Hteo sam da pišem o tome kako do danas, 20 dana do izbora, opozicija nije imala skoro niti jedan zapaženiji nastup ili gest koji bi obeležio kampanju kojoj svedočimo. Pamtim samo Ćutino urnisanje vojvode na Hepiju i Ðilasovo obećanje o vraćanju otetih penzija.
Nista drugo – uključujući i ovo razvrgavanje potpisa lista i (nestranački, ali jasno politički) ProGlas – nije bilo takvo da se može oceniti kao uspešan potez u kampanji, jer da bi bilo uspešno to nešto mora da bude jasno svim građanima ove zemlje, a ne desetorici urednika i novinara neporobljenih medija i stranačkim aktivistima, i mora takođe neko i da ga vidi. To što ga je potpisalo 150.000 ljudi nije argument – osim ako među njima nisu i Romi koje je onaj loš imitator legendarnog Dejana Tomaševića (jer, to nije mogao biti on, verujem do kraja) pre neki dan grlio i obećavao im put. Ako jesu, ako su čuli za ProGlas i ako im je bitan i ako će zbog njega izaći na izbore – mea culpa, rado ću priznati da sam glup za politiku.
(Uostalom, priznaću vam ja i bez dokaza, nema problema).
Hteo sam, onda, to defetističko zapažanje da stavim u realne okvire, pa da napišem da je ovo zemlja u kojoj nema nerežimske televizije sa nacionalnom frekvencijom, pa onda gde bi se i videla ta obećanja i programi.
Srećom, kampanju za opoziciju uzeo je da vodi najbolji i najbeskurpulozniji politički strateg u Srbiji trenutno i sada se mogu očekivati pomaci. Ama, bez brige – mislim na Vučića. Jer, kako drugačije okarakterisati poteze vlasti u kampanji ako ne kao direktne autogolove i vetar u leđa opoziciji na ovim izborima, koji će – smatranjima intelektualaca i željom za promenom sistema uprkos – ostati ipak samo referendum sa jednim jednostavnim pitanjem: hoćete li brlog SNS ili nešto drugo?
Evo, dakle, 5 takvih penala koje je Vučić/SNS podelio opoziciji od početka kampanja:
* Afera Ćuran
Sve sam bliži zaključku da je prelazak Dejana Bulatovića u redove režima zapravo opoziciona diverzija. Nikom normalnom ne bi palo na pamet da čoveka koji je totalna antipropaganda parlamentarizma stavi pred kamere i još mu natukne da bi najbolje bilo da priča o svojoj živini, konkretno ćuranu, i da insinuira da ga je (ćurana) jedan opozicioni lider seksualno uznemiravao. Možda, ipak, ta poruka nije bila ni usmerena na normalne, u kojem slučaju povlačim reč.
* Opkoljavanje poljoprivrednika
Dobro, paori su i drugi put iskoristili visoki stepen podrške javnosti da dogovore ustupke Vlade prema njima, i to je mera njihove veštine. Nije im trebao ovaj poslednji čin, u kom su se složili da se novinarima Nove, N1 i portala 021 onemogući izveštavanje sa finalnog sastanka, ali dobro. Neverovatno je, ipak, da je SNS i ovu diplomatsku pobedu pretvorio u poraz kad je nekom (nikom normalnom, ponavljam) palo na pamet da „blokira“ kuću jednog od predvodnika protesta. No, opet, možda je to poruka za nenormalne.
* Upad u „D Express“
Štrajkom poštara odgovarati upadom u privatnu firmu mentalna je akrobatika na nivou Bakareca, a proizvela je toliko negativnih reakcija da je prosto nemoguće da je nije smislila opozicija, ili neko ko u korist opozicije radi.
*Šešelj, kao takav
Panika je, razumem, ali čak ni u stanju totalne paralize od straha nije normalno da ulazite u predizbornu koaliciju sa Šešeljem, još u Beogradu od svih mesta… Pa ga onda još izložite onom razvaljivanju na njegovom domaćem terenu na „Hepiju“…
*Seks, kao takav
Dno je zvanično probijeno napadom na Đorđa Miketića njegovim intimnim snimkom. To – ubeđuju me sve starije kolege iz redakcije Nove – nikad do sad nije urađeno u političkoj borbi u Srbiji. Ja nisam toliko šokiran tim niskim udarcem, koliko brzinom i intenzitetom kojim se vratio SNS kao bumerang.
Mislim da smo na korak od slogana – Đorđe, oženi me!
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare