Vest da će vlasnici automobila koji koriste dizel gorivo do sledeće godine moći da od države dobiju subvenciju u iznosu od 2.100 evra za kupovinu novog ili polovnog putničkog automobila evro 6 standarda, zvuči primamljivo.
Posebno kada građani u Srbiji bukvalno gledaju na svaki dinar, te su spremni da za razliku od 200 dinara u ceni registracije vozila idu na drugi kraj grada, kao što je to primer u Zaječaru.
Ova nova akcija države podrazumeva da od naredne godine svi, koji imaju motore evro 1, evro 2 ili evro 3 u vozilima mogu da ih deregistruju, a ona će potom biti odvožena u reciklažne centre, a njihovi vlasnici dobiti subvenciju za kupovinu vozila evro 6 standarda.
U celoj toj priči, kako se ispostavlja, krije se nekoliko problema, a osnovni je kupovna moć građana Srbije. Na primer, na beogradskim autoplacevima mogu se naći automobili sa evro 6 motorima čija je cena od 5.000 evra pa naviše, što znači da bi subvencija mogla, u najboljem slučaju, da pokrije do 40 odsto vrednosti kupovine drugog automobila.
PROČITAJTE JOŠ
Pitanje je da li srpski vozači imaju tih 60 odsto novca koliko je potrebno da obezbede da bi uopšte kupili kola koja imaju evro 6 standard.
Sa druge strane, prosečna starost oko 2,5 miliona automobila, koliko ih prema dostupnim podacima ima u Srbiji, je 17 godina, a u Beogradu 13. Proizvodnja automobila koji imaju euro 6 standard počela je 2014. godine, pa se slobodno može reći da su nam na ulicama vozila starija od 17, pa i 20 godina.
Dušan Mladenović, profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu koji je učestvovao u pravljenju strategije o bezbednosti u saobraćaju, ističe za Danas da su kalkulacije pokazale da je efikasnije zameniti veliki broj automobila sa subvencijom po 2.000 evra, nego davati 5.000 evra za kupovinu električnih i hibridnih automobila, kao što je to bio slučaj.
„Računica je pokazala da se može zameniti oko 50.000 starih automobila godišnje. Motori euro 6 standarda su mnogo efikasniji od euro 3 motora i veći efekat na životnu sredinu će se tako ostvariti nego subvencionisanjem skupih električnih automobila, koji opet koriste struju napravljenu od uglja“, objašnjava Mladenović.
S obzirom na izjavu ministra sobraćaja, građevine i infrastrutkure Gorana Vesića da je u budžetu izdvojeno 102 miliona evra za program subvencionisanja deregistracije starih dizelaša i kupovinu euro 6 automobila sa 2.100 evra, računica pokazuje da država planira da blizu 50.000 starih dizelaša zamene automobili modernijih i čistijih motora.
Prema rečima Mladenovića, zanavljanje voznog parka od uticaja na ekologiju imaće veći efekat na bezbednost u saobraćaju.
„Svaki noviji automobil sa euro 6 motorom u sebi ima tehnologije koje znatno povećavaju bezbednost“, ističe on.
Sudeći prema ponudi na beogradskim autoplacevima, od 5.000 do 7.000 evra koštaju manji automobili, kao što su „pežo 208“, „citroen C1“ ili „fiat 500“ od 2014. do 2016. godišta sa euro 6 motorom. Sa veličinom, luksuzom ili novijim godištem rastu i cene.
Od automobila koji se mogu reciklirati u zamenu za subvenciju od 2.100 evra najčešći u ponudi su oni sa euro 3 motorom. To su automobili od 1998. do 2005. godišta i tražena cena retko kome prelazi 1.800 evra, a uglavnom koštaju do 1.500 evra. Od dizelaša sa euro 1 i euro 2 motorom najčešći su čuveni „golfovi“ 1 i 2 koje cene do nekoliko stotina evra.
Na mapi prosečne starosti vozila u Srbiji, Agencije za bezbednost saobraćaja, građani na području Policijske uprave Novi Sad koriste vozila stara u proseku 16 godina, što je odmah iza Beograda, gde se voze najmlađa vozila, prosečne dobi od 13,3 godina.
Oni koji još voze po euro 1, 2 i 3 standardima najčešće imaju „golf“ i „pasat“ vozila, pokazuju podaci iz novosadske policije. Pri samom vrhu su i stariji modeli „opela“ poput „astri“ i „kadeta“, te „audija“.
Dragan Jovanović direktor Departmana sa saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu procenjuje da u ovom gradu ima oko 140.000 putničkih vozila.
“Svaka akcija koja bi trebalo da unapredi korišćenje novih vozila sa kvalitetnim pogonom, bio on električni ili sa novim motorima, u svakom slučaju poboljšava bezbednost i kvalitet našeg saobraćaja, ali i manje utiče na životnu sredinu. Sve je to dobro, samo se postavlja pitanje koliko će neka mera i akcija zaživeti i biti prepoznata među građanima. Odnosno ovde će kupovna moć našeg stanovništva pokazati da li će akcija uspeti“, rekao je Jovanović.
Opširnije pročitajte na portalu Danas.
BONUS VIDEO Zašto je dizel najskuplji kod nas: Deru nam kožu sa leđa i kažu da je to patriotizam
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar