Podeli
Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

Crvena zvezda je pre petnaestak dana i formalno završila posao što se tiče jesenjeg dela sezone, a Dejan Stanković je kompletirao celu godinu otkako je na klupi crveno-belih.

Okitio se jednom titulom šampiona države, s tim što mu je do nje pola puta trasirao Vladan Milojević. Stanković je nastavio sam i ekipu odveo do proleća u Evropi posle tri godine.

PROČITAJTE JOŠ

S druge strane, Partizan je od obećavajućeg, i kluba koji je igrao najatraktivniji fudbal u Srbiji pre godinu dana pod Savom Miloševićem, zapao u krizu i promenio trenera.

Vratio se Aleksandar Stanojević, a ako se izuzmu standardne razmirice i rat saopštenjima dva najveća kluba, jesen i prvi deo sezone koji je za nama je obeležilo još nekoliko stvari.

Pre svih koronavirus. Ova pošast je od proletos odnela mnogo života, a evropski klubovi koji zavise od tržišta i prodaje TV prava, kao i rekvizita, grickaju nokte i grcaju u dugovima.

Za to vreme, u Srbiji izgleda kao da živimo u nekom paralelnom univerzumu, gde gotovo da se korona u fudbalu nije ni desila. Naravno da to nije potpuno tačno, ali osim nekoliko reči Zvezdana Terzića, generalnog direktora Zvezde, nije se stekao utisak da su naši klubovi propatili zbog pandemije.

To i nije čudno jer većina srpskih klubova zavisi od politike i dobre volje vlastodržaca, pa samim tim i od džepa građana ove zemlje. S obzirom na to da tržišta praktično nema, cene od ulaznica naplaćuju uglavnom Zvezda i Partizan, ali ni to nije neka pozamašna cifra.

Foto: Nenad Lazić/Nova.rs

Otud ne treba da čudi situacija u kojoj se našla Vojvodina. Poznato je da je trener Nenad Lalatović morao da “lobira” da igrači i zaposleni u Sportskom centru “Vujadin Boškov” dobiju plate koje su kasnile nekoliko meseci. Sve je to poznato i neke od ovih dešavanja sumiraćemo na jednom mestu.

Sezona je počela i iznenađenja je bilo već na startu. Partizan se “okliznuo” protiv Novog Pazara u drugom kolu, a samo deset dana po početku prvenstva, postignuto je 99 golova.

Međutim, tu se krije jedna od prvih stvari koja je obeležila jesenji deo sezone. Superliga ove godine nema 16, nego 20 klubova, a pojedini su, poput Pazaraca, došli iz Prve lige sa desetog mesta.

Fudbalski autoriteti u Srbiji najavili su popunjavanje po španskom modelu, pa je u maju bilo poznato da će ova sezona biti presedan u pogledu broja klubova. Na sve to, prethodna sezona je završena bez plej-ofa, pa su umesto deset utakmica odigrane četiri i Zvezda je odbranila naslov prvaka, što je i pred početak ove sezone u najavi stvorilo tenzije.

Koronavirus je ukazao na disparitet između Superlige i Prve lige pošto su neki od timova delovali na početku sezone kao “zalutali” u najviši rang, dok je postojećim superligašima koji su bili na dnu tabele ovakvo stanje odgovaralo jer su “preživeli da se bore još jedan dan”.

Koliko je to bilo suvislo, vidi se i po činjenici da su Rad, Mačva i Inđija i sada na dnu, gde im društvo prave i Zlatibor, Bačka i Napredak. Umesto dva, ovog puta će ispadati više klubova, pa će za pojedine, ova sezona verovatno biti tek jednokratni izlet u elitni rang.

Veliki broj utakmica, uz kraću pauzu između sezona, zbog proletošnjeg prekida, doneo je i kadrovske izazove. To se odrazilo na rezultate pa dolazimo do drugog problema, koji je manje-više standardan u Srbiji: smene trenera.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

Samo 19 kola je odigrano do sredine decembra, a već je 12 klubova menjalo trenere! Na početku treba spomenuti Partizan u kom je odlazak Sava Miloševića ispraćen sa mnogo pažnje. Kako i ne bi kada je Milošević “oživeo” Sejdubu Sumu, doveo Bibarsa Natha i Takumu Asana i prošlogodišnju jesen u Ligi Evrope proveo konkurentan u grupi sa AZ Alkmarom, Junajtedom i Astanom.

Sa “Đavolima” remi i poraz, pobeda nad Astanom i maler protiv AZ-a najavljivali su lepo proleće u Superligi i verovatno još bolju jesen.

Umesto toga, Partizanu i Miloševiću se desila Vojvodina dvaput u roku od tri meseca. Novosađani su pobedili crno-bele u finalu Kupa prošle sezone u junu, a onda i krajem avgusta.

Voša je tada pobedila sa 3:2, Milošević je isključen, a rezigniran odlukama sudije Srđana Jovanovića bacio je flašicu, šutnuo mikrofon i izgovorio nekoliko psovki u afektu.

Nezadovoljan stanjem u srpskom fudbalu, rešio je da napusti Partizan i kasnije je poručio da će nastaviti karijeru trenera, ali u inostranstvu. Do tada, Savo se posvetio svojoj drugoj ljubavi – glumi.

U međuvremenu se iz inostranstva vratio spomenuti Stanojević i održao crno-bele na drugom mestu tabele, ali sa devet bodova zaostatka u odnosu na Crvenu zvezdu.

Pored burnog odlaska Miloševića, promena je bilo na pretek, a poslednja je odlazak Gorana Stevanovića iz Napretka posle tri meseca. Kruševljani su u zoni ispadanja i to je upalilo još samo jedan od već dovoljno “kratkih fitilja” u srpskim klubovima.

Foto: Pedja Milosavljevic/Starsport

Radnik je Simu Krunića zamenio za Slavoljuba Đorđevića, Čukarički je doveo Dušana Đorđevića umesto Aleksandra Veselinovića, Inđija je pustila Bratislava Živkovića i angažovala Dejana Čelara, spomenuti Napredak je pustio Dragana Ivanovića.

Tu je i Novi Pazar koji je otpustio Kenana Kolašinca i doveo je Radoslava Bataka, Zlatibor je angažovao Zorana Njeguša umesto Predraga Ristanovića, Mladost je Gorana Stanića zamenila za Nenada Milovanovića, a Mačva se zahvalila na saradnji Draganu Aničiću. “Pobednici” su ipak Rad i Radnički iz Niša.

“Građevinari” su smenili dvojicu stručnjaka na klupi, pa je sezonu počeo Branko Mirjačić, nasledio ga je Njeguš, a Njeguša Milan Milanović. Kod “meraklija” je Batak počeo sezonu, a došli su Milan Đuričić i naposletku Vladimir Gaćinović.

Samo osam klubova nije menjalo šefove struke, ako izuzmemo tu TSC kome je strateg Zoltan Sabo nedavno preminuo, pa je tu promena na klupi bila iznuđena.

I one klubove koji nisu i one koji veže jedna zajednička stvar – nemaština. Ona je postala najočitija na primeru Vojvodine.

Klub nije isplatio igračima premije za osvajanje Kupa protiv Partizana, pa je u novembru Nenad Lalatović, trener ekipe javno na konferencijama pričao o tome.

U Vojvodini je bilo turbulencija, dolazilo je do promene uprave i u takvim okolnostima atmosfera na treninzima nije bila dobra.

Pisalo se i da je to posledica partijskog rata koji se prelio na klub, što je delimično nagovestio i Lalatović.

“Ne mogu da shvatim da ne mogu svi da se dozovu pameti. Ne sme da se dozvoli ovo da se dešava. Ovo je sramota, sramota! Neću da vodim tuđe ratove, zanimaju me moji igrači i zaposleni u klubu. Ostali me ne zanimaju”, rekao je Lalatović.

Na čelo kluba je u međuvremenu stigao Dragoljub Samardžić, a igračima su do sredine decembra isplaćena dugovanja makar delimično.

Pre nego se to desilo, Lalatović je pričao da zaposleni “nemaju ni 500 dinara u džepu”, a u pomoć je zvao i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića.

“Sada kada svi treba da cvetamo, imam utisak kao da se borimo za opstanak, kao da ništa dobro nismo doneli gradu. Nije dobra situacija, znate odlično i sami, Vojvodina je veliki klub. Bila je osma kada sam došao, a sada… Najviše ispaštaju novosadske porodice, njih sto, oni imaju male plate. Žao mi ih je, sastavljaju kraj s krajem, jedva preživljavaju”, pričao je Lalatović.

Ništa od priče o nemaštini bez priča o nameštanju. Čak je i sklop dve reči sličan, samo su slova malo istumbana.

Da bude priča o nameštanju pobrinuli su se u smiraj jesenjeg dela sezone Napredak i Novi Pazar. Pazarci su najavljivali da će “utakmica biti rešena van fudbalskog terena”.

“Od brojnih ljudi iz fudbala, među kojima je i veliki broj naših iskrenih prijatelja, stigla su upozorenja da bi utakmica mogla da se odluči mimo fudbalskih poteza. Iznenađeni jesmo i baš iz tih razloga preduzimamo na vreme mere koje su u našim moćima da bi izbegli dodatna iznenađenja bilo koje vrste. Na utakmicu sa Napretkom šaljemo našu novinarku ekipu, tako da će kamerom biti zabeležen svaki detalj utakmice”, naveli su u pisanom saopštenju.

Na to su Kruševljani odgovorili da se oni ne bave nameštanjem i pozvali su sve novinarske ekipe da dođu i izveštavaju sa utakmice. Naveli su da će sve dočekati domaćinski, a svojim igračima su dali jedan zadatak.

“Želimo da pobedimo na terenu, jer smo igrački, kadrovski, ali i infrastrukturno daleko bolji. I tako će biti, bez obzira na ovu besmislenu i nekorektnu hajku i pritisak na sudije, ali i na naš klub”, pisali su iz Napretka da bi sve na kraju bilo završeno izrekom “tresla se gora, rodio se miš”, a meč se završio 0:0.

Kruševljane je nekoliko puta kritikovao i Ognjen Koroman, nekadašnji fudbaler Crvene zvezde, koji je svojim objavama na društvenim mrežama “začinio sebi čorbu”.

Foto: EPA/SASA STANKOVIC

Žalio se na sport u Srbiji, pa je mimo svoje volje zadržan na granici Bosne i Hercegovine i Srbije ovog meseca.

Umesto da sačeka devetogodišnjeg sina, završio je u Beogradu na višesatnom infomativnom razgovoru jer je u objavama na kritikovao Slavišu Kokezu, predsednika Fudbalskog saveza Srbije i Zvezdana Terzića, generalnog direktora Crvene zvezde.

Koroman je na kraju dana pušten i za naš portal je rekao da je to možda i vid zastrašivanja što je toliko otvoren u vezi sa pitanjem koje ga očito boli – a to je pitanje neregularnosti srpskog fudbala.

Da jesen bude živopisna na nekoliko pogreših načina potrudili su se večiti rivali i svojim derbijem od 18. oktobra.

Prepucavali su se tu direktori crno i crveno-belih saopštenjima, a isto su činili i potpredsednik Partizana Vladimir Vuletić i supruga kapitena Crvene zvezde – Snežana Borjan.

Najpre je Miloš Vazura, direktor Partizana rekao da je sudija “primio u poluvremenu poziv koji se ne odbija”, pa da je posledica toga bio penal na meču, dok je Zvezdan Terzić u svom saopštenju nazvao Vuletića “profesorom bluda”.

“Sve do pojave čuvenog profesora Rimskog prava javno prokazanog kao osoba sklona nemoralu među muškim maloletnicima. Nije slučajno da Crvena zvezda i četvrtu godinu zaredom osvaja šampionsku titulu. Realno nam je sve to mnogo olakšalo nesposobno rukovodstvo Partizana predvođeno čuvenim profesorom”, rekao je Terzić.

Paralelno sa Terzićem, Vuletić se svađao i sa Snežanom Borjan i taj “front” je otvoren putem društvenih mreža.

Potpredsednik kluba iz Humske je prozivao Snežanu, objavio je montažu fotografije na kojoj su Milan i njegova supruga sa maloletnim detetom, s tim što je sinu Borjanovih nalepljena Tumbakovićeva glava.

Čitava ta situacija je prešla granicu svakog ukusa kada je u priču umešano i dete, pa su se tenzije nepotrebno produžile i produbile.

Nejasno je kakvu satisfakciju je tako nešto donelo potpredsedniku Partizana, kao čoveku koji bi trebalo na maksimalno ozbiljan način da predstavlja crno-bele.

Posle nekoliko dana reagovao je i rektorat Univerziteta u Beogradu tvrdnjom da je Vuletić narušio ugled te institucije, a uplitane su u priču i kanadska ambasada i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije.

Sve se završilo pretnjama sudom, gde je funkcioner Partizana pretio da će tužiti Zvezdana Terzića, a porodica Borjan – Vuletića.

A kako je sve sa strane izgledalo? Kao Instagram rijaliti, kakav ne bismo voleli da gledamo i u nastavku sezone u februaru.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar