0
Koliko su opasne masnoće u krvi?
Hiperlipidemija je stanje povišenih masnoća u krvi. Pošto su lipidi (masnoće) u krvi nerastvorljivi u vodi, njihov je transport krvlju moguć samo kada stvore komplekse sa belančevinama, pa tako nastaju lipoproteini i otuda takav izraz, objašnjava za portal N1.info.rs dr Saša Kiković, endokrinolog iz Klinike za endokrinologiju Vojnomedicinske akademije.
On objašnjava da postoje egzogeni lipidi, tj. masnoće koje se unose u organizam spolja, hranom, i endogeni lipidi, koje se stvaraju u našem organizmu, posebno u jetri. Glavni predstavnici lipida su holesterol i trigliceridi.
„Holesterol je u našem organizmu potreban jer ima ulogu u sintezi žučnih kiselina koje su neophodne pri varenju masti, u stvaranju nekih hormona i vitamina, a sastavni su deo i ćelijske membrane“, objašnjava.
Prema njegovim rečima, postoji LDL holesterol, kog zovemo loš holesterol i smatra se jednim od najvažnijih uzročnika rizika za nastanak kardovaskularnih bolesti. Poželjno je da on bude što nižih vrednosti. Postoji i HDL holesterol, tj. dobri, zaštitni holesterol, koji čisti krvne sudove od suvišnog holesterola i sprečava nastanak kardiovaskularnih bolesti. Za njega je poželjno da bude što viši.
„Trigliceridi su izvor energije, a sastoje se od zasićenih i nezasićenih masnih kiselina i glicerola. Zasićene masne kiseline uglavnom se nalaze u životinjskim mastima, a nezasićene masne kiseline u biljnim mastima. Za trigliceride je poželjno da budu što niži“, naglašava dr Kiković za portal N1.
On navodi da štetnost za organizam nastane kada masnoća , tj. lipida, imamo u višku. Nepobitno je dokazana veza između visine serumskih lipida i aterosklerotske bolesti. Kliničko ispoljavanje ateroskleroze, tj. njene posledice, jesu koronarna bolest srca, cerebrovaskularne bolesti i opstukcije perifernih krvnih sudova.
„Poželjni nivo ukupnog holesterola je obično ispod 5,17 mmol/l. Nivo ukupnog holesterola (5,17 do 6.18 mmol/l) je granično visok, dok je vrednost viša od 6.21 mmol/l visoka. Međutim, odluke o tretmanu se obično donose na osnovu LDL ili HDL holesterola, pre nego od nivoa ukupnog. Preporučeni nivo triglicerida je < 1,7 mmol/l“, kaže doktor.
„Višak holesterola nastaje zbog prevelikog unosa hranom. Hiperlipidemija može biti uzrokovana genetskim faktorima, kao kod nekih naslednih bolesti, ili sekundarnim faktorima kod stečene hiperlipidemije“, naglašava dr Kiković.
On navodi da neki od tipova mogu biti uzrokovani primarnim poremećajem kao što je nasledna hiperlipidemija, a neki su posledica sekundarnih uzroka.
„Sekundarni uzroci hiperlipidemije su neke bolesti kso što su šećerna bolest, hipotiroidizam, Cushingov sindrom, kao i određeni tipovi slabosti bubrega“, naglašava doktor.
„Zato što je visok nivo masnoća u krvi stanje bez simptoma a dovodi do brojnih ozbiljnih bolesti kardiovaskularnog sistema, odgovornih za najveći broj smrti u ljudskoj populaciji“, objašnjava dr Saša Kiković.
„Visok nivo masnoća u krvi je obično je stanje bez simptoma“, ističe doktor.
Prema njegovim rečima, kada procesom stvaranja aterosklerotskog plaka dodje do značajnog suženja arterija i krv sa kiseonikom otežano stiže do vitalnih organa, počinjemo da osećamo simptome: bol i pritisak u grudima, zamaranje, kratak dah, smanjenje distance hoda sa pojavom grčeva u listu noge, vrtoglavica, prolazno trnjenje jedne polovine lica, jezika, tela, prolazni poremećaji vida i govora.
„Nabrojani simptomi deo su kliničke slike angine pectoris, periferne arterijske bolesti,prolaznog ishemijskog ataka i reverzibilnog ishemijskog neurološkog deficita i treba ih shvatiti kao najavu budućeg, po život opasnog, kardiovaskularnog događaja“, ističe sagovornik portala N1.
Pročitajte još:
Prema rečima dr Kikovića, prehrambeni faktori rizika su:
unos masti u ishrani veći od 40% ukupnih kalorija;
unos zasićene masti u ishrani veći od 10% ukupnih kalorija;
unos holesterola veći od 300 mg dnevno;
hroničan preteran unos alkohola;
povećana telesna težina.
Dr Kiković naglašava da faktori rizika vezani za lekove su kontracepcijske pilule, hormoni kao što su estrogeni i kortikosteroidi, određeni diuretici i beta-blokatori.
„Redovno lipidno testiranje treba početi sa 35 godina kod muškaraca i 45 kod žena. Ispitivanje se preporučuje i mlađim osobama (20 do 35 godina kod muškaraca i 20 do 45 kod žena) ako se radi o osobama sa faktorima rizika KVB. Tu se podrazumevaju osobe sa dijabetesom, porodičnom istorijom bolesti srca kod muških srodnika mlađih od 50 godina ili ženskih mlađih od 60 godina, porodičnom istorijom hiperlipidemije ili ličnom istorijom više faktora rizika (npr. pušenje, visoki krvni pritisak)“, savetuje dr Kiković.
Dodaje da ispitivanje treba da obuhvati nivoe ukupnog, LDL, HDL – holesterola i tiglicerida.
„Radi se klinički pregled, određivanje nivoa masnoća u krvi i ispitivanja radi utvrđivanja sekundarnih uzroka hiperlipidemije ili naslednih poremećaja. Cilj lečenja je smanjenje rizika od ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti lečenjem koje za cilj ima sniženje nivoa lipida u krvi“, objašnjava doktor.
Prema rečima dr Kikovića, promena ishrane je početni korak u lečenju.
„Istraživanja snažno sugerišu da je ishrana važan faktor kada je u pitanju visok holesterol i rezultirajuća bolest srca. Za smanjenje nivoa holesterola, cilj je smanjiti hranu koja sadrži trans masti ili zasićene masti i zameniti ih s drugom hranom koja sadrži nezasićene masti“, ističe dr Kiković.
On preporučuje da masti treba da čine manje od 30% ukupnog energetskog unosa.
Unos zasićenih masti treba da iznosi najviše 1/3 ukupnog unosa masti (ili 10% ukupnog energetskog unosa).
Zasićene masti treba zameniti delom polinezasićenim, a delom mononezasićenim mastima.
Poželjno je da dnevni unos holesterola bude ispod 300 mg.
Učešće složenih ugljenih hidrata u ukupnoj energetskoj vrednosti treba da je najmanje 55%.
Redukovati energetski unos ukoliko postoji gojaznost.
Smanjiti unos soli na najviše 5g/dan i alkohola ukoliko postoji hipertenzija.
ISHRANA KOJA SE PREPORUČUJE KOD POVIŠENOG HOLESTEROLA UKLJUČUJE:
Mleko i mlečni proizvodi
Obrano mleko, kiselo mleko, jogurt (sa najviše 1% masti), kravlji sir
Riba, meso i mesni proizvodi
Riba, piletina i ćuretina bez kože, govedina, teletina, svinjetina, pileća i čureća prsa, retko šunka ili pršuta, jaja
Povrće
Povrće spremljeno bez masnoća, kuvan krompir, mahunarke
Voće
Jabuke, višnje, jagode, maline, borovnice, kupine, dunje, limun, grejpfrut, kruške, trešnje, breskve, šljive, narandže, mandarine, kivi, lubenice, dinje
Piće
Čaj bez šećera ili sa veštačkim zaslađivačem, mineralna voda, voćni sokovi bez šećera, kafa bez šećera ili sa zaslađivačem
Hleb, pecivo i testenina
Testenina, pirinač, hleb od celog zrna, raženi, ovseni, crni i grahamov hleb.
Najviše se uzima jedna tanka kriška ili jedno manje pecivo. Ako obrok sadrži krompir, pirinač ili testeninu, hleb se ne jede.
Slatkiši
Marmelada za dijabetičare
Začini
Svi začini, so (do 3 g/dan), senf, sirće (naročito jabukovo), začinsko bilje
Ulja i masnoće
Maslinovo ulje, ulje od uljane repice, sojino ulje, suncokretovo ulje
BONUS VIDEO: Dr Katarina Bajec: Koliko su (ne)zdravi zaslađivači
