Nove carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla

Predsednik Samostalnih sindikata metalaca Srbije Zoran Marković upozorava za RTS da su ugrožena brojna radna mesta i da je neophodna hitna diplomatska akcija države.

Odluka Evropske unije da drastično smanji kvote za bescarinski uvoz čelika na 18,3 miliona tona i udvostruči carine na uvoz izvan tih okvira ima za cilj zaštitu oko 2,5 miliona radnih mesta u zemljama članicama. Međutim, za Srbiju, koja se nalazi u grupi zemalja sa Kinom, Turskom i Indijom, ove mere predstavljaju "veliku prekretnicu i opasnost", smatra Zoran Marković.

Ugroženo Smederevo i prateća industrija

Marković je istakao da je smederevska železara "Hestil", koja zapošljava oko 4.400 radnika, posebno ranjiva jer je 60 do 70 odsto svoje proizvodnje usmeravala ka tržištu EU. 

"Ako železara, koja je radila sa jednom visokom peći i proizvodila oko 400.000 tona godišnje, sada doživi pad, imaćemo ogroman problem. To nas dovodi u težak, nezavidan položaj koji može rezultirati smanjenjem proizvodnje za više od 50 odsto, a samim tim i otpuštanjem radnika,” upozorava Marković.

On naglašava da se direktni efekti već osećaju kroz pritisak na zarade i slanje zaposlenih na plaćena odsustva. Prema podacima sindikata, u ovoj kalendarskoj godini već je oko 7.295 radnika upućeno na plaćeno odsustvo, dok je prošle godine taj broj u realnom sektoru iznosio preko 12.600.

Stroža kontrola porekla i "zelena” transformacija

Dodatni izazov predstavlja najava EU da će pojačati kontrolu celokupnog lanca proizvodnje. Tražiće se podaci o tome gde je čelik istopljen i gde je primarno oblikovan, čime se onemogućava izvoz poluproizvoda radi zaobilaženja kvota.

Marković ukazuje i na problem visoke energetske zavisnosti domaće industrije i učešće fosilnih goriva, što otežava prilagođavanje novim standardima.

"Država treba da pomogne u investiranju u tehnologiju sa niskim emisijama CO2 kako bismo zaštitili naše tržište i radnike. Odlaganje investicija znači da nas vreme pregazi i da nećemo moći da pratimo trku sa evropskim, kineskim ili indijskim čeličanama,” navodi predsednik sindikata.

Diplomatija kao jedino rešenje

Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, uzda se u pregovore i eventualne olakšice kroz bilateralne aranžmane. Iako Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju omogućava slobodan izvoz, on ne pruža apsolutnu zaštitu od mera koje EU uvodi radi očuvanja sopstvenog tržišta.

"Naše očekivanje je da će država pokušati da iskoristi diplomatske mere i pregovara o povećanju kvota. Radna mesta nisu trošak, već osnov industrijskog razvoja. Nadamo se da će nam, kao ozbiljnom kandidatu, dati dodatne zaštitne mere ili povoljnije uslove,” zaključuje Marković.

Dok se formalno usvajanje mera očekuje u narednim nedeljama, srpska metalurgija se nalazi pred periodom velike neizvesnosti, u kojem će likvidnost preduzeća i očuvanje stručne radne snage biti prioriteti privredne politike.