crna magija
Foto: Edalin / Alamy / Alamy / Profimedia, Privatna arhiva

"Živimo u okruženju gde se i te kako veruje u crnu magiju."

Pentagram, kletve, specijalne amajlije… Kako sve to izgleda iz ugla jednog doktora?

Poznati srpski radiolog Aleksandar Ivković govorio je nedavno o crnoj magiji, odnosno o tome ima li ikakve naučne osnove u svemu.

Tekst dr Ivkovića sa njegovog bloga Ljudi i ostale laži prenosimo u celosti.

„Nakon pisanja o aspektima postojanja života nakon smrti, postojanja duše, duhovima i opsednutosti, na red dolazi crna magija. Logičan sled. Živimo u okruženju gde se i te kako veruje u crnu magiju. Na ovim prostorima je najpoznatija i najčuvenija vlaška magija, ali kako je Balkan uvek bio raskrsnica puteva, selidbi i migracija, možemo govoriti da ovde postoje rimska magija, islamska magija, slovenska magija, keltska magija, romska magija, jevrejska magija, autohtona srpska magija i neke lokalne. Verovatno ima i drugih.

Crna magija spada u one magije koje su u sebične svrhe ili u svrhe zla. Neki ih nazivaju i magijama leve ruke, dok su magije desne ruke tzv. bela magija koja bi trebalo da je u svrhu dobrog.

Istorijski gledano, i crna i bela magija potiču još iz prvih, primitivnih, zajednica i predstavljaju ritualno obožavanje nepoznatih sila. Ser Edvards Evan Evans Pričard je, pod uticajem evolucione škole antropologije i njenog osnivača R.R. Maleta, otišao u Afriku i proučavao nerazvijena društva. Napisao je knjigu Witchcraft, Oracles and Magic Among the Azande. Azande je narod koji živi na jugu Sudana. Jedna od glavnih otkrića su vezana za upotrebu crne i bele magije. Često je pomešano i zavisi od toga ko je izvodi.

Magija, i sve oko magije, postaje posebno zanimljivo u doba renesanse. Odjednom ritualni procesi koji su se stalno primenjivali postaju zabranjeni i počenje da ih goni Inkvizicija. Dolazi do razvijanja prirodne magije koja više potpada pod filozofiju (Marsiljo Fićino), ali i tajne, ezoterične koja se odvija bez imena. Prirodna magija postaje popularna u višoj klasi, ona druga, ritualna, biva progonjena. Godine 1608. i to počinje da se menja. Prateći stavove Vilijama Perkinsa, koji je preminuo 1602. godine i koji je rekao da ne postoji dobra i loša magija i da svi čarobnjaci, opsenari, proroci i šarmeri, kao i dobre veštice moraju biti pogubljeni.

Malleus Maleficarum je bila knjiga koja se koristila u borbi protiv veštica i svih onih koji su obožavali đavole. Jedno poglavlje je bilo posvećeno i onima čiji duh je mogao da prelazi velike daljine. Knjigu je napisao nemački inkvizitor Hajnrih Klajmer (Henricus Institor) 1486. godine a koristila se na sudovima u periodu renesanse.

U moderno doba postoji neka podela na belu i crnu magiju, gde se Wicca identifikuju kao oni koji se bave dobrom, a svi ostali lošom magijom.

Ako pogledamo medije, kao da smo se vratili u neko crno doba. Imamo primer rata u Ukrajini gde su se ruski mediji obrušili na Ukrajince sa tvrdnjama da su uposlili čarobnjake i veštice da koriste crnu magiju nad ruskim vojnicima. Tome se kod nas priključio i odlikovani, bivši, lekar, antivakcinaš i osoba sa nemerljivim brojem izjava koje bi u neko mirno doba ličile na loše pokušaje komedije. Sa velikom žalošću moram da primetim da svi antivakcinaši aktivno podržavaju rat, što umnogome ukazuje na izvor trdnji, sasvim moguće i na finansiranje.

Pročitajte još:

Iz obilja štiva o tome kako se praktikuje crna magija izdvojio sam one koji su najzastupljeniji u medijima i filmovima.
Osnovni oblik je crtanje pentagrama i kruga oko njega. I tu ima varijanti. Crna magija je sa punim krugom, a bela ima ucrtane elemente na tih pet uglova. Obavezno su tu i sveće. Osoba stane u centar kruga i tri puta izgovori vradžbinu. U nekim varijantama sedi u centru i piše čarolije. Može da pravi i lutku u koju stavlja zemlju i kosu ili neki predmet osobe na koju ta magija treba da deluje.

Drugi oblik je pravljenje specijalnih amajlija koje mogu biti različite. Počev od običnog kamenja preko aranžmana koji obuhvataju pileće nožice, perje i krv, nekada pileću, a nekada menstrualnu.

Jedna od važnih stvari u crnoj magiji je saznavanje tačnog imena nekoga jer time se može ovladati osobom (ko nije čitao Tomasa Ligotija i knjigu „Pisar tame“, duboka preporuka: I zato on čuva svoje ime u tajnosti, sva svoja mnogobrojna imena. Svako ime krije od ostalih, kako se ne bi izgubila među sobom. Štiteći svoj život od svih svojih života, od sećanja na sve te živote on se krije iza maske anonimnosti.).

Drugi bitan deo je vezan za besmrtnost i opasna postavka – da bi neko doživeo besmrtnost on mora biti ubijen. Tako imamo ubistva bliskih osoba od onih koji su zaluđeni uticajem ‘crne magije’.

Treći element je nekromancija koja je usmerena na tela mrtvih i njihovo korišćenje ili uzdizanje.

Četvrti je svakodnevan – kletve.

Vlaška magija je poseban oblik koji je zanimljiv jer koristi razne oblike i sredstva. Njihova maštovitost nema granice tako da tu nalazimo i crvene konce provučene ispod pokojnika, noću, zemlju sa groblja uzetu kada je mesečina, olovo, razne trave, pa čak i crvene gaće. Toliko je šaroliko i zanimljivo da prosto mislim da to treba sačuvati od zaborava i možda napraviti turističku atrakciju. Nema nikakve razlike u dejstvu u odnosu na ostale magije, a u svakom slučaju je zabavnije od raznih CD protokola i sličnih prevara.

Nauka

Moram reći da je uvek teret dokazivanja na onome ko iznosi tvrdnju i da se negacija uglavnom ne dokazuje. Ipak, sve što može uticati je energija, a energija je merljiva. Kako se radi o tome da nikada i nigde nije zabeležen promet energije, možemo reći da nema detektovanja ikakve energije. Odgovor onih koji tvrde da magija, crna ili bela, postoje je da se naravno radi o razmeni energije, ali da ta energija ne može da se detektuje jer se radi o posebnim spiritualnim energijama ili nehercijanskim energijama. Da opet napomenem ono isto, ako ta nemerljiva energija deluje na stvarni svet, onda mora da se izmeri reakcija kog subjekta iz realnog sveta, ne spiritualnog. Ako ne merimo akciju, možemo makar reakciju. Nikada ništa nije izmereno.

Možemo da pričamo da je neko uradio nešto pod uticajem crne magije, ali opet, nikada nijednom objektivnom metodom nije dokazano dejstvo bilo čega. Obično se radi o mentalnim poremećajima koji mogu biti uzrokovani raznim faktorima.
Pisao sam već o egzorcizmu i fMRI gde smo mogli objektivno, imaging metodom, da izmerimo razlike pre i nakon egzorcizma.

Kako ispitati nekoga pre i posle crne magije? Prosto je nemoguće. Kako da znamo nad kime će neko izvesti neki ritual.
Objektivno je da nema prenosa energije na daljinu, nema.

Kao neko ko voli da istražuje stvari, priznajem da sam prošao kroz mnoge krajeve gde se bave magijom, pre svega vlaškom, najbliža je, ali nisam zapostavio ni ostale. Poražavajuće je da sve više ljudi veruje u crnu magiju i natprirodne pojave. Čak je žalosno koliko nam se srozava ukupna obrazovanost. Lako je objasniti zašto su nekada verovali, nisu imali objašnjenja, ali zato sada sve više njih veruje u jadne gluposti? Ima puno objašnjenja, ali svode se uglavnom na nedostatak obrazovanja. Razlozi za taj manjak su mnogi i nisu za radiloga da ih objašnjava.“

BONUS VIDEO: Verovanja kod našeg naroda

Komentari

Svi komentari (0)