Foto: Shutterstock

Ruska salata, čorbe, sarme, pite, svinjsko, jagnjeće, pileće meso, alkohol, gazirana pića i na sve to slatko – kolači, samo su deo praznične trpeze, koja nas, ako ne preskočimo nijedan zalogaj, može odvesti pravo u apoteku, ali i na ambulantni pregled ili u bolnicu. Naime, dok idemo u susret praznicima, smeše nam se obroci kojima nema kraja, a svaki je slađi, ukusniji, ali i opasniji od prethodnog, upozoravaju lekari.

Pročitajte još:

Kao i svake godine, krajem decembra, pred proslavu Nove godine i Božića, doktori apeluju na umerenost kako bi se izbeglo “prejedanje”.

“Niko ne kaže da tokom praznika treba da se suzdržavamo, da ne jedemo, ne pijemo, pa to bi bilo nemoguće, ali moramo uspostaviti kontrolu ponašanja za prazničnom trpezom. Ukoliko ništa od ponuđenog ne preskočimo i unosimo u velikim količinama prezačinjenu hranu, zatim zašećerenu, sa sve gaziranim i alkoholnim pićima, posledica će sigurno biti, od najblaže pojave gorušice, do ozbiljne dijareje, problema sa nadimanjem i bolova u želucu i stomaku”, objašnjava za Nova.rs prof. dr Aleksandar Nagorni, gastroenterolog.

Novogodišnja i božićna trpeza nude raznoliku hranu, navodi on, ali svaki zalogaj podrazumeva unos velike količine začina ili šećera, što, iako je ukusno, našem organizmu smeta.

Foto: Zoran Lončarević

“Uvek naglašavamo, i kada nisu praznični dani, da građani treba da izbegavaju začinjenu hranu. To ne mora biti samo meso, krompir, već i supa, čorba, koje su često previše masne, pa mogu najčešće izazivati tegobe kod operisanih bolesnika. Cilj je da čovek bude sit, da se najede, ali da češće unosi količinski manje hrane. Potrebno je praviti pauze i dozvoliti organizmu da postepeno svari to što smo uneli. Naravno sve to bez gaziranih napitaka i previše alkohola”, kaže prof. dr Nagorni.

Još jedna bitna stavka je odmor posle jela, koji – nije preporučljiv.

„Posle svakog obroka čovek treba da sedne ili lagano prošeta. Najopasnije je ako se najede i odmah legne. Na taj način stavlja organe za varenje u nezgodan položaj, tačnije varenje i metabolizam usporavaju i dolazi do gorušice, a potom i dijareje i bolova. Minimum tri sata pre spavanja se mora završiti sa poslednjim obrokom. Nikako se ne sme jesti neposredno pre odlaska u krevet. Takođe, tokom praznika, kada ljudi češće i količinski više jedu, preporučuje se spavanje sa podignutim uzglavljem, upravo zbog moguće gorušice, koje se najčešće javljaju”, kaže prof. dr Nagorni.

Foto: Shutterstock

Najviše komplikacija izaziva začinjena hrana.

“Stalno ponavljamo da se mora izbegavati ljuto, začinjeno, gazirano. Pacijenti koji dolaze kod nas po pomoć svake godine u vreme praznika, su upravo oni koji ne preskaču ništa, već unose u organizam sve odjednom, slatko, pa slano, pa ponovo slatko, pa ljuto, kiselo, sve u krug bez pauze”.

Oprez na Božić

Kraj posta je najteži period u godini, kada su organi za varenje “u panici”.

“Tokom 40 dana osoba unosi laganu hranu, voće, povrće i sve što nije životinjskog porekla, osim ribe, a svakako izbegava alkohol i prejedanje. A onda osvane 7. januar, Božić, i telo uglavnom doživi šok. Na trpezi su najrazličitiji mlečni i mesni proizvodi, a ‘oči su gladne’. Ljudi, često nemaju meru, ne mogu da se zastave, pa na dan Božića, za sva tri obroka, posebno za doručak, unesu previše mesa, jaja, sira, kolača, a organi za varenje doživljavaju stres”, kaže prof. dr Nagorni.

Foto: Zoran Lončarević

Ne jedite sve u isto vreme, apeluje doktor.

“Vaoma je važno da ljudi posle dugog i strogog posta, hranu životinjskog porekla, kao i alkoholna pića, unose postepeno. Da krenu sa količinski manjim obrocima. Ne moraju za sva tri obroka da jedu jaja, sir i meso, nego deo po deo. Da ne unose sve u istom danu i u isto vreme, već umereno. Alkohol, koji dođe posle sve te hrane, a nisu ga unosili duže od mesec dana, jako teško pada organizmu. Ukoliko se ne poštuju ovi saveti, sigurno će doći do ispoljavanja dijeralnih sindroma, proliva i stomak će najviše trpeti, a to će, ako ništa drugo, čoveku upropastiti praznični odmor, koji će, umesto sa porodicom i prijateljima, provesti sa ‘belim mantilima’”, naglašava doktor Nagorni.

BONUS VIDEO

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar