Zbog nastupa sa otvaranja Olimpijskih igara pale su najružnije reči na srpskom Tviteru: Svi misle da je ova scena "Tajna večera", ali nije i ovo je surova istina

Naime, na otvaranju Olimpijade u Parizu 2024. godine nastup sa drag performansom u kojem se pojavljuje francuski umetnik obojen u plavo, ili kako su ga neki opisali - Štrumf, udarna je tema posle prve večeri Olimpijade. 

Jedna grupa korisnika na društvenim mrežama nastup je doživela kao uvredu i ruganje hrišćanima zbog navodnih motiva i repliciranja Tajne večeri ili Poslednje večera Leonarda da Vinčija koje se smatra najvećim umetničkim delom na svetu. 

Kroz pop kulturu, pre svega kroz sedmu umetnost, slika Leonarda da Vančija je bezbroj puta rekreirana u popularnim serijama i filmovima. Međutim, drag nastup i pojavljivanje "plavog čoveka" odnosno boga Dionisa je nespretno stavljen u kontekst Tajne večere. Kako su pojedini korisnici X-a primetili ovaj nastup sa otvaranja zapravo je repliciranje slike "Gozba bogova" iza koje stoji holandski slikar Jan Hermansz. van Bijlert koju zainteresovani mogu videti muzeju u gradu Dižonu u Francuskoj. 

"Plavi čovek" ili tačnije u grčkoj mitologiji bog vina, Dionis, predstavljen je kao bog života, uživanja, vina, vegetacije i plodnosti. 

Sin besmrtnog boga i smrtne princeze, Dionis je predstavljao vezu između ljudskog i božanskog. On je vladar sile neobuzdane ciklične prirode koji opija muškarce i žene i iz njih izvlači najdublja osećanja. U tom smislu, Dionis, genijalan, ali divlji i opasno zanosni posrednik, predstavlja jednu od večitih misterija i paradoksa života.

Dionisova povezanost sa vinom oličava ovaj paradoks. Vino je ukusan napitak sa lekovitim svojstvima, ali i opija. Ono donosi oslobađanje i ekstazu, ali i rizik od gubitka svesnosti i samokontrole.

S obzirom na to da se Dionis kao i "Tajna večera" neretko pojavljuju u savremenim i modernim idejama u pop kulturi, njegovo pojavlivanje na Olimpijadi praćen drag nastupom bio je vrlo u skladu sa temom koja nije bila "Tajna večera".