"Mostovi na Dunavu i Savi? Popravljanje autoputa? Metro? Obnavljanje bolnica? Ma kakvi, treba nam nacionalni stadion". Možda ovako zaista nije bilo na sednici kada se dogovorao početak projekta koji će koštati državu 257 miliona ljudi, ali tako svakako zvuči građanima koji imaju mnogo veće probleme od toga da li će jednom u tri meseca gledati reprezentaciju Srbije na ovom ili onom stadionu.
Građenje nacionalnog stadiona je pokazivanje moći više nego ispunjavanje potrebe za postojanjem ovog objekta. Englezi su izbrendirali „Vembli“ do te mere da su svi počeli da kopiraju ovaj besmisao…
PROČITAJTE JOŠ
Znate li zašto je ispred najvažnijih institucija u bašti samo zelena trava? Zato što je to pokazivanje moći – možemo da posadimo bilo šta, ali želimo samo da pokažemo koliki je to prostor koji zvrji prazan. Ovu ideju je prvi sproveo u delu neki francuski Luj, popularizovala je Bela kuća, a od tada je modus operandi u svakoj britanskoj ambasadi, ali i u mnogim drugim institucijama. Besmisleno običnom čoveku, ali moćniku dovoljno da se oseti kao da može da radi šta hoće.
E pa, upravo je ta zelena trava sada evoluirala, pa se oko nje sada grade i tribine okolo i trpa se desetine hiljada navijača. Umesto da se ugledamo na Pariz po razvijenoj metro mreži, po rešenjima za bicikliste, po privlačenju turista, Srbija je odlučila da iskopira projekat kog se gnušaju i Francuzi.
Niko ne voli da ode na stadion „Francuska“. Pre svega jer je ideja ovog projekta bila da se emancipuje lokalno stanovništvo, Sen Deni je najsiromašniji deo Pariza sa velikom stopom kriminala. Blago rečeno u tome se nije uspelo…
Ipak, nacionalni stadion je idealan paravan da prostruji mnogo novca na mnogo različitih računa i kod mnogo različitih firmi.
Počnimo od 2015. godine kada se izrodila ta „genijalna“ ideja da se koristi jedan prostor na samo nekoliko dana godišnje i stadion koji ne bi mogao da generiše neke astronomske prihode, iako je plan da ima različite sadržaje. Pričaćemo o tome kada vidimo detaljniji plan od onih lepo upakovanih slika o ekološkom stadionu sa kog vire biljke (ovde se ugledamo na Italijane).
Trebalo je te 2015. skrenuti pažnju sa činjenice da nismo otišli na Evropsko prvenstvo, pa je FSS na čelu sa Tomislavom Karadžićem i predsednikom odigrao na kartu nacionalnog stadiona i stotina miliona.
„U pitanju je važan infrastrukturni projekat, o tome se razgovara godinama sa potencijalnim investitorima koji su spremni da ulože, a i sa ambasadorima vodećih zemalja. Biće oko 700 miliona evra za investicije, a vidimo da ne postoji dovoljno projekata za koje bi taj novac bio iskorišćen. U tom smislu, ako se ponudi projekat nacionalnog stadiona, država može da pomogne. Čelnike FSS sam pitao jasno koliko bi to koštalo, pa sam tek onda rekao koliko je država spremna da uloži“, rekao je Vučić.
Oduševljen je Vučić „Alijanc arenom“, jer je jednom prilikom rekao da je gledao uživo Bajern – Zvezda u Minhenu. I tako smo dobili čitav niz paralela sa ovim stadionom, neobično praznih paralela.
Evo poslednje od četvrtka uveče na gostovanju na TV Pinku kada je stadion dobio novu (zapravo staru) lokaciju na Novom Beogradu i kapacitet od 52.000 (ovo je naravno podilaženje, a ne arhitektonsko rešenje).
„Pogledajte kako će izgledati Nacionalni stadion koji ćemo napraviti. Neka oni govore to nemojte to da gradite, pa treba ljudima, treba narodu. Evo da vam pokažem i kako će izgledati stadion „Čika Dača“ u Kragujevcu. Ne samo spolja, već iznutra, pogledajte. Imaćete voz do stadiona. Izgledaće kao „Alijanc arena“ u Minhenu“, rekao je Vučić koji je u istom obraćanju poručio i da „država krvari“.
Pa, kad već krvari, dajte da odsečemo i palac ili koliki je već udeo u godišnjem BDP izgradnja stadiona od 257 miliona, pa da iskrvarimo ko ljudi. Do kraja će gradnja koštati daleko više. Daleko više na papiru, a daleeeeeeeko više van papira. Daj Bože da jednom takva prognoza ispadne pogrešna (kad već tražimo neke nemoguće stvari, ja bih sedmicu na lotou i put na Kubu).
Teatar apsurda je kulminirao upravo na držvanoj frekvenciji u četvrtak uveče, a jedino prigodno je bilo da se posle toga uključimo u najveći društveni eksperiment sa ljudima zatvorenim u nekom prostoru ili popularno nazvano rijalitijem.
Apsurdistan ideje bio je jasan i sa urnebesnim predlozima ljudi za ime stadiona „Stadion na vodi“, „Svom snagom u odbranu“…
Stadion je uz to projektovan bez atletske staze (ajde još sad i atletičarima da se pomaže…), a želja je da se igra finale Lige šampiona na ovom stadionu. Verovatno kao i što smo organizvali jedno Evropsko i jedno Svetsko prvenstvo od osamostaljenja. Čekajte, nismo? Čudno…
Sećate se i kada je Karadžić pokušao da „proda“ ideju o rušenju Marakane i stadiona Partizana za šta bi klubovi dobili po deo od 300 miliona (600 miliona je bila njegova gruba procena zemljišta), a da se drugom polovinom izgradi jedan stadion na kom će igrati oba kluba. Navijačima je trebalo verovatno sat vremena da mu objasne komentarima koliko je to pogrešno.
„Brzo ćemo da ga uradimo. Biće lepotica. Biće jedan od najlepših evropskih stadiona“, rekao je Vučić novinarima u Čačku 2018. godine. Polako odmičemo od ideje iz 2015. godine, ali ne počinje izgradnja. Mnogo je slađe maštati, praviti najavu najave koja će da najavi najavu… Bolje je ponavljati otrcane fraze, porediti ga sa „Alijanc arenom“, lakše je licitirati sa novcem od 200 do 700 miliona evra u zavisnosti od ideje do ideje.
Setimo se i ovog, tek onako.
„Imamo spremnih 35 miliona evra da uložimo u sređivanje stadiona Crvene zvezde, Partizana, u Novom Sadu i Nišu. Problem je, međutim, u tome što mi imamo novac da im damo, ali oni nemaju projekte i sada ih čekamo“, dodao je Vučić 2018. godine u Čačku.
Najveći problem je u tome što mi imamo pare!
Previše novca imamo, ali nemamo stručnjake izgleda… Možda ne živimo u istoj zemlji.
Moja barem nije izmaštana.
Onda je opravdanje za pare za nacionalni stadion bilo vraćanje profita na sledeći način.
„Čekam projekat Fudbalskog saveza Srbije i za koju godinu napravićemo nacionalni stadion koji bi trebalo da vrati uloženi novac. Vratićemo ga kroz prodaju dresova, majica, šortseva naših zvezda, jer ćemo u budućnosti valjda imati fudbalske majstore vredne na svetskom tržištu“, rekao je predsednik 2015. godine.
Uz odgovor neistomišljenicima.
„Uložićemo novac u nacionalni stadion, iako me već zlobnici opominju zašto ne ulažem u bolnice i škole. Uložićemo i u bolnice, i u škole, ali i u fudbalski stadion, kako bismo narednih godina imali gde da igramo evropska i svetska takmičenja“, rekao je Vučić.
Verovatno su mu zlobnici poslali na šta liče škole i bolnice u Srbiji, kako ljude nose na nosilima sa sprata na sprat… Jovan Šurbatović iz FSS je 2017. godine najavio da je početak izgradnje stadiona 2018. godine. To nismo videli 2018. Vučić je najavio početak izgradnje stadiona do kraja 2021. godine.
„Uskoro, pre kraja godine sve treba da završimo i da krenemo sa izgradnjom Nacionalnog stadiona. To će biti lepotica, lepša od Alijanc Arene, neće biti veća, ali će biti lepša čak i spolja i iznutra od Alijanc Arene, to će biti novi deo grada, pravi projekat za razvoj opštine Surčin i za celu Srbiju. Nemam nameru da na bilo koga utičem da pišu o ovim projektima, jer ljudi više vole da čitaju kada neko nekoga opsuje ili ružno kaže“, rekao je Vučić insistirajući na Alijanc Areni i Surčinu.
Na kraju je vraćeno da lokacija bude u naselju Dr Ivana Ribara, baš kao po prvobitnom planu FSS, iako se godinama pričao o Surčinu.
Da podvučemo crtu – ne znamo koliko će koštati stadion, ne znamo od čega će biti izgrađen (pominjao je Vučić i drvo), koliki će imati kapacitet, ne znamo kada će početi, ni kada će biti završena izgradnja… Ali znamo da će biti lepši od „Alijanc Arene“.
Dragan Stojković Piksi je takođe podržao ovu ideju. Umetnički jeste ona divna, ali funkcionalno i ekonomski neisplativa pada u vodu. Umetnost radi umetnosti (larpurlartizam) ne funkcioniše nigde osim u, pogađate, umetnosti.
„Nadam se i sanjam taj dan da stadion poput ovog u Budimpešti imaju Srbija i Beograd. Zar smo mi najgori da nemamo ovako nešto, zar smo toliko loši. Arena Ferenc Puškaš je impresivan, bilo je mnogo lepo ovde. Uživali smo u impozantnoj građevini, na terenu, tribinama… Valjda su ljudi u Srbiji ovo videli, trebalo bi da i mi dobijemo ovako nešto“, rekao je Stojković.
„Šta će nam? To je danas nasušna potreba. Promenile su se potrebe. Ljudi idu na stadione da uživaju sa porodicama, da im bude lepše na stadionu. Biće spolja čelična konstrukcija, unutra drvo, dakle prirodni materijali. Verujem da počinje da se gradi sledeće godine, od državnog novca kreće da se gradi i neće biti nimalo jeftino“, rekao je Vučić kada je 2020. mahao istim onim papirima koje je poneo na Pink u četvrtak i na TV Prva.
Sjajan performans, šteta što je drugo izvođenje jer smo premijeru videli 2020. godine. Tada se kao u „Čekajući Godoa“ niko nije pomerio sa mesta.
Verovatno je zaboravio da ljudi i dalje imaju strepnju kad vode decu na stadion, jer nisu rešeni neki drugi problemi.
„Biće blizu autoputa Miloš Veliki i blizu izlaznice autoputa Beograd – Surčin. To će biti novi razvojni projekat i na tom mestu će kvadrat odmah skočiti za 1.000 evra“, rekao je Vučić i to sigurno nije rekao napamet. Samo kome je to u interesu? Podsetimo na nadimak „Stadion na vodi“.
I za kraj, jer smo svi preumorni od ovog mazanja očiju, recimo da nacionalni stadion ne liči na onaj projekat koji je objavljen 10. januara 2018. godine.
Slike novog projekta stadiona (nemojte da guglate onaj iz 2018.) vrte se već dve godine, a na kraju je odlučeno da kapacitet bude 52.000. Samo za hiljadu manje od stadiona „Rajko Mitić“, prvobitno je trebalo da ima 55.000.
Evo i jednog primera kako se to radi.
„Aledžijant stadionu“ u Las Vegasu je otvoren pre dve godine i izgradnja je koštala tačno 1,9 milijardi dolara. Samo je „SoFi stadion“, na kom će se igrati i mečevi Svetskog prvenstva 2026. godine, skuplji od zdanja koje nazivaju i svemirskim brodom zbog brojnih tehnoloških inovacija.
Arena je izgrađena za manje od tri godine od novembra 2017. do jula 2020. godine i tu igraju domaće mečeve Rajdersi, NFL ekipa iz Las Vegasa. Kapacitet za fudbalske mečeve je 61.000 mesta, dok se za četiri hiljade poveća kada se igraju susreti američkog fudbala.
Baš kao što će to biti i na „Santjago Bernabeuu“, trava može da se uvuče unutra jer postoji praktično „tepih“ koji može da se skloni kada nije potrebno da bude na suncu ili kada se održavaju koncerti. Više od 35.000 parking mesta ima u krugu od jednog kilometra oko stadiona.
Stadion ima ekran od 74 metara, 10 spratova i baklju u čast Ala Dejvisa, dugogodišnjeg vlasnika Rajdersa, koja predstavlja najveći objekat ištampan putem 3D štampe na svetu.
Uočite razliku u pristupu.
BONUS VIDEO Dimne bombe i baklje na stadionu „Francuska“ pred meč Reala i Liverpula
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
