Vukašin Milićević za 90 sekundi objasnio zašto Srbija i Srbi ne mogu da napreduju i šta nas večito koči i "uništava"

"Mi smo kolektivističko društvo i to je naša najveća mana. Mi mrzimo individualnost i to nam je jedina konstanta. Ovde ako želiš nešto da uradiš, od toga (kolektivizma) moraš prvo da se otrgneš - taj kolektivistički užasni implus. To je kao Jevreji u starom zavetu - kog proroka niste ubili. Ok, vi jeste izabrani narod, ali kog proroka niste sami proterali. Tako je i kod nas. Mi se busamo u prsa da smo neki borci za slobodu i mi kao narod imamo problem - implus pokoravanja. Mi samo tražimo neki autoritet. Postoji težnja da se suspenduje dijalog u ime jedinstva. Nemojte da se delite na političke tabore - kao. Sad je sporno ako imaš svoje mišljenje jer imati mišljenje suspenduje jedinstvo. To je potpuno besmisleno. Jedinstvo jedino može da se izgradi kroz međusobno sučeljavanje. To ne znači da treba da se koljemo međusobno. To znači da treba da razgovaramo slobodno i odgovorno. Društveni dijalog je taj koji daje snagu društvu. Kod nas je društvo jako, ako svi ćute i samo slušaju", rekao je Vukašin Milićević.

Vukašin Milićević

Vukašin Milićević (Beograd, 25. septembar 1982) srpski je teolog, pisac, publicista i bivši univerzitetski predavač. Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu i masterirao na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta.

1] Aprila 2018. godine, odbranio je svoju doktorsku disertaciju pod nazivom „Aspekti problema vremena kod Svetog Maksima ispovednika“.

Radio je kao docent na grupi za sistematsko bogoslovlje Pravoslavno bogoslovskog fakulteta.

Obavljao je više službi u ustanovama Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, bio je paroh pri Hramu Svetog Save u Beogradu.

U doba pandemije kovida 19, u autorskom tekstu je kritikovao način pričešća. Tokom 2020. je od strane patrijarha Irineja suspendovan sa svešteničkih dužnosti nakon nastupa u emisiji Utisak nedelje, pošto nije uvažio pravilo da svako svešteno lice ne može nastupati u medijima bez odobrenja patrijarha.

On se bavi istorijom hrišćanske doktrine i političke filozofije, kao i mestom tradicionalne religije u savremenom balkanskom kontekstu.