Dejan Borovnjak Foto: EPA/VALDA KALNINA

Drama četvoro srpskih sportista na “ničijoj” zemlji između graničnih prelaza Rumunije i Srbije, još traje. Košarkaši Voluntarija, Dejan Borovnjak i Andrija Bojić, košarkaš Steaue Strahinja Jovanović i odbojkašica Voluntarija Marija Zelenović, od tri sata jutros čekaju da uđu u Srbiju.

“Rumunsku granicu smo brzo prošli, ali na na našem graničnom prelazu niko ne može da nam da tačnu informaciju da li i na koji način možemo da uđemo u Srbiju”, kaže Borovnjak za Nova.rs.

Srpski internacionalac ističe da su policijski organi sve vreme izuzetno korektni.

“Pomognu šta mogu, kupili su nam pljeskavice oko tri popodne, ali oni ne mogu da nas puste u zemlju, osim da nas ‘marica’ pet sati vozi do mesta gde sleduje 28-dnevni karantin.”

PROČITAJTE JOŠ

Naši sportisti nisu pristali, jer kažu da su se pre polaska iz svojih ekipa podrobno raspitali i da su od naših vlasti dobili informaciju da je procedura drugačija. Ipak, očigledno da su informacije bile loše.

“Poslednja dva dana smo razgovarali sa našom ambasadorkom u Rumuniji. Rekla nam je da je dovoljno da odemo u samoizolaciju 14 dana, samo da na vreme, odnosno u pet sati budemo na granici. Stigli smo oko tri sata. Svi smo se već sa svojim porodicama dogovorili. Već su se izmestile kako bi nam stanovi bili prazni, da bismo ispunili sve procedure, naravno u interesu zdravlja svih.”

Koliko je loša komunikacija državnih struktura, Borovnjak navodi primer Jovanovića.

“Pošto smo predali dokumenta, naša imena su u sistemu. Strahinju su već dva puta zvali da provere da li je na adresi koju je prijavio za samoizolaciju. On im je odgovorio da nije, jer je još na granici. Bili su u čudu.”

Njih četvoro i pored toliko vremena veruju da će se komplikacije rešiti.

“Da smo dobili tačne informacije, sigurno je da ne bismo ni kretali. Ovako smo ‘nigde’, jer ne možemo ni nazad, ni napred. Pada mrak, sve je hladnije. Hvala KSS, hvala ljudima iz Ministarstva sporta i drugima koji žele da pomognu. Uskoro kreće policijski čas. Prinuđeni smo da se vratimo nazad, da ne čekamo jutro ovde, na otvorenom. Uspeli smo da pređemo rumunsku granicu peške, preko mosta na Dunavu. Pokušaćemo da nađemo taksi i mesto gde ćemo da spavamo. Jedina opcija je da pregrmimo noć, pa da vidimo ujutro kako dalje“, završava Borovnjak.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram