0
Inat, bes, ponos, radost, ljutnja. Sve emocije su se udružile te 1995. godine i stvorile sliku koja nikada neće biti zaboravljena. Pre tačno 25 godina, 3. jula, na balkon zgrade Skupštine Grada Beograda popeli su se šampioni.
I tada je nastala velika tradicija koja traje i trajaće.
PROČITAJTE JOŠ
Trofej osvajača Evropskog prvenstva u košarci iz Grčke je u Beograd doneo Žarko Paspalj, kapiten tadašnje reprezentacije Jugoslavije.
On se u jutarnjem programu TV Nova S, „Probudi se“, prisetio tih momenata.
„Nismo imali ideju da to može da se desi… Nikada se to nije dešavalo… Videli smo sve u momentu kada smo sleteli u Beograd, pa od aerodroma do terase, ljudi na svakom koraku…“
Sećanja, ipak, pomalo blede.
„Davno je to bilo, svakako se sećam, ali bih verovatno više satima mogao da pričam ne o utakmici i prvenstvu, nego o skupu događaja koji su se dogodilo uoči takmičenja… Emocije ljudi su odgovor na sve to… Trebalo je to da bude još samo jedno Evropsko prvenstvo, ali je postalo…“
Paspalj ističe da se tadašnja ekipa pojavila kao svetlo u veoma lošoj situaciji.
„Milo mi je što jesmo, ali sa druge strane mi i nije milo što je moralo da dođe do svega toga“.
Mnogo toga se poklopilo, posle tri godine sankcija Jugoslavija se našla na nekom velikom takmičenju i na kraju je „Paspalj uzeo trofej“.
„Sve to me najpre vraća na nepravdu koja nije trebalo da se desi… Trebalo je da ti momci, mi sa 23, 24 godine ranije osvojimo sve živo i da to tako bude u narednih pet, šest godina, da se pojave mlađi i da se kontinuitet nastavi…“
Bili su sprečeni u tome, ali se ta 1995. godina uzima kao dan velikog povratka jugoslovenske košarke.
„Nismo se mi odužili narodu, mi smo se odužili sebi, a samim tim kroz taj emocionalni sklop koji se ne dešava često, narod je reagovao kako je reagovao“.
Tadašnji selektor Dušan Ivković je umeo da kaže da je ta generacija posebna.
„Mislim da je u pravu. To su sve momci iz jugoslovenske košarke, potekli su iz toga, sve što se posle dešavalo je druga stvar. Duda je prepoznao šta treba da radi, kao čovek i kao strateg“.
I posle 25 godina, Žarko Paspalj je idol novim generacijama.
„Meni je to fascinantno, možda se nismo mnogo promenili, ali kad postoji taj osećaj poštovanja, to znači da si nešto dobro uradio i da posle tog košarkaškog života ostavljaš neki utisak i da te ljudi poštuju i na takav način“, zaključio je Paspalj.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
