Selektore, ovo je debakl, a ne veliki uspeh srpskog fudbala

OK, jeste da je fudbalska reprezentacija Srbije pod vođstvom Dragana Stojkovića Piksija igrala na dva velika takmičenja zaredom, Mundijalu u Kataru 2022. i sada Evropskom prvenstvu u Nemačkoj. I to na Evru prvi put posle 24 godine, prvi put od imenom Srbija.

I to je tačno, i to je surova realnost srpskog fudbala. Nismo za nešto više, jednostavno to nismo pokazali na ovom EP i zato posle grupne faze idemo kući.

Nismo elita, nego reprezentacije osrednjeg nivoa, ispod proseka potrebnog da se uradi nešto.

Niko ne spori plasman, to jeste uspeh. Isto tako kada ispadnete već u grupnoj fazi, iz grupe iz koje dalje idu tri od četiri selekcije, šta je to? Kada od ukupno 24 reprezentacije, u nokaut fazu ne idu onih šest poslednjih na tabeli i samo dve trećeplasirane, dakle čak 16 od 24 ide dalje, šta je to?

Pa, to je neuspeh, baš je neuspeh, debakl, katastrofa, ali svakako nije veliki uspeh svetskog fudbala samo to što smo tamo, kako kaže selektor Dragan Stojković.

Kada nikoga ne pobedite u tri utakmice na EP, kada date samo jedan jedini gol, i to u petom minutu nadoknade posle prekida, šta je to? Neuspeh.

Kada nemate startnih 11, već stalno menjate i formaciju i startere, kada se mučite na terenu, lutate i izabranicima sat i po pre meča saopštavate tim - i to je neuspeh na nekom drugom, dubljem nivou.

Zašto da težimo tome da nas neko ne uništi 5:0, umesto da težimo nekom iskoraku.

Kaže selektor da se nismo obrukali, nije da nismo ako se sagledaju činjenice gore navedene, uz to i bled utisak, očajna izdanja, bezidejnost u igri. Mi da smo igrali još dva dana deluje da ne bismo dali gol Dancima, u utakmici za prolaz, i to je tako.

Pokazali smo dobro lice, isto ističe selektor Piksi. Bilo bi dobro da znamo kakvo tačno...

To je sve realnost srpskog fudbala, kao što je o to što nemamo nosioce u najvećim klubovima liga petice, izuzev Dušana Vlahovića u Juventusu. A i njegov status u italijanskom velikanu je bio više upitan nego stabilan u sezone pred Evro.

Imamo golmane žmureći da ih biramo, bez greške, Predrag Rajković je to dokazao, tu su bili i Vanja Milinković-Savić (Torino) i Đorđe Petrović (Čelsi). Odbrana je bila na visini zadatka, Strahinja Pavlović (Salcburg) je pokazao da je elitni štoper, dok je Nikola Milenković kao centralni štoper od trojice izgledao najbolje do sada u reprezentaciji, iako u Fjorentini više igra desno. Tu je delovao Miloš Veljković, koji inače više deluje u centralnom delu odbrane, što je još jedan apsurd našeg nacionalnog tima, ali je bilo delotvorno.

Idemo dalje, poštovanje svakome, ali Saša Lukic nije starter u Fulamu, Andrija Živković je kapiten u Grčkoj, tamo je i Filip Mladenović, Nemanja Gudelj je u Sevilji, Ivan Ilić u Torinu... Sergej Milinković-Savić i Aleksandar Mitrović su odlaskom u Arabiju uradili to što jesu, Luka Jović je džoker sa klupe, kapiten Dušan Tadić je u Turskoj na zalasku karijere, Lazar Samardžić je i dalje član Udinezea...

Ni to što nemamo asove iz najvećih klubova ne mora da bude ključno, pokazali su nam Slovenci, prolaskom dalje, pokazali su i momci u dresu Gruzije, i ostale selekcije koje su sve ostavile daleko bolji utisak. I statistički, i igrački, i u svakom drugom pogledu.

Nego, da li je uspeh i to što smo prošli na prvenstvo, kako kaže selektor, a na kojem učestvuju 24 ekipe, što znači skoro svaka druga koja je igrala kvalifikacije? I to tako što smo u kvalifikacijama dvaput poraženi od Mađarske, dvaput remizirali sa Bugarskom, a pobedili Litvaniju i Crnu Goru.

Gotovo jedva smo prošli na EP, ako se to smatra za uspeh, onda će nam uspesi biti i ostati u tom rangu. Sa Litvanijom i Crnom Gorom, to je naše fudbalsko društvo.

Na najvećim šampionatima se ipak igra neki drugi fudbal...

www.winnerbet.rs – registruj se i oseti pobedu!

BONUS VIDEO