Internet je oduševljen pričom o čoporu pasa koji se vraćaju kući, ali postoji jedan problem – sve je izmišljeno: Istina je zapravo komična

Kratak snimak prikazuje grupu pasa u Kini za koje se tvrdilo da su bili uhvaćeni kako bi završili kao hrana, ali su uspeli da pobegnu i zajedno krenu na dug put kući – kao prava mala družina neobičnih junaka. Među njima su, navodno, bili zlatni retriver, povređeni nemački ovčar i hrabri korgi koji je predvodio kolonu.

Problem je u tome što ta priča nije tačna. Iako je originalni snimak autentičan i zaista prikazuje sedam pasa kako hodaju uz autoput u severoistočnoj kineskoj provinciji Đilin, kineski državni mediji su kasnije demantovali priču o njihovom „bekstvu“ i povratku kući.

Ipak, izmišljena verzija događaja, koju su između ostalog preneli mediji u Kini, nastavila je da živi sopstvenim životom. Korisnici društvenih mreža upoređivali su je sa Diznijevim filmom iz 1993. godine „Neverovatno putovanje“. Ubrzo su se pojavile i AI verzije cele priče – filmski posteri sa sedam pasa, trejleri koji prikazuju njihovo dramatično bekstvo, pa čak i slike ponovnog susreta sa presrećnim vlasnicima.

Ovaj slučaj jasno pokazuje kako dezinformacije mogu da se šire nakon viralnog trenutka, stvarajući naizgled bezazlene priče koje je sve teže proveriti u eri veštačke inteligencije. U ovom slučaju, neke od netačnih narativa uključivale su i rasne stereotipe.

U moru loših vesti, publika sve više traži sadržaj koji budi pozitivne emocije, poput snimaka sa životinjama. Takvi videi nude beg od svakodnevice, ali njihova popularnost istovremeno podstiče autore da izmišljaju ili ulepšavaju priče zarad pregleda, objašnjava TJ Tomson, vanredni profesor digitalnih medija na Univerzitetu RMIT u Melburnu.

„Ljudi pokušavaju da iskoriste već viralni sadržaj ili trendove. Pažnja je novac na internetu i društvenim mrežama. Što više pažnje privučete, to imate više interakcija“, kaže on.

Lažna priča

Video sa sedam pasa prvobitno je snimljen 15. marta, kada je jedan vozač prolazio kroz zabačeni deo provincije Đilin, prenosi kineski državni medij Cover News.

On ga je objavio na internetu uz pretpostavku da su psi možda pobegli iz vozila za transport – iako je kasnije pojasnio da zapravo nije video nikakvo bekstvo.

Snimak je ubrzo postao viralan na kineskim društvenim mrežama, sa više od 90 miliona pregleda na platformama Douyin i Weibo, i pokrenuo lavinu mimova i diskusija. Zatim se proširio globalno – na TikTok, X, Instagram i u brojne svetske medije.

U međuvremenu su se pojavile različite teorije. Neki su verovali da su psi ukradeni. Drugi su ukazivali na to kako su se pojedini psi držali blizu nemačkog ovčara i stalno se okretali ka njemu, što su tumačili kao znak da čopor štiti povređenog člana.

Posebnu pažnju privukao je mali korgi koji je hodao na čelu grupe, povremeno se vraćajući unazad kao hrabri vođa koji proverava da niko nije zaostao.

Istina je, međutim, mnogo jednostavnija.

Svi psi pripadali su meštanima koji žive nekoliko kilometara od mesta gde su snimljeni, navodi kineski list City Evening News, koji je pronašao njihove vlasnike. Nemački ovčar bio je u periodu teranja, što je privuklo ostale pse.

Kako su vlasnici objasnili, većina pasa u selu slobodno se kreće i često nestane na dan ili dva u tom periodu. Sedam pasa sa snimka u međuvremenu se vratilo kući, a nemački ovčar je sada vezan dok traje ciklus.

Zašto je video postao viralan

Prema rečima Tomsona, postoji nekoliko razloga zašto je snimak postao toliko popularan. Video-sadržaji sa životinjama bude u ljudima „dečju prirodu“ i potrebu za brigom o slabijima. Životinje takođe služe kao univerzalni simboli kroz koje ljudi projektuju teme poput zajedništva, pripadnosti i usamljenosti.

Uz to, ovakav sadržaj pruža predah od stalnih vesti o ratovima i katastrofama.

Sličan fenomen viđen je i kod malog patuljastog nilskog konja Mu Denga na Tajlandu ili majmuna Panča u japanskom zoološkom vrtu, koji su privukli ogromnu pažnju nakon što su postali viralni.

Iako u tim slučajevima nije bilo lažnih priča, čak i stvarni događaji mogu dovesti do pogrešnih tumačenja. Tako su, na primer, mnogi na internetu verovali da je Panč zlostavljan od strane drugih majmuna, iako su čuvari objašnjavali da je reč o normalnom ponašanju u njihovoj društvenoj hijerarhiji.

Čak i kada su originalni snimci autentični, sve češće postaju polazna tačka za izmišljene narative i AI sadržaj koji privlači pažnju publike.

Jedan takav slučaj dogodio se nedavno u Australiji, gde je vozač autobusa spasao koalu sa stuba rasvete. Iako je autobus bio prazan i incident se dogodio noću, ubrzo su se pojavili lažni AI snimci koji prikazuju koalu kako ulazi među putnike.

Potraga za klikovima

Motivi za kreiranje lažnog sadržaja su različiti, ali najčešći je – zarada kroz klikove i preglednost.

„Ovakav sadržaj može postati izuzetno popularan i brzo se proširiti. To je efikasan način da se za kratko vreme poveća broj pratilaca i interakcija“, objašnjava Tama Liver, profesor internet studija na Univerzitetu Curtin u Pertu.

Za neke ljude možda i nije važno da li je simpatičan viralni video stvaran ili ne. Međutim, problem nastaje kada publika bez razmišljanja prihvata ono što vidi, naročito kada su u pitanju ozbiljnije teme.

Liver upozorava da na internetu postoji „ogromna količina“ lažnih snimaka iz rata u Iranu koje neki ljudi doživljavaju kao autentične.

„Ako snizimo kriterijume i prihvatimo da nam u nekim slučajevima nije važno da li je nešto istina, to može uticati na našu sposobnost kritičkog razmišljanja i u drugim situacijama“, kaže on.

Iako priča o sedam pasa može delovati bezazleno, ona nosi i određene rizike. Na primer, tvrdnje da su psi bili namenjeni za mesnu industriju dodatno podstiču stereotipe o Kinezima, što je istorijski dovodilo do rasizma prema kineskim zajednicama u inostranstvu.

Posebno u kontekstu pojačane ksenofobije nakon pandemije kovida, ovakvi sadržaji mogu dodatno oblikovati percepciju Kine u svetu, upozorava Tomson.

Kako se sve više AI sadržaja širi internetom, dezinformacije će verovatno postajati još učestalije, dovodeći u pitanje granice između istine i laži.

Čak i ovako bezazleni sadržaji mogu „zamutiti sliku stvarnosti i poljuljati poverenje – jer više niste sigurni šta je istina, kome verovati i da li verovati sopstvenim očima“, zaključuje Tomson.

„A to je prilično uznemirujuće stanje.“