Ima li nešto što bi moglo da se desi na domaćoj političkoj sceni, a da vas iznenadi? Što se moje malenkosti tiče, čini mi se da je sve manje mogućnosti da se tako nešto desi.
Pišem ovo pod utiskom reakcije koleginice koja se na kolegijumu čudila savezu Borisa Tadića i Saše Radulovića. Kako će to bivši predsednik da uđe u koaliciju sa družinom čiji članovi zaziru od vakcine ko nečastivi od glogovog koca i veruju da je zemlja ravna ploča?
Bar neće imati problem da koaliciji nadenu zvučno i pre svega tačno ime ili bar slogan:“Lepa i luda“. Mene ovaj brak iz nužde nimalo nije iznenadio.
Razni se savezi sklapaju u pokušaju preskakanja letvice koja i dalje stoji na tri odsto od izašlih na izbore ali nažalost mnogi od njih će ostati ispod cenzusa.
Kažem nažalost pre svega jer će najveći procenat tih glasova da se prelije zna se kome. Ima i onih koji nisu mogli da nađu partnere i izlaze samostalno na izbore.
Sva je prilika da će najjača lista ponovo biti ona oko SNS te bi po Dontovom sistemu njima išao najveći deo kolača od onih koji ostanu ispod crte.
To čemu se neko čudi nije za čuđenje, ali jeste još jedna od prepreka s kojima će se opozicija suočiti. A vlast se trudi da poseje onoliko mina na koje opozicija obično nagazi s obe noge.
Čudili se onomad i za Dejana Bulatovića kad je napuštao Stranku slobode i pravde. Tada je rekao da će Srbija videti da je on najžešća opozicija ovoj nakaradnoj vlasti, a ne Marinika Tepić i Dragan Đilas.
Slušam pre neki dan tog dojučerašnjeg potpredsednika Stranke slobode i pravde kako priča skasku o ljubavi njegovog ćurana i Dragana Đilasa doskorašnjeg mu partijskog šefa, valjda i prijatelja, čoveka koji mu je pomagao i dolazio u kućne posete.
Bulatović je presaldumio i nije ni prvi ni poslednji koji je prešao u drugi tabor, promenio politiku i prioritete. Ali, šta čoveka natera da ispriča ogavnu priču koja je notorna glupost i od ćurana, koga je Đilas navodno zvao Loverboy, napravi temu?
I to čovek, koji je sada na 41. mestu izborne liste „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, sve izgovori na televiziji B92 koja se emituje na nacionalnoj frekvenciji.
Eno društvene mreže bruje o slučaju sve uz emotikone smajlija koji plaču od smeha i stihove Balaševićeve pesme o strašnom petlu.
To je najbolja ilustracija dokle je mašinerija zlobe spremna da ide. Nisu im dovoljne dosadašnje anti Đilas parole nego su morali da lansiraju još jednu priču zbog koje bi i svojim glasačima uz izborni listić trebalo da dele i kese za povraćanje.
Nego, Đilas je sam odgovoran za Bulatovićevo političko vaskrsnuće pa neka se sam jede zbog monstruma kojeg je stvorio.
Dobro bi bilo da opozicija ponešto iz ovoga nauči i ubuduće, ako bude u mogućnosti da odlučuje, minimizira mogućnost političkog preletanja.
Ovako, birači s pravom licitiraju ko će biti sledeći Bulatović.
Na listi SNS za predstojeće izbore, osim Bulatovića, našla su se još dva nekada ljuta predstavnika opozicije Radoslav Milojičić Kena i Tatjana Macura.
Ne bih smeo da se zakunem da je opozicija i sada sigurna da na listi ima kadrove koji neće, ako zatreba, da promene člansku kartu i poslanički klub. To je još jedna mina na koju mogu da nagaze u toku postizbornog presabiranja.
Verujem da će im bolje ići sa izbegavanjem mina koje je vlast posejala nego sa kampanjom koju još nisu ni počeli.
Prvaci proevropske opozicije u defanzivi su otkako su dogovorili listu „Srbija protiv nasilja“. I to govori o strahu vlasti od potencijala ove liste te su morali da u kampanji osim Tome Nikolića i Vojislava Šešelja iskoriste i Bulatovićevog ćurana.
Dosad su opozicioni lideri mogli da se čuju samo kada odgovaraju na pakosti koje im servira naprednjačka propagandna mašinerija.
Da ih vlast ne tuče teškom propagandnom artiljerijom teško da bismo znali da postoje.
Ako lideri proevropske opozicije nastave da voze sa podignutom ručnom taj potencijal će slabiti. Valjda će se sabrati, jer do izbora je ostalo 40 dana.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare