Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

Nije ovo bilo dobro, ali veliki timovi pobeđuju i kada ne funcioniše sve kako treba na terenu

Fudbaleri Srbije zabeležili su dve pobede na startu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo naredne godine, a savladane su Litvanija u Beogradu i Crna Gora u Podgorici identičnim rezultatom – 2:0.

Nikada Srbija nije imala bolji početak kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, bar što se rezultata tiče, dok sama igra nije bila baš na visokom nivou, naprotiv, bila je veoma bleda i to u oba duela.

PROČITAJTE JOŠ:

Meč protiv Litvanije kod kuće je verovatno nešto što kao favorit želite na startu nekih kvalifikacija, tri boda već imate u glavi, ali moraju da se opravdaju na terenu. „Orlovi“ jesu u tome uspeli, ali nisu bili ubedljivi kako se očekivalo.

Ako se setimo nekih ranijih ciklusa i teških poraza od timova poput Estonije, jasno je da je bar pobeda dobar znak, ali ujedno treba biti oprezan i kako vreme odmiče dizati kvalitet, kako bi za to Evropsko prvenstvo bili maksimalno spremni, da nam se ne ponovi Mundijal u Kataru.

PROČITAJTE JOŠ:

Brzo, konkretno, direktno, ali nedovoljno precizno u završnici napada igrao je Piksijev tim u prvom poluvremenu protiv Litvanaca. Slika se nije mnogo promenila ni u drugom delu, a po gol u oba poluvremena rešio je posao. Postigla je Srbija i treći gol, strelac je bio Filip Kostić, ali je on poništen zbog ofsajda.

Gitis Paulauskas i Arvidas Novikovas imali su dve dobre šanse za svoj tim i poslali su opomenu da odbrana, u kojoj su se našli Strahinja Pavlović, Nemanja Gudelj i Strahinja Eraković, još mora da se utegne. Imala je zadnja linija problema, vidi se da i dalje Srbiji škripi na tom delu terena, a deluje da ni nakon ovog prozora nije napravljena „dobitna formula“, iako treba istaći da smo u dva meča prošli bez primljenog gola.

Mogla je mreža Litvanije još koji put da se zatrese, da Marko Grujić nije pogodio stativu, da je Aleksandar Mitrović bio malo brži u završnici ili da je Dušan Tadić u jednoj situaciji bio spretniji u kaznenom prostoru.

Grujić je takođe bio svetla tačka u meču protiv Litvanaca, pokazao je da je siguran sa loptom i u pasevima na sredini terena, malo mu je falilo i za gol, a pokušavao je i sa distance.

Osim njega istakli su se Dušan Tadić, Filip Kostić i Dušan Vlahović, dok su svi ostali bili prosečni ili nešto malo ispod toga. Videlo se da Aleksandar Mitrović nije u formi, a rezervisti nisu napravili skoro pa nikakvu promenu. Jedina dobra stvar je da je debitovao Lazar Samardžić, odigrao je nekih dvadesetak minuta i odmah je „ušao u cipele“ Dušana Tadića, što mu je verovatno budućnost.

Foto: Andrija Sokovic/Starsport

Što se tiče meča protiv Crne Gore, ni na njemu Srbija nije pokazala moć i da nismo imali sreće i umeće Dušana Vlahovića, ne bismo se baš srećni vratili iz Podgorice.

Koliko je loše igrala Srbija videlo se i po reakciji Dragana Stojkovića samo nekoliko minuta pre pogotka koji je doneo prekopotrebni mir reprezentaciji.

Srbiji je bilo potrebno skoro 80 minuta da šutne u okvir gola, što jeste poražavajuće za jedan ovakav meč. Na kraju su Piksijevi izabranici imali dva šuta u okvir, oba je uputio rezervista Vlahović i oba puta je pogađao mrežu.

„Orlovi“ kao da su više bili fokusirani na odbranu, nego na napad. Zapravo na trenutke je delovalo kao da su zaboravili da bi trebalo da napadnu. Prvi korner izborili smo tek u 67. minutu, delovalo je kao da u našim napadima nema ideje i kreacije, već samo beskonačnih dodavanja, koja nisu stvorila pravu priliku.

Nekako je utisak da nismo videli onu napadačku Srbiju, već pomalo bojažljivu, ali opet nedovoljno konkretnu i ubedljivu. Imala je Crna Gora svoje prilike, više puta je šutirala ka golu od Srbije, a da je povela sa 1:0 možda sada ne bismo pričali o šest bodova koje imamo „u džepu“.

Stojković je napravio mnogo izmena u startnoj postavi u odnosu na meč sa Litvanijom – Ilić umesto Živkovića, Đuričić umesto Vlahovića, Mladenović umesto Kostića (povreda), te Milenković umesto Erakovića. Pet igrača u veznoj liniji nisu doneli prednost Srbiji, ali su izmene bile prave, pa je Srbija uspela da preživi teško gostovanje u Podgorici.

Čini se da ni Piksijeve kombinacije u ova dva meča nisu bile baš najbolje, startna postava je previše menjana, neki tandemi deluju neiugrano, pa će karte morati bolje da se slože u nastavku kvalifikacija, jer su Mađari pokazali da su ozbiljan tim.

Sergej Milinković-Savić još jednom nije uspeo da zablista u dresu Srbije, deluje kao da mu uloga nikako ne prija i da se stalno menja njegova pozicija na terenu, pa ćemo i na tom planu morati da radimo.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

Sve u svemu, od pozitivnih stvari imamo šest bodova, golgeterski raspoloženog Vlahovića i debi Samardžića. Od negativnih tu su i dalje problemi u odbrani, u nekim navratima potpuno letargična igra i manjak kreacije na sredini. Utisak je i da Mitrović i Vlahović ne mogu baš uvek da igraju zajedno, odnosno da Srbija uglavnom treba da se „odrekne“ ili jednog od njih dvojice ili Sergeja u startnoj postavi.

Na Piksiju je sada da se bavi taktičkim zamislima i kombinacijama, da Srbija zaigra ofanzivnije, ali opet pametno, a ne kao na Svetskom prvenstvu. Naredni „prozor“ je tek u junu, tada igramo samo protiv Bugarske u gostima, još jedan od mečeva gde treba sigurno opravdati ulogu favorita i dodatno zakoračiti ka Evropskom prvenstvu.

BONUS VIDEO Tadić, Grujić, Vlahović i Milinković-Savić posle pobede u Podgorici

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar