Dvocifreno povećanje penzija koje je najavio predsednik Vučić, biće kratkog daha, kaže za Nova.rs ekonomista Goran Radosevljević i ocenjuje da će rast potrošačkih cena i inflacija vrlo brzo “pojesti” svako povećanje.
Radosvaljević ističe da je povećanje penzija u svakom slučaju dobra vest za najstarije građane Srbije, ali ujedno upzorava i da će se penzionerski novčanici istanjiti brže nego što se u prvi mah misli.
On smatra da “svako povećanje ispod 40 odsto” ne može da isprati rast potrošačkih cena i inflaciju i navodi da je u poslednjih godinu i po dana “inflacija pojela bilo kakvo povećanje, bilo čega u Srbiji”.
„Inflacija je u odnosu na oktobar i novembar 2021. godine, sada preko 40 posto i svako pvećanje manje od 40 odsto, realno dovodi do situacije da sada imate manje, nego pre dve godine“, objašnjava on.
Obećanje predsednika Aleksandra Vučića, da će penzioneri ove godine imati “dvocifreno” povećanje, za Radosavljevića otvara i pitanje iz kojih će sredstava Srbija to finansirati.
“Mi imamo deficit već tri godine, a kako stoje stvari, pretpostavljam da ćemo deficit imati i ove godine.
Ako imamo deficit, znači da mi javne rashode finansiramo nekim zaduživanjem. Dakle, s jedne strane imate povećanje tih rashoda, a sa druge imate zaduživanje da bi se ti rashodi platili. Na duži rok, takvo stanje ne može da bude održivo”, upozorio je ekonomista.
On kaže da je inflacija “toliko velika”, da će realni efekti povećanja penzija, biti izuzetno slabi, pa će kako kaže, penzioneri u Srbiji i dalje da preživljavaju.
Agatonović (Nova ekonomija): Nejasno šta je predsednik mislio pod “krajem godine”
Mateja Agatonović sa portala Nova ekonomija smatra da je najavljeno povećanje penzija u skladu sa potrebama penzionera, ali dodaje da je nekako u isto vreme kada se planira povećanje, najavljeno i poskupljenje energenata.
Prema njegovom mišljenju, predsednik je ostao nedorečen kada je u pitanju datum povećanja penzija o kome je rekao “do kraja godine”.
“Iz predsednikovog izlaganja nije jasno da li ovo ‘krajem godine’ podrazumeva redovno povećanje penzija koje se obračunava svake Nove godine, nakon što se usvoji budžet. Mi smo i prošle godine imali dva povećanja penzija, a udruženja penzionera su, usled visoke inflacije, u više navrata tražila da se usklađivanje obavlja (barem) dva puta godišnje”, podseća Agatonović.
On ističe i da je povećanje penzija neophodno zbog inflacije, jer bi u suprutnom opadala kupovna moć penzionera.
“Već neko vreme se smatra da je za obračun povećanja penzija najbolja takozvana ‘švajcarska formula’, koja podrazumeva da se iznos penzija usklađuje i sa inflacijom i sa rastom prosečne plate. Isto kao i sa zaposlenima, ako je vaše godišnje povećanje prihoda manje od inflacije – vaša kupovna moć opada.
Ovde je problem što će zauzdavanje inflacije zavisiti od brojnih spoljnih faktora, a centralne banke širom sveta preko godinu i po dana najavljuju da će se smiriti za šest meseci. Od domaćih faktora – mi imamo najavljeno poskupljenje i struje i gasa, upravo u periodu kada predsednik Vučić i kaže da će se praviti ‘presek’ za povećanje penzija.
Naravno, i poskupljenja energenata će takođe negativno uticati na inflaciju’’, istakao je Mateja Agatonović sa portala Nova ekonomija.
Odnos prosečne plate i penzije niži nego 2002. godine
Ekonomista Goran Radosavljević objašnjava da je trenutni odnos između prosečne penzije i prosečne plate, na najnižem nivou u odnosu na 2002. godinu, od kada, kako navodi, postoje relevantni i objektivni podaci.
“Ta godina je neki početak uvođenja reda u javnim finansijama i u odnosu na 2002. godinu, penzija je u prošloj godini bila na najnižem nivou, daleko ispod 50 odsto u poređenju prosečna penzija – prosečna plata. Mislim da bi država morala da uradi nešto da održi koliko – toliko prosečni standard penzionera, koji je usled inflacije prilično stavljen u lošu poziciju”, zaključio je Radosavljević.
BONUS VIDEO: Vučić crta po tabli i laže
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare