Moćna sila mobilisala 1.400 brodova i stvorila veštačku barijeru dugu 320 kilometara

Kako je sunce polako izlazilo, prizor na moru počeo je da dobija sasvim drugačiji smisao. Brodovi koji su u početku delovali kao nasumično raspoređeni ribarski čamci zapravo su se kretali u jasno usklađenom rasporedu. Nisu bili tu slučajno. Kretali su se kao deo jedne velike, pažljivo organizovane formacije. Sa svakim novim satom pojavljivalo ih se sve više, a ono što je u početku izgledalo beznačajno pretvaralo se u prizor koji je postajao sve teže ignorisati.

Na kraju se ispostavilo da je to okupljanje bilo uvod u nešto mnogo veće nego što je iko mogao da pretpostavi. Svet je bio svedok stvaranja ogromne veštačke barijere na otvorenom moru, dugačke skoro 320 kilometara. Kako je tada pisao New York Times, radilo se o poduhvatu koji je zahtevao izuzetnu organizaciju i logistiku i koji je mogao da ima ozbiljne posledice po čitav region.

Tiho okupljanje kineske ribarske flote

U početku je sve delovalo gotovo neprimetno. Nekoliko brodova pojavilo se na horizontu i ništa nije nagoveštavalo da se sprema nešto neobično. Ali već posle nekoliko dana situacija se drastično promenila. Kineske vlasti rasporedile su oko 1.400 ribarskih brodova na strateški važnom području Južnog kineskog mora.

Razmere ove operacije bile su zapanjujuće. Nikada ranije Kina nije izvela tako masovno raspoređivanje civilnih plovila u pokušaju da ojača svoje pomorske pretenzije u tom regionu. Još impresivnija od samog broja brodova bila je preciznost kojom je cela akcija izvedena.

Stručnjaci smatraju da ovo nikako nije bilo spontano okupljanje ribara. Naprotiv, gotovo je izvesno da je operacija bila rezultat dugotrajnog planiranja i detaljne pripreme koja je trajala mesecima, možda čak i godinama.

Geopolitičke posledice plutajuće barijere

Formiranje ove neobične pomorske barijere izazvalo je veliku pažnju međunarodne javnosti. Mnogi analitičari upozorili su da bi takav potez mogao dodatno da podigne tenzije u već nestabilnom regionu.

Praktično zatvaranjem velikog dela Južnog kineskog mora, Kina je jasno pokazala nameru da potvrdi svoje pravo na kontrolu tog strateški važnog plovnog puta. Takav potez sigurno neće naići na odobravanje susednih država, ali ni zapadnih sila koje godinama osporavaju kineske teritorijalne zahteve.

Za pojedine analitičare ovo predstavlja novu fazu u kineskoj strategiji jačanja uticaja u regionu. Ta strategija već je dovela do ozbiljnih političkih i vojnih tenzija između Pekinga i Sjedinjenih Američkih Država, kao i njihovih saveznika.

Drugi, međutim, smatraju da Kina ovaj potez vidi pre svega kao zaštitnu meru kojom želi da obezbedi sopstvene ekonomske i bezbednosne interese u regionu koji smatra ključnim za svoju budućnost.

Bez obzira na tumačenja, posledice ovakvog poteza mogu biti veoma široke. One se ne odnose samo na pomorski saobraćaj i ribarstvo, već i na ukupnu bezbednosnu ravnotežu u azijsko-pacifičkom regionu.

Pravne dileme oko pomorske barijere

Jedno od najspornijih pitanja u vezi sa ovom barijerom odnosi se na njen pravni status. Kina tvrdi da ima pravo da preduzme ovakve korake kako bi zaštitila svoj suverenitet i interese na moru.

Međutim, mnoge države i međunarodne organizacije osporavaju takvo tumačenje. Prema njihovom stavu, ovakva prepreka mogla bi da ugrozi princip slobodne plovidbe i nesmetanog odvijanja međunarodne pomorske trgovine.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da je Južno kinesko more već decenijama jedno od najspornijih područja na svetu. Više država polaže pravo na različita ostrva, grebene i morske resurse u tom regionu. Zbog toga se često dešavaju politički sukobi, diplomatske krize i incidenti na moru.

Pojava nove plutajuće barijere samo je dodatno zamrsila već veoma složenu pravnu i političku situaciju.

Moguće posledice po morski ekosistem

Pored političkih i bezbednosnih pitanja, stručnjaci upozoravaju i na moguće ekološke posledice ovog poteza. Južno kinesko more važi za jedno od biološki najraznovrsnijih morskih područja na planeti.

Barijera sastavljena od stotina brodova, koja se proteže stotinama kilometara, mogla bi da poremeti prirodne migracione puteve brojnih morskih vrsta. Među njima su i ugrožene životinje poput morskih kornjača i dugonga.

Osim toga, veliki broj brodova na jednom mestu može da funkcioniše kao veštački greben, što otvara mogućnost za širenje invazivnih vrsta, ali i povećava rizik od zagađenja i oštećenja prirodnih staništa.

Naučnici upozoravaju da bi dugoročne posledice takvih promena mogle da budu ozbiljne, ne samo za neposredno područje već i za širi morski ekosistem regiona. S obzirom na to da mnoge zemlje zavise od ribolova i resursa iz ovog mora, svaki poremećaj mogao bi da ima domino efekat.

Ribari između politike i opstanka

Iza velike geopolitičke priče nalazi se i ljudska strana ove situacije. Hiljade ribara koji godinama love u vodama Južnog kineskog mora našli su se pred ozbiljnim problemom.

Formiranje barijere promenilo je njihove uobičajene rute i ribolovna područja. Mnogi su bili primorani da potraže nove lokacije za ribolov, što često znači i veći rizik od sukoba sa kineskim patrolnim brodovima koji čuvaju zonu.

Za obalne zajednice koje zavise od mora to predstavlja dodatni udar. Ako se smanji pristup ribolovnim zonama ili dođe do poremećaja pomorskog saobraćaja, posledice po lokalne ekonomije i bezbednost hrane mogle bi da budu ozbiljne i dugotrajne.

Izvor: N1