska ove inostrane firme iz zemlje ne bi digla tolika prašina, da to nije nešto što se sve češće dešava, pa se sa razlogom postavlja pitanje šta je uopšte ostalo od fabrika koje su dobile veliki novac od Srbije.
Istina, ostalo je fabrika. Neke od njih su vrlo dobro poznate javnosti, ali ne po delatnosti koju obavljaju, već po katastrofalnom tretmanu koji imaju radnici.
Slovački InoBat je pre svega nekoliko dana, 26. septembra, zvanično odabrao Ćupriju kao lokaciju za fabriku za proizvodnju i reciklažu baterija. Ova odluka došla je nakon preliminarnih sporazuma koje su u novembru prošle godine potpisale Vlada i ova firma u koju je investirao i Rio Tinto. InoBat je podsetio da je Vlada Srbije spremna da ponudi podsticajni paket od čak 419 miliona evra za gigafabriku Lion.
Takođe u Vranju, Vučić je prisustvovao otvaranju “Teklasa”, koji je najavljen kao “spas” za oko 1.200 Vranjanaca koji su otpušteni iz italijanskog Geoxa, a i ova kompanija dobila je, početkom prošle godine, 10,7 miliona evra državne pomoći od Ministarstva privrede, kako bi, pored pogona u Vladičinom Hanu, otvorila još jedan u Vranju, upravo u hali koju su Italijani za sobom ostavili.
PROČITAJTE JOŠ
Turska fabrika u obavezi je da do 2028. godine stalno zaposli 500 radnika, kao i da svakom novom radniku plate budu za 20 odsto veće od minimalca, mada su još prošle godine radnici svedočili da su zarađivali 36.000, što je bilo tek 1.000 dinara, odnosno oko tri odsto više od tadašnjeg minimalca.
Britanska fabrika autokomponenata u Leskovcu, Aptiv, dobila je od države subvenciju od čak 25,5 miliona evra. Za 25,5 miliona, fabrika je svoje radnike, većinom žene, dovela do ivice – oni su, zbog napornog rada u smenama po 12 sati, masovno odlazili na bolovanje, a tamošnji lekar primetio je kod njih iste simptome, koje je nazvao “aptiv sindrom”. A jedne subote tokom prošle godine, 30 zaposlenih odbilo je da radi prekovremeno, a kada su pokušali da opravdaju svoje odsustvo, dobili su otkaz. Fabrika i dalje radi.
Radnici južnokorejske kompanije za proizvodnju kablova za auto-industriju Jura rade u katastrofalnim uslovima, koji su dostigli vrhunac tokom pandemije koronavirusa, kada su bili primorani da dolaze na posao u punom kapacitetu i pored svih epidemioloških mera koje su bile na snazi. Međutim, još veći šok usledio je kada su radnici rekli da u toj firmi nose pelene, jer ne smeju da idu u toalet. Pored toga, naveli su i da nisu imali slobodne dane, da su trpeli mentalno i fizičko zlostavljanje, jer su ih tukli metalnim palicama, a žene seksualno napastvovali. A možda i najšokantnije je što je ova kompanija dobila 65 miliona evra državnih subvencija, odnosno po 10.000 za svakog od 6.500 zaposlenih.
U februaru prošle godine, radnica fabrike Leoni u Leskovcu se povredila na poslu, a četiri dana kasnije preminula.
Svega nekoliko meseci kasnije, u maju, radnica se onesvestila nakon verbalnog sukoba sa šeficom pogona.
Radnici su svedočili i da smene traju duže od 10 sati, svojevremeno su pored linija stajala invalidska kolica za slučaj da se neko ponovo onesvesti, vreme provedeno u WC-u se merilo, a hitna pomoć je „čest gost“.
Oni su izgradili četiri pogona, a za poslednji je Vučić naglasio da Leoni nije želeo nikakve državne subvencije. Ipak, Leoni je pre toga potpisao tri ugovora o podsticajima sa Ministarstvom privrede u ukupnoj vrednosti od oko 30 miliona evra.
Krajem avgusta ove godine, nemačkoj fabrici obuće Haix Oprema u Vranju odobreno je 2,6 miliona evra državnih subvencija. Prema ugovoru koji je potpisan sa Ministarstvom privrede, država će pokriti četvrtinu ukupnih troškova koje će preduzeće imati za 651 zaposlenog, dok će fabrika uložiti 2,8 miliona.
Ova fabrika našla se u centru pažnje u maju ove godine, kada je radnica zadobila teške povrede obe šake, nakon čega je poslata na hitnu operaciju.
U oktobru 2021. godine otvorena je fabrika čokolade švajcarske kompanije Beri Kalebo u Novom Sadu, a otvaranju, kao i ranijem postavljanju kamena temeljca, prisustvovao je i Vučić.
Ova kompanije dobila je 14,2 miliona evra od države, u vidu subvencija i besplatnog zemljišta.
U tih 14,2 miliona spada 12 miliona za 100 zaposlenih, što je 120.000 po zaposlenom, kao i 20.900 kvadrata zemlje, vrednosti 2,19 miliona evra. Zauzvrat, kompanija Beri Kalebo obećala je da će do kraja ove godine da uloži najmanje 45 miliona evra u proizvodnju. To kraja ove godine ujedno fabrika mora da zaposli tih 100 radnika za koje je dobila novac.
I kao da 14 miliona evra nije bilo dovoljno, Grad Novi Sad uložio je oko 342 miliona dinara u izgradnju kompletne infrastrukture za fabriku.
Prema pisanju novosadskog portala VOICE, pred američkim sudovima su, protiv ove kompanije, vođeni procesi zbog dečjeg ropstva, odnosno zbog zloupotrebe dečje radne snage koja je bez novčane nadoknade radila na plantažama kakaa.
Nemačka kompanija Hansgrohe otvorila je u junu ove godine u Industrijskoj zoni u Valjevu fabriku sanitarne opreme.
Za tu fabriku je država dala 15,5 miliona evra.
Otvaranju je, očekivano, prisustvovao Vučić.
Još krajem 2021. godine, Vučić je rekao da je “učestvovao u otvaranju 260 fabrika u zemlji i doveo mnoge velike kompanije”.
A mnoge od njih su otišle.
Mitros je poslednji, a pre njega iz zemlje je otišla turska tekstilna industrija Džinsi iz Leskovca, Gruner iz Vlasotinca, Geoks iz Vranja, Šinvon iz Niša, koja je sestrinska firma Jure, tekstilna fabrika Berteks iz Kragujevca.
Sve ove firme imaju jednu zajedničku karakteristiku. Od države Srbije dobile su milione evra subvencija.
Kako za „Novu“ kaže ekonomista i stručnjak za strana ulaganja dr Milan Kovačević, problem je što gotovo svako ko pokuca na predsednikova vrata, može da dobije subvencije.
„Mora drugačije da počne da se radi, moraju neki stručnjaci da se pitaju o tome kome će država da da novac“, kaže dr Kovačević.
Prema rečima našeg sagovornika, iako stranih fabrika u našoj zemlji ima dosta, očekivano je da će se one i ubuduće zatvarati, a jedan od razloga za to je stanje na tržištu. Na primer, u doba afričke kuge svinja, mesna idnustrija nije isplativa, te naš sagovornik ističe da nije čudno što se fabrika zatvara.
Drugi razlog zbog kojeg će fabrike, pogotovo hrane ili tekstila, odlaziti iz Srbije jer su one, kako kaže Kovačevič, poput ptica selica. Shodno tome, fabrika će otvoriti pogon u državi od koje nešto može da dobije. Prostor, zemljište ili novac, svejedno je.
Kako kaže Kovačević, kada vide da negde mogu da dobiju nešto više, onda će i otići.
„Te fabrike imaju pokretne mašine, mogu da se premeštaju s mesta na mesto kad dobije nešto bolje“, kaže Kovačević.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare