Šta zapravo znači „nezavisnost Tajvana“? Sve o ostrvu zbog kojeg je ceo svet na iglama

Si je poručio da su „nezavisnost Tajvana“ i mir u Tajvanskom moreuzu „nespojivi kao vatra i voda“, čime je još jednom pokazao koliko je to pitanje ključno za kinesko rukovodstvo.

Od Formoze do Republike Kine

Tajvan ima veoma složenu istoriju. Ostrvo, nekada poznato kao Formoza, vekovima je bilo naseljeno autohtonim narodima, pre nego što su delove teritorije u 17. veku kontrolisali Holanđani i Španci. Kineska dinastija Ćing pripojila je Tajvan 1684. godine i uključila ga u provinciju Fuđijen, a tek krajem 19. veka ostrvo je postalo posebna kineska provincija.

Posle kineskog poraza u ratu sa Japanom 1895. godine, Tajvan je postao japanska kolonija i pod japanskom vlašću ostao sve do kraja Drugog svetskog rata. Godine 1945. ostrvo je vraćeno Republici Kini, ali je samo nekoliko godina kasnije izbio završni sukob kineskog građanskog rata. Kada su komunisti Mao Cedunga 1949. preuzeli vlast u Pekingu, vlada Republike Kine pobegla je na Tajvan i tamo uspostavila privremenu prestonicu. Istovremeno je Mao proglasio Narodnu Republiku Kinu, tvrdeći da je njegova vlada jedina legitimna vlast cele Kine, uključujući i Tajvan.

Kako je Tajvan izgubio mesto u UN

Tajpej je decenijama tvrdio da je upravo Republika Kina legitimna kineska država. Međutim, 1971. godine Ujedinjene nacije priznale su Peking kao jedinog predstavnika Kine, pa je Narodna Republika Kina preuzela kinesko mesto u UN umesto Tajvana. Danas samo 12 država održava formalne diplomatske odnose sa Tajpejom, uglavnom manje zemlje poput Belizea, Tuvalua i nekoliko pacifičkih ostrvskih država.

Ipak, uprkos ograničenom međunarodnom priznanju, Tajvan funkcioniše kao praktično nezavisna država. Ostrvo ima sopstvenu demokratski izabranu vladu, vojsku, pasoš, valutu i institucije koje u potpunosti kontrolišu teritoriju. Tajvanski pasoš priznat je u većini zapadnih zemalja, a mnoge države, iako formalno ne priznaju Tajvan, sa njim održavaju bliske ekonomske i političke veze preko nezvaničnih predstavništava.

Kina ne odustaje od sile

Kina smatra da je Tajvan neotuđivi deo njene teritorije i više puta je poručila da neće odustati od mogućnosti upotrebe sile kako bi ostrvo stavila pod svoju kontrolu. Peking je Tajvanu nudio model „jedna zemlja, dva sistema“, po uzoru na Hongkong, kojim bi ostrvo zadržalo određeni stepen autonomije. Međutim, gotovo nijedna velika politička stranka na Tajvanu ne podržava takvo rešenje, posebno nakon događaja u Hongkongu, gde je Kina poslednjih godina drastično ograničila političke slobode.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina stanovnika Tajvana želi da zadrži sadašnji status kvo – faktičku nezavisnost bez formalnog proglašenja nove države.

Zašto je proglašenje nezavisnosti teško

Formalno proglašenje „Republike Tajvan“ bilo bi izuzetno komplikovano i politički opasno. Za promenu ustava potrebna je ogromna većina u parlamentu i referendum građana, a vodeće političke partije duboko su podeljene po tom pitanju.

Aktuelni predsednik Tajvana Laj Čing-te posebno je na meti kineskih kritika. Peking ga naziva „separatistom“, jer je ranije govorio da je „praktični radnik za nezavisnost Tajvana“. Laj danas tvrdi da time nije pozivao na formalno proglašenje nove države, već da je želeo da kaže kako je Tajvan već nezavisan u praksi.

Ključna uloga Amerike

Važnu ulogu u celoj priči imaju i Sjedinjene Države. Vašington je 1979. prekinuo zvanične diplomatske odnose sa Tajvanom i priznao Peking, ali je istovremeno usvojio Zakon o odnosima sa Tajvanom kojim se obavezao da ostrvu obezbeđuje sredstva za samoodbranu.

SAD formalno ne podržavaju nezavisnost Tajvana, ali mu redovno prodaju oružje i održavaju bliske bezbednosne veze sa Tajpejom, što izaziva bes Pekinga. Kina tvrdi da Vašington podriva politiku „Jedne Kine“, dok američki zvaničnici optužuju Peking da pokušava da izoluje Tajvan na međunarodnoj sceni.

Ostrvo koje može izazvati veliki sukob

Peking je 2005. usvojio i Zakon protiv secesije, koji Kini daje pravni osnov za vojnu akciju ukoliko Tajvan formalno proglasi nezavisnost ili ako mogućnost „mirnog ujedinjenja“ bude potpuno iscrpljena.

Zbog svega toga Tajvan danas ostaje jedna od najopasnijih geopolitičkih tačaka sveta – demokratsko ostrvo koje funkcioniše kao nezavisna država, ali koje Kina smatra delom svoje teritorije i zbog kojeg bi odnosi Pekinga i Vašingtona mogli da prerastu u ozbiljan globalni sukob.