Još bez kazne za četiri trgovinska lanca, njihove cene najveće u regionu: Umesto Komisije, mere sprovodi Vučić

Postupak protiv četiri velika trgovinska lanca - “Delez”, “Merkator S”, DIS i Univerexport, pokrenula je Komisija za zaštitu konkurencije 10. oktobra prošle godine, zbog sumnje da su dogovarali cene.

Naime, kako se navodi u odluci o pokretanju postupka, Komisija je tada zaključila da su cene rasle znatno brže u odnosu na inflaciju, da su bruto marže u proseku porasle za duplo u odnosu na 2016, a zbirna dobit pomenutih trgovinskih lanaca je skočila za čak pet puta.

Ono što dodatno zabrinjava je što je od tada do danas prošlo gotovo godinu dana, a postupak je i dalje “u toku”, dok predsednik Vučić najavljuje smanjenje cena u ovim trgovinskim lancima, čiji bi rukovodioci, ukoliko se utvrdi da su dogovarali cene, bili kažnjeni sa više stotina miliona evra.

“Kod nas u zemlji je uvek tako, digne se prašina, kao u vezi pokretanja tog postupka prošle godine, a onda nikom ništa. Najvažnije je da institucije pronađu uzrok cena koje su u Srbiji najviše u regionu, čak su veće i u odnosu na neke zemlje Zapadne Evrope. Ovo smanjenje cena koje je najavljeno, ne može da se sprovede, a da prethodno ne bude završen postupak istrage o njihovom uzroku. Moramo da znamo ko je kriv za visoke marže, ko je sa kim tu i šta dogovarao jer jedino tako je moguće trajno rešenje problema na našem tržištu”, objašnjava za Nova.rs Vladimir Vasić, ekonomista.

Dogovaranje cena protivzakonito

Smanjenje marži je, ističe on, samo jedna od mera, a suštinski je potrebno sistemsko rešenje uspostavljanja cena i nadzora nad onima koji ih određuju.

“Niko nije utvrdio uzrok poskupljenja. Naši trgovinski lanci prosto ne dozvoljavaju konkurenciju, ko god da dođe na naše tržište mora da se uklopi u njihovu utakmicu. Država tu, međutim, mora da igra ključnu ulogu, ko god je na vlasti. Ona mora da kontroliše one koji su skloni dogovornoj priči, poput trgovinskih lanaca, banaka i slično. Institucije moraju da postave temelje i da rade na alternativi”, kaže Vasić.

Dogovaranje cena je protivzakonito i to se strogo kažnjava, naglašava on.

“Država sad sa jedne strane ima nameru da zbog politike snizi cene, a sa druge hoće da zadrži prihod od PDV-a. Porast cena znači veći priliv u budžetu, a sad ćemo imati rupu jer ne može i jare i pare. Komisija mora da donese odluku u postupku ili bar da znamo dokle su stigli, pa ako zaključe da su trgovinski lanci dogovarali cene, za to moraju odrediti kazne. Moramo da znamo ko je kriv za te cene. Ovo što sad država radi nije trajno rešenje, ali ovaj momenat treba iskoristiti da se utvrdi glavni uzrok problema na tržištu. Ovo sad je samo delimično gašenje požara, koji se odavno raširio”, kaže Vasić.

Marža preko 85 milijardi

Podsetimo da u obrazloženju Komisije iz 2024. godine, "Delez", "Merkator", "DIS" i "Univerexport" čine više od 50 odsto maloprodaje u Srbiji. U njihovoj analizi je posmatrana visina bruto marže (razlika između prihoda od prodaje robe i nabavne vrednosti) i to u periodu 2016 – 2023. I naravno, kako se i moglo očekivati konstatovan je rast – pre sedam godina marža je iznosila 35 milijardi dinara, a u 2023. dostiže iznos od 87,4 milijarde. Dakle, trgovci su 2023. naplatili dva i po puta veću maržu nego sedam godina ranije.

U Zaključku Komisije stoji i da je zbirna dobit ova četiri trgovinska lanca 2016. iznosila 3,7 milijardi dinara, dok je u 2023. dostigla iznos od 18,6 milijardi.

Iz Komisije za zaštitu konkurencije za Nova.rs, između ostalog, međutim kažu, da ne mogu da komentarišu detalje postupka.

“Kada je postupak u toku, Komisija u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije i uobičajenim načinom rada svih tela za zaštitu konkurencije, zbog interesa vođenja i okončanja postupka i zaštite prava stranaka u postupku ne može da iznosi više detalja. Ne možemo da komentarišemo sam postupak kao i da prejudiciramo rokove okončanja i svoje postupanje. Komisija, inače, nema ulogu da propisuje i kontroliše cene, marže i slično, odnosno da sprovodi bilo koju vrste regulative, već je tu da štiti proces fer takmičenja na tržištu”, kažu u Komisiji.

Iako su građani Srbije već navikli da plaćaju najviše cene hrane i kozmetike za ličnu higijenu, u regionu, predsednik države odlučio je da pokuša da “spusti tenzije”, koje se u društvu ne spuštaju skoro 10 meseci, tako što će smanjiti cene prehrane i time priznati da su nas do sada najveći trgovinski lanci, uz očiglednu podršku režima – pljačkali.

Podsećamo da je predsednik Aleksandar Vučić juče u Palati Srbije predstavio novi paket ekonomskih mera za “poboljšanje životnog standarda građana”, koje podrazumevaju ograničavanje marži najvećih trgovinskih lanca za 3.000 proizvoda, kao i snižene kamatne stope na gotovinske i potrošačke kredite. On je najavio da će se te ekonomske mere odnositi na sve proizvode, a pre svega na prehrambene i na kućnu higijenu, kao i na mogućnost dobijanja kredita po povoljnim uslovima.  Najavio je uredbu kojom će trgovinske marže od ove nedelje biti ograničene na 20 odsto, a sada se u najvećim lancima kreću do 45,2 odsto.

“Delez, Merkator, Lidl, Univerekspert, generišu 51 odsto ukupne trgovine na malo, a skoro 48 odsto minimalne zarade odlazi na hranu i bezalkoholna pića”, rekao je Vučić, ali nije objasnio ko je za to glavni krivac i zašto je ovim lancima prećutno odobreno da građanima uzimaju i poslednji dinar, na osnovnim životim namirnicama.

***