Prepolovili planinu kako bi izgradila prvi brodski tunel na svetu i zaobišli najopasnije more

Reč je o području Stad, na zapadu zemlje, gde snažni vetrovi, talasi i komplikovane morske struje redovno izazivaju kašnjenja u pomorskom saobraćaju, ali i ozbiljne bezbednosne rizike. Upravo zbog toga pokrenut je ambiciozan projekat izgradnje brodskog tunela koji bi omogućio plovilima da zaobiđu najkritičniji deo mora prolaskom kroz samo poluostrvo. Ipak, iako projekat obećava sigurniju i stabilniju plovidbu, poslednjih godina suočava se sa velikim političkim i finansijskim preprekama.

Zapadna obala Norveške predstavlja jedan od najvažnijih pomorskih koridora u zemlji, posebno zbog transporta robe i povezivanja brojnih obalnih zajednica. Međutim, deo mora kod poluostrva Stad dugo važi za jednu od najproblematičnijih tačaka na čitavoj obali. Loši vremenski uslovi često prekidaju plovidbu, brodovi ostaju zaglavljeni u čekanju, a poremećaji utiču na čitav lanac transporta i logistike.

Kako bi smanjila ove probleme, norveška vlada osmislila je projekat Stad skipstunnel, odnosno brodskog tunela koji bi prolazio kroz kopno i omogućio brodovima da izbegnu otvoreno more u najopasnijem delu rute. Ideja je da tunel služi kao alternativni prolaz u periodima kada su vremenski uslovi posebno nepovoljni, čime bi plovidba postala sigurnija i znatno predvidljivija.

Norveške vlasti godinama upozoravaju da je morski pojas oko Stada među najizloženijim na čitavoj obali zemlje. Problem dodatno pogoršava činjenica da u tom području gotovo nema ostrva koja bi prirodno štitila more od udara vetra i talasa. Zbog toga su brodovi često primorani da čekaju povoljan trenutak za prolazak, što dovodi do velikih zastoja u obalnom saobraćaju.

Istorijski podaci pokazuju da je ovaj deo mora tokom decenija bio mesto brojnih nesreća. Izveštaji i tehničke analize ukazuju da su promenljivi vremenski uslovi i komplikovane struje od završetka Drugog svetskog rata doveli do velikog broja tragedija. Iako se procene razlikuju u zavisnosti od izvora, javno dostupni podaci govore o desetinama stradalih tokom prethodnih decenija.

Planirani tunel projektovan je za prolazak brodova koji saobraćaju duž norveške obale. Prema tehničkim planovima, unutrašnja visina tunela trebalo bi da iznosi oko 50 metara, dok bi širina bila približno 36 metara. Time bi prolaz bio prilagođen srednje velikim plovilima koja obavljaju regionalni transport robe i putnika.

Izgradnja ovakvog objekta zahteva ogromne građevinske zahvate. Procene pokazuju da bi za realizaciju projekta bilo potrebno ukloniti oko tri miliona kubnih metara stene. To podrazumeva dugotrajne radove na miniranju, transportu materijala i stabilizaciji terena. Plan inženjera predviđa da tunel tokom izgradnje ostane potpuno suv, dok bi se nakon završetka radova izvršilo kontrolisano puštanje vode uz korišćenje privremenih barijera na oba kraja prolaza.

Sam proces gradnje daleko je komplikovaniji od običnog probijanja tunela kroz planinu. Inženjeri moraju pažljivo da oblikuju unutrašnjost kanala kako bi se izbegle nepravilnosti koje bi mogle da utiču na kretanje vode i bezbedno manevrisanje brodova. Zbog toga plan uključuje fazno uklanjanje stene, kontrolisane eksplozije, upotrebu teške mehanizacije i završnu obradu specijalnim tehnikama sečenja i nivelacije.

Međutim, najveći problem projekta postali su troškovi. Kako su godine prolazile, procene budžeta konstantno su rasle zbog inflacije, složenih geoloških uslova i promena u zahtevima projekta. U oktobru 2025. godine norveška vlada je, tokom predstavljanja budžeta za 2026, predložila obustavljanje daljeg razvoja projekta upravo zbog enormnog povećanja troškova, ostavljajući konačnu odluku parlamentu.

Prema tada objavljenim podacima, ukupna vrednost projekta dostigla je 9,4 milijarde norveških kruna, odnosno oko 808 miliona evra. To je ogromno povećanje u odnosu na ranije procene koje su se u javnim debatama kretale oko 430 miliona evra. Vlasti su tada saopštile da bi projekat trebalo privremeno zaustaviti dok se ne proceni da li je moguće uklopiti ga u državne prioritete i budžetske mogućnosti.

Ipak, deo norveškog parlamenta usprotivio se ideji zamrzavanja projekta. Pojedini poslanici insistirali su da se pregovori nastave, tvrdeći da tunel predstavlja ključnu infrastrukturnu investiciju za obalu i pomorski saobraćaj zemlje. Specijalizovani mediji navodili su da je zakonodavno telo pokušalo da održi projekat u životu tražeći od nadležnih institucija da pronađu način za smanjenje troškova i dogovor o konačnoj ceni radova.

Važnost ovog projekta dodatno dobija na značaju zbog ogromne uloge pomorskog transporta u norveškoj ekonomiji. Norveška je jedan od najvećih izvoznika morskih plodova na svetu, a stabilna logistika smatra se strateški važnom. Podaci sektorskih organizacija pokazuju da je zemlja tokom 2025. godine izvezla rekordnih 2,8 miliona tona proizvoda i plasirala ih na više od 150 tržišta širom sveta. Zbog toga čak i kratka kašnjenja u transportu mogu imati ozbiljne posledice po lance snabdevanja.

Iz tog ugla, brodski tunel se posmatra kao način da se smanji neizvesnost u pomorskom saobraćaju, skrati vreme čekanja i obezbedi stabilniji transport duž obale. Ipak, projekat nije namenjen velikim okeanskim brodovima, već prvenstveno plovilima koja obavljaju regionalni i obalni transport, pošto dimenzije tunela postavljaju jasna ograničenja kada je reč o veličini brodova.

Norveška inače ima dugu tradiciju velikih podzemnih infrastrukturnih projekata, pa ideja o preusmeravanju dela pomorskog saobraćaja kroz stenu nije doživljena kao tehnički nemoguća. Umesto izgradnje dodatnih konstrukcija na otvorenom i nestabilnom moru, koncept tunela zasniva se na tome da se najrizičniji deo plovidbe potpuno izmesti u zaštićeni prolaz kroz kopno.

Ipak, sudbina projekta danas više zavisi od političkih odluka i finansijske računice nego od same inženjerske izvodljivosti. Nakon najavljene pauze u budžetskom ciklusu za 2026. godinu i zahteva parlamenta da se pregovori nastave, budućnost tunela ostaje neizvesna i direktno povezana sa mogućnošću da se pronađe prihvatljiva cena za njegovu realizaciju. Čitava priča pokazuje koliko čak i projekti zamišljeni kao rešenje za dugogodišnje bezbednosne probleme mogu da budu dovedeni u pitanje kada troškovi počnu da ugrožavaju druge državne prioritete.

Izvor: n1 bih