gradski prevoz
Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Što je više nevakcinisanih, to su veće mogućnosti da se virus umnožava, a tada može da mutira i stvori sasvim novu, nepoznatu mutaciju, koja može da bude još ozbiljnija od prethodne.

Nevakcinisani ljudi protiv kovid 19 infekcije ne samo da rizikuju sopstveno zdravlje već su i „fabrike novih mutacija“ koronavirusa – ocenio je za CNN dr Vilijam Šafner, stručnjak za zarazne bolesti i profesor na Odeljenju za infektivne bolesti Univerzitetskog medicinskog centra Vanderbilt, pišu na sajtu eKlinika.

Veće šanse za umnožavanje virusa

„Što više nevakcinisanih ljudi ima, to je više mogućnosti da se virus umnožava“, dodao je dr Šafner i podsetio da se novi sojevi virusa razvijaju u telu osobe koja je zaražena koronavirusom.

Kada se infekcija dogodi, virus može da mutira i mogao bi da stvori sasvim novu, nepoznatu mutaciju, koja može da bude još ozbiljnija od prethodne, objasnio je dr Vilijam Šafner.

Kako nastaje nova mutacija

Virusi, uključujući korona virus koji uzrokuje kovid 19, stvaraju mutacije i, iako neke mutacije mogu da naštete virusu, druge bi mogle da mu pomognu. Na primer, neke mutacije mogu da pomognu virusu da bude lakše i brže prenosiviji. Kada se ta mutacija virusa prenese na drugu osobu, ona će početi da se umnožava i širi, a ako uspe i nastavi i dalje da se širi, onda ona postaje nova varijanta/soj koronavirusa. A nevakcinisani ljudi obezbeđuju da se mutacija i dalje umnožava i širi, prenosi CNN.

„Kako se mutacije javljaju na virusu, one koje opstanu i dalje traju i šire se, olakšavaju širenje virusa u populaciji. A kada se virusi promene, to im daje drugu, dodatnu platformu za dodavanje više mutacija. Zato sada imamo viruse koji se efikasnije šire“, izjavio jeza CNN Endru Pekos, mikrobiolog i imunolog iz Džons Hopkins univerziteta. U suštini, kaže, ako virus ne može da se širi, on ne može ni da mutira.

Pročitajte još:

Zašto su novi sojevi veći rizik za ljude

Već postoji nekoliko varijanti korona virusa, uključujući četiri koje Svetska zdravstvena organizacija svrstava u najopasnije i najzabrinjavajuće. Među ova četiri soja spadaju alfa, prvi put otkriven u Velikoj Britaniji, beta, prvobitno registrovan u Južnoj Africi, gama, otkriven prvo u Brazilu, i delta, koji potiče iz Indije. Ova četiri soja koronavirusa predstavljaju rizik jer se lakše prenose, uzrokuju teži oblik bolesti ili mogu da izbegnu imunološku zaštitu, stečenu prirodnim putem ili uz pomoć vakcine. Eksperti za infektivne bolesti podsećaju da su ove varijante otkrivene u periodu kada su infekcije bile na vrhuncu.

Zabrinutost zbog delta varijante

Stručnjaci za javno zdravlje su posebno zabrinuti zbog rizika koji predstavlja delta varijanta, čak i za one koji su već vakcinisani. Iako je utvrđeno da su vakcine efikasne protiv sojeva, možda neće biti toliko efikasne protiv nekih novih. Na primer, za dve doze Fajzer vakcine utvrđeno je da su 88 odsto efikasne u sprečavanju simptomatskih slučajeva delta varijante. U SAD, međutim, stručnjaci su zabrinuti da se varijanta može proširiti i prouzrokovati masovne infekcije, posebno u zajednicama sa niskim stopama vakcinacije. Što je manje vakcinisanih ljudi, to je veća šansa da virus pređe sa jedne na drugu osobu.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

BONUS VIDEO: Delta soj

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare