Kada debakl postane standard: Partizan bez ponosa i vođe u novoj epizodi zone sumraka

Ako je tako nešto u ovakvoj sezoni uopšte moguće.

Mega je, žargonski rečeno, odučila Partizan u polufinalu Kupa Radivoja Koraća rezultatom 85:58 i ekipu bez karaktera poslala nazad u Beograd. Da se sprema za Fenerbahče, što bi rekao Bruno Fernando.

Iako je potpuno nejasno šta meč protiv Fenerbahčea, osim borbe za čast u Evroligi, znači za crno-bele koji bi u Istanbulu teško imali šanse i da su okolnosti u ovoj sezoni potpuno drugačije.

Ali, to je neka druga priča.

Ova u Nišu je nešto sasvim drugo. Crno-beli su posle uspešno izvedene stabilizacije pod palicom Đoana Penjaroje u Niš došli u pokušaju da se bore za trofej koji je mogao da bude prekretnica za tim, navijače, čitav klub.

Nije sporno da Partizan nije bio favorit i da možda ni da je odigrao najbolje moguće ne bi uspeo u toj nameri, ali je problem kada ekipa priču završi bez "ispaljenog metka", pokazanog ponosa i karaktera.

Koliko god da su okolnosti bile protiv u kontekstu izbora igrača, termina prvog meča i velike potrošnje, teško da iko može da popije priču da je samo to bio uzrok epskog raspada u Nišu.

Odnos prema igri takozvanih nosilaca, nedostatak ideje, nedostatak naznaka pravog otpora osim kod nekolicine igrača.

Čak ni priča Đoana Penjaroje ne pije vodu da ekipa nije pravljena da osvoji Kup, pošto nije bila bolja situacija ni prošle sezone, pa je Partizan bio na jednu loptu od pehara i na kraju je časno "poginuo".

Stoji da Penjaroja nije kriv što je Karlik Džons povređen, što mu je uprava prodala Kamerona Pejna koji bi sigurno doneo makar pravi mentalitet, što se Vanja Marinković povredio i što je morao da vodi bekovski par Dvejn Vašington – Sterling Braun, dvojac bez karaktera.

Ali, iako je u okviru svih tih okolnosti njegova krivica najmanja posle svega, možda je mogao bolje da meša karte. Nije imao pravog rezervnog centra, ali to ne znači da kada želi da izvede Fernanda koji protiv FMP-a igra poluvreme bez odmora i kaže da neće iz igre, on popusti pred željom igrača i tako mu možda kupi koji minut na klupi. Ili kada u meču protiv Mege ekipa sa nižom postavom uhvati priključak, on jako malo do kraja meča koristi Pokuševskog na petici... Ima tu detalja o kojima bi mogli da pričamo i na kraju možda ni oni ne bi promenili situaciju, ali je činjenica da kada se već osvrće na pitanje sklapanja rostera, može da se postavi i pitanje izvlačenja maksimuma.

Jer, Partizan nema razloga da čuva ekipu za Evroligu, a do ključnih bitaka u ABA ligi ima i te kako vremena. Zbog toga je moralo da se u Nišu svi bace na glavu, pa i sam Penjaroja koji ni na početku turnira nije delovao kao strateg koji veruje da se nešto može uraditi.

Opet, pošteno je reći da su okolnosti bile ekstremno teške i da u konačnom zbiru možda nije moglo bolje, ali je moralo bolje u odnosu.

Što se samog meča tiče, stvari su tu bile prilično jasne.

Za razliku od meča protiv FMP-a, Partizan je previše mekano ušao u meč sa Megom koja je taj poklon znala da iskoristi. Odlučio je Vule Avdalović da na početku meča primeni recept ekipe iz Železnika i da presingom optereti spoljnu liniju Partizana u kojoj su opet na početku bili Braun, Lakić i Radanov.

Ideja da ta postava defanzivom pritisne rivala nije dala rezultat i zbog nonšalantne igre Bruna Fernanda koji nije bio faktor ni u jednom reketu, a bilo je primetno i da u odbrani tranzicije ne pokušava da trči.

Mega je kombinacijom agresivnosti i trčanja uz stalno napadanje reketa Partizana, koji je bio nebranjen, lako postizala poene, dok je Partizan bio van svakog ritma pa smo posle šest minuta imali 21:10 za Megu.

Kada je video da je vrag odneo šalu, Penjaroja je Fernanda sklonio sa terena, pre toga uveo i Vašingtona umesto Radanova i dobio napadačku iskru koja mu je bila potrebna. Mega je posle početne agresivnosti defanzivno stala jer ipak nije u pitanju tim koji poput FMP-a igra na taj način 40 minuta i crno-beli su došli do vazduha.

Do sredine druge četvrtine su došli do egala, zaustavili igru Mege u tranziciji i ranom napadu i pre svega iskontrolisali reket i skok.

Delovalo je u tim momentima da mogu i do serije koja bi napravila razliku, ali nešto slabiji napadi, greške i ponovo razigrana Mega koja je ponovo uhvatila svoj ritam. Suigi je dominirao i napadao skok i obruč, proradio je Asim Đulović i omaleni plejmejker Luk, dok je sa druge strane Fernando uprkos nekoliko dobrih napadačkih momenata nastavio da unosi nervozu.

Sa njim je odbrana na pik-en-rolu bila užasna, tražio je svaki napad loptu na niskom postu, a u jednom momentu i pobesneo na Lakića zbog slabijeg pasa koji mu je otišao u aut.

Na sve to, Partizan je ponovo imao očajnog Brauna koji je promašivao, grešio, usporavao loptu u napadu, što je Mega iskoristila u poslednjem minutu prvog poluvremena i otišla na odmor sa +6.

To se pokazalo kao važan faktor u nastavku jer je Mega sa ogromnim samopouzdanjem izašla u nastavak meča. Iako je Fernando prvi postigao poene u nastavku, Mega je preko sjajnih Markovića i Suigija došla do prednosti od 10 poena posle prva tri minuta i preuzela potpunu kontrolu utakmice.

Fernando je nastavio da igra neki svoj meč, bez uticaja na odbranu, defanzivni skok osim povremeno, a iz nekog razloga Penjaroja nije potezao za petorkom sa Pokuševskim na pet. Ni ostali nisu bili u svom ritmu. Braun je jednom trojkom nagovestio da može da se probudi, ali je to bio samo nagoveštaj, dok je Vašington i ono malo ritma pogubio, a pogubio je i neke lopte, promašio polaganja.

Mega je namirisala krv i krenula da igra maksimalno agresivno, pritiskajući prenos lopte i dodavanja, a oslobodili su se u potpunosti na drugom kraju terena, pa su krenuli da upadaju i neki teži šutevi.

Tako je Mega lako održavala razliku od desetak poena, da bi na početku poslednje deonice došla do +14.

Tada je usledila uobičajena farsa – vređanje određenih osoba bio je okidač za prekid i pražnjenje dela tribina, i posle skoro sat vremena pauze, meč je nastavljen.

Međutim, vratila se na teren samo ekipa Mege koja je do kraja ponizila Partizan i otišla u borbu za trofej sa Crvenom zvezdom (subota, 20.30).

Partizan je tako ponovo bio žrtva sopstvenih lidera Sterlinga Brauna i Dvejna Vašingtona – Braun je na ovom meču šutirao 1/7 za tri, ukupno na turniru 2/16, a šut iz igre mu je bio 4/20. O odbrani i kreaciji je iluzorno i pričati.

Vašington je bio malo manje loš. Protiv Mege 2/7 za tri, protiv FMP-a 4/10 za ukupnih 6/17, što ne zvuči skandalozno.