Pokazalo se da se u vanrednim okolnostima pandemije i nabavka barskih stolica može proglasiti i „hitnom“ i „tajnom“, čime se maksimalno otvorio prostor za enormno bogaćenje miljenika vlasti. Samo u takvom ambijentu moguće je za osam godina profit uvećati 150 puta, mada bi i rast od 150 odsto bio vredan divljenja. Toga sigurno ne bi bilo da brojne nabavke Ministarstva zdravlja nisu bile krojene po meri jedne privatne firme.
Кada je 2014. Novak Đoković postao najplaćeniji teniser na planeti, Magna Pharmacia je ostvarila godišnji neto dobitak u vrednosti od 190.355 evra, upola manje nego što vredi samo jedan dobijen meč na završnom turniru. Ali za firmu koja je postojala već 11 godina očito je više nego dobra bila vest što je te iste godine, 27. aprila 2014. Aleksandar Vučić izabran za premijera, a Zlatibor Lončar za ministra zdravlja, jer je i njihova zarada na volšeban način počela da se uvećava i kulminirala 2022, kada se na listi Nedeljnika „100 najbogatijih ljudi u regionu“ na 46. mestu našla vlasnica Magna farmacije Jasna Stanivuk, a Đoković čak 15 mesta ispod nje, na 61. mestu, piše NIN.
Pri tome, ne radi se o kompaniji koja je izmislila lek za rak, već o distributeru medicinske opreme. Ali pokazalo se da se u vanrednim okolnostima pandemije i nabavka barskih stolica može proglasiti i „hitnom“ i „tajnom“ i da nije potrebno pronaći ni lek za kovid – zdravstvena kriza je dočekana kao idealna prilika da se pogaze svi zakoni koji su koliko-toliko obezbeđivali konkurenciju, tako da se maksimalno otvorio prostor za enormno bogaćenje miljenika vlasti. Na isti način na koji su svi građevinski poslovi poput izgradnje kovid bolnica ili fabrike vakcina dodeljivani Termomontu (tokom krize prihodi ove firme su premašili 130 miliona evra, dok su se u prethodnom periodu kretali u rasponu od 15 do 20 miliona evra godišnje), kompletno opremanje zdravstvenih ustanova je dato Magna farmaciji, od sve tri kovid bolnice (Batajnica, Кruševac i Novi Sad) do Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, ali i monopol na uvoz najtraženije robe – PCR testova.
„Ništa novo i ništa što se na ovim prostorima ne dešava već par decenija. Кako se koja vlast promeni, tako kao uvele pečurke nestaju firme koje su nikle i razvile se tokom prethodne vlasti, a niču nove koje rastu enormnom brzinom. To je indikator da svaka vlast preferira i stvara svoje firme preko kojih pere novac za sebe. Političari (ministri, direktori u upravnim odborima) rade za plate od 1.000 do 1.500 evra. Imate i ministarku Dubravku Đedović koja je sa platom od šest-sedam hiljada evra iz Evropske investicione banke došla da radi za hiljadu evra u Ministarstvu energetike. Prosto to nije logično. S obzirom na to da su niske plate, oni nalaze mogućnost da formiraju politički prijateljske firme, preko kojih ostvaruju enormne zarade, odnosno preko kojih koruptivnim postupcima vrše preraspodelu javnih sredstava u privatne džepove“, kaže za NIN prof. dr Božo Drašković, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
PROČITAJTE JOŠ
A na pitanje kako se u to uklapa Magna farmacija, kaže: „Ova firma je tipičan primer takvog slučaja. Кada pogledate njene poslovne podatke u periodu od 2014. do 2022. imate neverovatan ekonomski rast meren kroz neto dobit te firme. Ta firma je 2014. imala dobit od svega oko 190.000 evra, da bi nakon toga počela da raste na jedan milion, pa dva, pa pet… A onda u 2021. je to 21 milion evra, impozantna dobit od 15 do čak 22 odsto u odnosu na ukupne prihode. Ili ako uporedite sa brojem zaposlenih (2016. ih je bilo 50, a sada ih je oko 105), ispada da svaki godišnje stvori skoro 300.000 evra profita. To govori da to nije nikakva posebna sposobnost, nego isključivo koruptivna blizina vlasti. Ne radi se ni o kakvoj tehnološkoj inovaciji, jer ova firma samo uvozi nešto što postoji na svetskom tržištu i prodaje državi. Nisu oni ni konstruisali uređaje, ni napisali softvere za njih, ni bilo šta drugo. Oni su najjednostavniji trgovac-posrednik. Кada je trgovac zbog monopola u poziciji da sa državom ostvari ovako enormne profite, može se sumnjati na klasičan model korupcije: nameštate poslove, ne držite se tržišnih uslova i normalnih cena gde se zarade kreću 3-7 posto, već su zarade enormne. Niko nikoga ne voli u ovoj zemlji politički, ovde su u pitanju interesi. Vi nađete ljude preko kojih osnujete firmu, dajete im poslove, izigravate zakone i ostvarujete ogromne profite. Najlakše je da to uradite preko firme na ovaj način jer vi nakon plaćanja poreza na dobit firme i poreza po odbitku za izvlačenje novca, imate mogućnost da preko neke firme dobijete 20-30 miliona evra.“
Vrtoglavi uspon Magna farmacije je možda najlakše sagledati kroz publikaciju APR-a „STO NAJ… privrednih društava“. Od 2011, kada je prvi put objavljena, do 2019. Magna farmacija nije bila pomenuta nijednom, da bi se 2020. premijerno našla na listi firmi sa najvećim neto dobitkom i to odmah na 35. mestu. Početak pandemije omogućio je još dvema firmama koje trguju farmaceutskim proizvodima da se prvi put nađu na listi, ali njihov rast je iznosio oko 70 odsto, dok je Magnin bio trostruk. Štaviše, samo u 2020. zaradili su više nego za prethodnih šest godina. A onda su naredne godine taj iznos gotovo duplirali, čime su se popeli na 24. mesto. Imajući u vidu da građani Srbije ubedljivo najviše troše na hranu (barem trećinu prihoda, prema anketama Zavoda za statistiku), posebno skreće pažnju to da se u kategoriji preduzeća koja se bave trgovinom 2021. Magna farmacija plasirala na treće mesto po neto zaradi, između Lidla (1. mesto) i Deleza (4. mesto). I to sa svega 81 zaposlenim, dok je Delez (Maksi marketi) upošljavao više od 11.000 ljudi. Iako APR još uvek nije objavio listu za 2022, nema sumnje da će Magna i na njoj biti u samom vrhu, sa profitom od 28,5 miliona evra.
Istog dana kada je uvedeno vanredno stanje, 15. marta 2020, Vlada je usvojila tajni Zaključak nakon koga je RFZO obustavio sve javne nabavke koje su bile u toku i narednih meseci je respiratore i svu drugu medicinsku opremu i materijal pribavljao na potpuno netransparentan način.
„Ako želite da birate između toga da li ćete imati regularne javne nabavke ili ljudske živote, mi smo izabrali ljudske živote“, glasilo je obrazloženje Ane Brnabić, koja je obećala da će nakon epidemije građanima saopštiti „koliko smo kupili od koga i koliko smo novca potrošili“.
Tri godine kasnije, tajni zaključak je i dalje tajan i nikakvi računi nisu položeni. A ne možemo reći ni da se sa ukidanjem vanrednog stanja vratilo regularnom sprovođenju javnih nabavki.
Upravo je prvi veliki posao za koji se zna da ga je država poverila Magni u pandemiji – opremanje kovid bolnica u Batajnici i Кruševcu – obilovao ne samo neobičnim odlukama, već i zaobilaženjem, pa i kršenjem zakona. Počelo je odlukom Ministarstva zdravlja da sprovede jednu nabavku za opremanje obe bolnice kroz pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva, procenjene vrednosti 1,8 milijardi dinara (bez PDV-a). Pravni osnov da se ne ide na otvoreni tender, koji bi osigurao veću konkurenciju i potencijalno povoljniju cenu, Ministarstvo je pronašlo u odredbi Zakona o javnim nabavkama koja omogućava brži i netransparentniji postupak kada je potrebno obezbediti osnovne životne uslove u (proglašenim) vanrednim situacijama.
Želja da se što pre otvore kovid bolnice svakako nije bila hir, ali ako imamo u vidu da je 1. avgusta 2020. već počela izgradnja bolnice u Batajnici, a da je odluka o sprovođenju nabavke za opremu doneta 1. oktobra, čini se neobično da je stvarno bilo potrebno dva meseca da se neko seti da bolnice ne čine samo zidovi i lekari, pa da se navrat-nanos pribavljaju i neka oprema i nameštaj. Ali onda se dogodila još čudnija stvar – umesto da se postupak sprovede kako je planirano, on biva potpuno izuzet od primene Zakona, pozivajući se na odredbu koja to dopušta u slučajevima kada bi njegova primena „obavezala Republiku Srbiju da otkrije podatke čije otkrivanje je u suprotnosti sa bitnim interesima njene bezbednosti“.
Ako je razlog za ovu promenu bila spoznaja da u tom trenutku nije bila na snazi vanredna situacija na teritoriji Кruševca (u Beogradu jeste), zbog čega je prvobitna odluka bila pravno klimava, pronađeno „rešenje“ je već potpuno izgubilo oslonac u Zakonu.
Opširnije pročitajte u štampanom izdanju nedeljnika NIN.
BONUS VIDEO Kakvo nam je zdravstvo? Samo stariji zadovoljni, dok ministarka ne veruje istraživanjima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar