Fudbal je "najvažnija sporedna stvar na svetu", globalni fenomen i stvar prestiža. Navijačima je omiljena disciplina poređenje, a s kim je najslađe ili najboljnije porediti se ako ne s prvim komšijom.
I tako dok se mi kunemo u Crvenu zvezdu i Partizan, a Beograd doživljavamo kao fudbalski centar Balkana, iz Zagreba nam je stigla vest da će taj grad u kvalifikacijama za Ligu šampiona imati dva predstavnika – Dinamo i Lokomotivu.
Pa, eto nam još jednog povoda da se malo poredimo s komšijama.
Svako ko iole prati fudbal, zna da nam nije pravo to što su komšije Hrvati, s kojima smo do 1991. godine bili jedna država, svetlosnim godinama ispred nas.
PROČITAJTE JOŠ
Prvi veliki uspeh „vatreni“ su ostvarili davne 1998. godine kada su predvođeni „trenerom svih trenera“ Miroslavom Ćirom Blaževićem na Svetskom prvenstvu u Francuskoj završili kao treći.
S druge strane, Jugoslavija koja je imala verovatno najjači tim u istoriji, predvođen Draganom Stojkovićem Piksijem, Predragom Mijatovićem, Dejanom Savićevićem, Sinišom Mihajlovićem, Vladimirom Jugovićem, Zoranom Mirkovićem, okončala je učešće već u osmini finala.
Isprečila se tada izabranicima Slobodana Santrača na putu prečka koju je pogodio iz penala Mijatović, kasnije je usledila Davidsova „bomba“ koja je raspršila snove „plavih“ i čitave nacije.
Već tada se moglo naslutiti u kom pravcu idu stvari po jugoslovenski, kasnije srpsko-crnogorski, na kraju i samo srpski fudbal, i kako to rade Hrvati.
Nacionalni tim Srbije od 2000. godine nije bio na Evropskom prvenstvu, na kojem su Hrvati redovni učesnici. „Orlovi“ su igrali na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2006. godine, gde su učešće završili već u grupnoj fazi.
Novi Zeland svetla tačka
Najveći uspeh reprezentacije Srbije, pod tim imenom, svakako je osvajanje Svetskog prvenstva za igrače do 20 godina, održanog na Novom Zelandu 2015. godine. U finalu je pobeđen Brazil 2:1, u poslednjim trenucima drugog produžetka, pa je taj trofej na U20 Mundijalu najsvetlija tačka reprezentativnog fudbala i zato će se tim predvođen Veljkom Paunovićem zauvek pamtiti.
Bili smo akteri i Mundijala u Južnoj Africi 2010. godine, takođe nismo izašli iz grupe, kao ni 2018. godine u Rusiji.
Završna smotra u najvećoj pravoslavnoj zemlji na svetu ponovo nas tera da povučemo paralelu između Srbije i Hrvatske. „Vatreni“ sa selektorom Zlatkom Dalićem postali su vicešampioni sveta, mi smo opet, gle čuda, ispali u grupnoj fazi.
Posle trijumfa u prvom kolu protiv Kostarike, golom Kolarova iz slobodnog udarca, imala je Srbija izgledne šanse da u direktnom okršaju sa Švajcarskom izbori plasman u nokaut fazu. Ipak, i pored vođstva „sajdžije“ su stigle do preokreta i odnele pobedu. Bio je to kraj za „orlove“.
Hrvati su s druge strane gazili redom, sve do finala kada nisu mogli preko moćnih „trikolora“. Pružili su dostojanstven otpor, izgubili su 4:2, a Modrić, Rakitić i ekipa kasnije su u Zagrebu dočekani kao heroji.
Novoformirano takmičenje UEFA s nazivom Liga nacija svrstalo je Hrvate u „A“ diviziju, gde su sve vodeće evropske reprezentacije (Francuska, Španija, Nemačka, Portugal, Italija, Holandija), dok su „orlovi“ završili u „C“ diviziji, igrajući mečeve sa Litvanijom, Crnom Gorom, Rumunijom.
U „C“ diviziju takođe su svrstane selekcije poput Albanije, Izraela, Bugarske, Kipra. To jasno ukazuje na razliku u klasi i kvalitetu. Dok Hrvati igraju sa Englezima i Špancima, nama preostaje da se nadmećemo s Rumunima i Litvanijom. Surova realnost, ali tako je.
To je odnos kada su nacionalni timovi u pitanju, dok je situacija slična i što se tiče klubova.
Crvena zvezda je osvetlala obraz srpskog fudbala s dve vezane Lige šampiona, prethodno su crveno-beli igrali i nokaut fazu Liga Evrope, ali je Dinamo Zagreba čak sedam puta bio akter elitnog takmičenja.
Sa druge strane, Zvezda je slavila pobedu u Ligi šampiona. Ujedno, u dve sezone zaredom osvojila je sedam bodova protiv Liverpula, PSŽ, Napolija, Bajerna, Totenhema i Olimpijakosa, dok je Dinamo imao epizode sa nula bodova i bez golova u grupnoj fazi.
Partizan je takođe u periodu od 1998. do 2020. godine u dva navrata imao „kratak izlet“ u Ligu šampiona. Crno-beli su u sezoni 2003/04. postali prvi srpski klub koji je zaigrao u elitnom takmičenju i nisu se obrukali. Odoleli su strašnom Realu u Humskoj u meču bez golova, ali su na kraju učešće završili u grupnoj fazi.
Identičan scenario div iz Humske dočekao je u sezoni 2010/2011.
A što se Dinama tiče, učinili su to prvi put još davne 1998. godine, kada je klub nosio ime Kroacija Zagreb. Činjenica je da su neretko bili „topovska hrana“ za najveće evropske klubove, i da ih još boli onaj poraz od Liona na „Maksimiru“ od 7:1, ali bar mogu da se pohvale činjenicom da su najorganizovaniji klub na Balkanu.
Jednostavno, Zdravko Mamić je majstor u svom poslu i klub uspešno vodi, čak i kada je na poternici i daleko van granica Hrvatske. Na osnovu uspeha, pre svega Dinama, pa tek onda Hajduka, hrvatski klubovi su na osnovu četvorogodišnjeg UEFA koeficijenta zaslužili odličan položaj na evropskoj sceni.
Dominacija hrvatskog fudbala i to da ga Evropska kuća fudbala (UEFA) i te kako ceni i poštuje, stigla je 2019. godine, kada je potvrđeno da će Hrvatska imati dva predstavnika u kvalifikacijama za Ligu šampiona od sezone 2020/21.
Tu čast i privilegiju imaće, po običaju Dinamo Zagreb, a društvo u kvalifikacijama i to od drugog kola će mu praviti Lokomotiva Zagreb.
Ono što je „prst u oko“ srpskom fudbalu, jeste činjenica da hrvatska liga ima 10 klubova od čega čak pet imaju izlaz u evropska takmičenja. Dva u Ligu šampiona, tri u Ligu Evrope (treći i četvrti i pobednik Kupa), dok će Superliga od naredne sezone brojati čak 20 klubova, od kojih samo šampion ide u kvalifikacije za elitno takmčenje, drugi i treći u kvalifikacije za Ligu Evrope.
Horor scenario očekuje nas od sezone 2021/22. kada će UEFA formirati novo takmičenje pod nazivom Liga konferencija. Od pomenute sezone srpski klubovi neće imati predstavnika u kvalifikacijama za Ligu Evrope, s obzirom na to da smo 19. na UEFA rang-listi sa 19.500 bodova, dok 15 zemlja na tabeli daje predstavnika za to takmičenje.
S terenske dominacije hrvatskih klubova u odnosu na srpske, selimo se na transfere. E, pa i tu gazduje Dinamo! To je tek priča za sebe. Tek tu su „modri“ svetlosnim godinama ispred večitih rivala.
Dinamo prodaje fudbalere za 10, 20, pa čak i 30 miliona evra, dok su u Srbiji najveći klubovi srećni kada i za četiri miliona „utope“ nekog fudbalera. Dogodi se da transfer iznosi i po 10 miliona evra, ali su tu uključeni raznorazni bonusi i kojekakva čuda. Dinamo u cugu uzme minimum duplo više.
Lavinu iz Zagreba ka Evropi pokrenuo je transfer Luke Modrića u Totenhem 2008. godine. Kapiten Hrvatske prešao je s „Maksimira“ u London za 23 miliona evra.
Poslednji u nizu koji je prodat je Španac Dani Olmo, koji je otišao u nemački Lajpcig za 20 miliona evra.
PROČITAJTE JOŠ “Nestaće 30 odsto srpskih klubova u naredne dve godine”
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare