"Sramota? Šta znači sramota? Fudbal je nepredvidiv sport. Možete vi da pišete o sramoti, ali to nije sramota, već fudbal. Život neće stati nakon ove utakmice, idemo dalje..."
Tim rečima je trener Maribora Sergej Jakirović pokušao da opravda šokantan poraz svoje ekipe u prvom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope od severnoirskog tima Kolerejn.
Meč je posle 120 minuta završen rezultatom 1:1, a slovenačka ekipa je ispala nakon izvođenja penala, sa 5:4.
Jakirović se suočio sa onim što su ranije doživljavali Vladimir Vermezović, Aleksandar Stanojević, Miodrag Božović…
Utakmice protiv autsajdera u kvalifikacijama za evropska takmičenja su ponekad koska koja ume da stane u grlu velikog kluba i da u njemu ostane godinama, da se prepričava, da bude gorka uspomena i velika opomena.
Srpski večiti rivali su uspeli da progutaju „prve žabe“ na putu ka novim evropskim odisejama.
I daleko od toga da im je bilo lako.
Crvena zvezda je putovala u Tiranu, prestonicu Albanije gde je moglo svašta da se očekuje od nesportskih stvari, ali je srećom sve ostalo samo na vatrometu upriličenom usred noći pred utakmicu.
Jedinu utakmicu u rundi.
Nove okolnosti su navele UEFA da se opredeli da na takav način budu organizovane kvalifikacije, da nema standardnih revanš mečeva, odnosno da nema prava na popravni.
Autsajderima to i ne treba. Nemaju šta da izgube i znaju da pred sobom imaju 90 minuta u kojima im je jedini zadatak da ostave i poslednji atom snage na terenu ne bi li napravili čudo.
Favoriti su u paklenom problemu. I zato ne čudi što su izabranici trenera Dejana Stankovića bili u grču tokom prvog poluvremena utakmice na stadionu „Er Albanija“.
Cilj je bio samo jedan, ne napraviti grešku i ne dozvoliti protivniku da postigne nekakav pogodak. Imala je Tirana velike prilike za gol, ali je Zvezda ponovo imala inspirisanog Milana Borjana ispred svoje mreže, pa su sve opasnosti efikasno neutralisane.
Jedan gol je bio dovoljan. I on se dogodio iz jednog momenta, jednog centaršuta i jednog trzaja glavom. Dovoljno. Preživelo se, preskočila se prva prepreka, progutala se koska. Kako se igralo? To je u ovom trenutku manje važno, rezultat je jedini bitan. I sprečavanje eventualnog poraza. Katastrofe, sramote…
Sa sličnim problemom se suočio i Stankovićev kolega sa druge strane Topčiderskog brda, Savo Milošević. Možda je pritisak bio i veći, Partizan je letonski RFS dočekao na svom terenu, s namerom da i odbrani gol i da postigne.
Makar jedan.
Nešto slično Zvezdinom izdanju iz Tirane, Partizan je bio veoma oprezan u prvom poluvremenu, čak je delovalo i inferioran u odnosu na letonskog protivnika. U svakom trenutku među navijačima crno-belog tima pred očima su provejavale slike iz prošle sezone, kada su utakmice ispuštane iz ruku zahvaljujući greškama koje nisu smele da se dogode.
Igrači su to dobro znali. Morali su da budu disciplinovani, fokusirani, napeti, napregnuti, ozbiljni i obazrivi. Sve u isto vreme. I da napadaju jer gol nije mogao sam da se postigne.
Jedan napad, jedno igranje rukom, jedna sudijska odluka, jedan šut. Dovoljno.
Da li će se iko sećati utakmice prvog kola kvalifikacija? Na obe strane? Sigurno da da, pošto su bile nesvakidašnje u svakom pogledu. Da li će se slaviti? Sigurno je da ne, arhivirane su i poslate u istoriju. Samo zato što su okončane pozitivnim rezultatom.
U slučaju poraza? Pa, katastrofa i sramota, sasvim izvesno. I pozivi na smene, promene, odlaske…
Ovosezonske kvalifikacije su najozbiljnija kocka sa kojom se suočavaju srpski klubovi u poslednjim godinama, čak i veća od penal-ruleta. Jer do njega ne sme da dođe.
Večiti su izbegli sudbinu Maribora, ali „nagazne mine“ tek slede. Dobro je što je prva prevaziđena, što se steklo iskustvo novih okolnosti i što se uvidelo da je psihološki momenat na dobrom nivou. Do sledeće „koske“. I novog kruga treniranja nerava, igrača, uprava, stručnog štaba, navijača. I sa ciljem da se ne bude Maribor. Nije baš najlepši osećaj.
„Bila je ovo teška noć za nas…“, istakao je trener Maribora Sergej Jakirović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare