Čudesni mozak: Žena svira violinu dok je operišu

Zdravlje 25. feb. 202016:33 > 27. feb. 2020 20:11
Podeli:
Dagmar Tarner svira tokom operacije mozga; Foto: Profimedia.rs

Društvenim mrežama kruži fantastičan video pacijentkinje koja svira violinu dok joj hirurzi odstranjuju tumor s mozga.

Dagmar Tarner (53) je postavljena dijagnoza tumora na mozgu 2013. pošto je dobila napad dok je svirala u svom orkestru. Tada je počela sa terapijama zračenja, ali tumor je nastavio da raste dok nije dostigao dimenziju 8 sa 4 centimetra. Lociran je u desnom frontalnom režnju mozga, blizu dela koji kontroliše fine pokrete leve ruke, što je bilo krucijalno za njeno sviranje instrumenta.

Hirurzi su je probudili na polovini komplikovane operacije koja je trajala šest sati, dali su joj violinu i rekli da svira skale. Taj potez im je omogućio da pronađu, pa onda i izbegnu delove mozga koji se aktiviraju dok svira.

– Violina je moja strast, sviram od desete godine. Pomisao da ću izgubiti sposobnost da sviram mi je slamala srce, ali pošto je profesor Aškan i sam muzičar, razumeo je – rekla je gospođa Tarner koja je imala gliom.

Lekari su proveli dva sata mapirajući njen mozak da bi pronašli delove koji su aktivni dok svira i došli su na ideju da je probude usred operacije. Uz njen pristanak tim hirurga i anesteziolozi su se upustili u rizik. Profesor Kejomars Aškan, koji je predvodio operaciju u bolnici King’s College u Londonu, otvorio je otvor na lobanji pre nego što su je probudili. Gospođa Tarner kaže da se seća da su joj stavili violinu u ruke i rekli joj: „Svirajte, svirajte“, čim se osvestila.

Tri dana posle operacije, u kojoj je 90 odsto tumora uklonjeno pacijentkinja je puštena kući, neoštećenih funkcija. Danas svira u orkestru bez ikakvih tegoba.

Kad se izvodi operacija mozga nad budnim pacijentima?

Kraniotomija u budnom stanju se sprovodi kada hirurzi operišu deo mozga koji kontroliše vid, pokret ili govor. Nekad je pre operacije teško tačno odrediti koje su to zone, a budnost pacijenta omogućava hirurgu da ih izbegne. Pacijent prvo popije lekove koji ga uspavaju, a onda se na skalp nanese anestetik. Hirurg zatim uklanja deo lobanje da bi došao do mozga. Tokom operacije se prestaje sa davanjem anestezije da bi se pacijent probudio. Obično se pacijentu u tom trenutku postavljaju pitanja ili mu se govori da se pomera, broji ili kaže šta je na karticama sa slikama koje mu pokazuju. To pomaže hirurgu da identifikuje i izbegne funkcionalne zone mozga. Rizici su sledeći: problemi sa vidom, govorom ili učenjem, epileptični napadi, gubitak pamćenja, loša ravnoteža ili koordinacija, moždani udar, meningitis.