Srpski skijaš i učesnik Zimskih olimpijskih igara (4-20. februar) u Pekingu, Marko Vukićević, za Nova.rs otkrio je koliko je bilo teško vratiti se nakon dve godine pauze i šest operacija, ali i mnoge druge zanimljivosti u vezi sa uzbudljivom karijerom.
Marko je jedan od dvoje srpskih takmičara na predstojećim Zimskim olimpijskim igrama, koje će se održati u Pekingu od 4. do 20. februara. Druga srpska predstavnica biće Nevena Ignjatović, koja je nedavno doživela povredu.
PROČITAJTE JOŠ:
Ljubav prema skijanju Marko je stekao kao veoma mali, a za to su „krivi“ njegovi roditelji.
„Ljubav je došla kada su me roditelji upisali na skijanje sa šest godina. Pre mene je sestra počela da skija. Rođen sam u Ljubljani i tamo sam počeo. U Sloveniji je skijanje nacionalni sport. Vec 22 godine traje ta ljubav i sada već imam mnogo iskustva“, rekao je Vukićević za Nova.rs.
Vukićević je pre dve godine doživeo strašnu povredu na jednoj stazi u Švajcarskoj, koja ga je odvratila od sporta pune dve godine.
„To je nekako najteža stvar za svakog sportistu ne samo za mene. To mi je baš teško palo, ne samo fizički već i psihički, vrati te na sam početak. Bilo je jako bolno i stresno ne samo u tom trenutku već i posle. Oporavak je bio veoma težak i komplikovan. Imao sam mnogo komplikacija oko lečenja i noge, kost nije dobro zarasla i nije bila ravna.
Imao sam šest operacija i čeka me operacija i posle Igara, kako bi mi skinuli sav taj materijal koji je ostao u nozi. Navikao sam sa tim da živim, prevazišao sam to i nisam mnogo razmišljao. Trajala je borba i još uvek je teško pričati o tome. Vratio sam se skijanju, takmičio sam se nakon dve godine i puno sam treninga odradio. Ostvario sam normu za ZOI i ozbiljan početak nakon povrede. Očekujem da sledeće sezone sve ide samo napred“.
Prvi povratak na skije nije bio lak, ali je Marko verovao u sebe i veliki povratak, uprkos tvrdnjama lekara.
„Bilo je tih trenutaka gde sam mislio da neću moći, da neću uspeti, pogotovo nakon pola godine kada je trebalo maltene sve od početka da mi operišu. Lekari u Švajcarskoj su mi rekli da sigurno neću skijati više i da budem srećan ako ću trčati ponekad. Rekli su da me čeka mnogo posla da bih mogao normalno da hodam.
Sa svim tim rečima i dijagnozima bilo je teško da se optimistički okrenem, ali sam koncentrisao energiju i motiv za trening, i mnogo sam vremena uložio u terapije, koje su bile i po triput dnevno. Došli su rezultati i dokazao sam da je moguće da se nakon ovakvih povreda vratiš sportu i nastaviš tamo gde si stao“.
Od najveće podrške u teškim trenucima izdvojio je porodicu, ali i trenera za fizičku spremu.
„Najviše mi je pomogla porodica, roditelji, brat i sestra. Disali su sa mnom i kroz to i u skijanju i na trkama. To je velika podrška i ljubav koju imamo. Oni su prvi stali iza mene kad je bilo najteže. Uvek sam bio takav da nađem motivaciju ni u čemu i da se dokažem svima, a sebi pre svega.
Moj trener za fizičku pripremu doktor Mitija Bratić ima centar za sve sportiste iz celog sveta i Evrope, koji dolaze najviše posle povreda kod njega. On je pozitivno sve shvatio i nije video nikakve prepreke za dalje. Sve je išlo svojim tokom i s vremenom se sve popravilo i došlo na svoje mesto“.
Marko je prebrodio svoje strahove, izborio se sa noćnim morama i sada ponovo uživa u skijanju.
„Strah sam pobedio, iako je još uvek u podsvesti sve to, jer je to bila velika trauma. Imao sam noćne more oko pada i to je dugo trajalo i posle sam u glavi razmišljao kako se vraćam na skije. Sa tim sam pobedio strahove i sada mi je sve lakše. Ponekad kada je mnogo teška staza se to pojavi, ali vidim veliki napredak i sve je znatno bolje“.
Srpski skijaš je na početku karijere nastupao pod zastavom Slovenije, ali je pre deset godina promenio prvobitnu odluku.
„Nisam Slovenac, samo sam rođen tamo. Majka je iz Srbije, otac je iz Crne Gore i oni su se doselili tamo pre nego što sam se rodio. Takmičio sam se za njih i bio sam dobar, ali nikada se nisam osetio kao da pripadam tamo. Ponekad je bila i mala diskriminacija od strane trenera i saveza prema meni, i tad je mama prodložila da promenim državu, što sam uradio pre 10 godina. To je najbolja stvar koja mi se desila u životu i sportu. Bio je to pun pogodak“.
Marku su ovo četvrte Olimpijske igre, a posebnu radost osetio je kada je dobio pismo od Olimpijskog komiteta Srbije.
„Nisam bio iznenađen, jer sam znao da ću to ostvariti, video sam u kom pravcu idem. Ipak, kad sam dobio pismo od OKS-a prošlo mi je kroz glavu sve što mi se dešavalo i tad sam shvatio koliki je to uspeh. Mislio sam da neću moći skoro ništa da radim… To mi je lično najveća pobeda. Što se tiče prethodnih Olimpijskih igara, svake su drugačije. Prvo iskustvo je uvek teže, jer je sve euforično. Sada imam manje euforije, nemam strah od događaja, idem da se takmičim. Kada si mlađi, gledaš ‘vau šta će biti’ i onda zaboraviš zbog čega si došao, ali zato sad imam iskustvo koje mnogo znači“.
Pripreme za OI u Pekingu nije odradio u Srbiji, gde uslova ima, kako kaže, ali nisu baš najbolji.
„U Srbiji ima uslova, ima velikih skijališta, kao što su Stara planina i Kopaonik, ali se još uvek spremamo u Italiji, Austriji i Švajcarskoj. Tamo su tokom leta i jeseni bolji uslovi. Velike su gužve kod nas zimi i nemamo obezbeđen poligon. Skijanje je ipak mnogo popularan sport i ima prostora da se to još više raširi i da se sve postavi na viši nivo, što se tiče takmičarskog skijanja. Ranije smo imali neke trke u Srbiji, ali što se treninga tiče uvek je odabir inostranstvo“.
PROČITAJTE JOŠ:
Očekivanja ove godine nisu velika, ali će sve biti mnogo jasnije kada se Marko nađe na stazi u Pekingu i kada odradi nekoliko treninga.
„Teško pričam o tome sada. Prvo da odradim tamo trening, da vidim u kakvoj su formi ostali. Ja bih želeo da ostvarim bolji rezultat nego na prošlim OI. Tad sam bio u dosta boljoj formi i bio sam zdrav. Sada ne znam sta da očekujem tek ću to znati tamo kad budem na licu mesta“.
Vukićević će propustiti Svetski kup koji se održava posle OI, zbog još jedne operacije koju ima.
„Nažalost, imam operacije i tada će mi izvaditi metal iz noge koji mi drži kosti i to radimo već krajem februara. To radimo tad da bih se spremio za sledeću sezonu, da ne bih gubio vreme i da bi se sve to što pre sredilo. Posle Igara nema takmičenja, za mene se završava sezona“.
Skijanje nije jedini adrenalinski sport kome je Vukićević privržen.
„Volim motokros, motociklizam i vejkbord leti, ali mi skijanje i pripreme oduzmu mnogo vremena“.
Od svih mesta na svetu, najkomfornije se oseća u Čileu, koji neretko posećuje.
„Najviše volim Južnu Ameriku, tačnije Čile. Svakog leta idemo tamo, mnogim skijašima je prijatno, dobri su uslovi, zemlja i ljudi. Isto mi je utisak ostavila i Južna Koreja, gde sam bio za prošle OI 2018. Cela Evropa je lepa, ali se navikneš na to i onda ti egzotičnije zemlje ostave drugi poseban utisak. Proputovao sam mnogo skijačkih zemalja i još uvek mi je u Čileu bilo najlepše“, zaključio je Vukićević.
BONUS VIDEO Suze Dejana Savića na aerodromu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
