Sunce je mesecima bilo plavo i zavladalo je ledeno vreme usred leta: Naučnici su konačno otkrili zbog čega i upozoravaju da bi ponovo moglo da se desi

U leto 1831. godine nemački kompozitor Feliks Mendelson zabeležio je u svom dnevniku jeziv prizor dok je putovao kroz Alpe - dubok sneg koji je prekrivao brda usred tople sezone. Širom severne hemisfere, temperature su neočekivano padale, usevi su uvenuli, a glad se nadvila, prenosi BBC.

Skoro dva veka naučnici su nagađali da bi za to mogla da bude kriva vulkanska erupcija, ali nikada nije pronađen jasan krivac. Sada su, zahvaljujući najsavremenijoj geohemijskoj analizi, istraživači sa Univerziteta St. Andrews konačno rešili misteriju.

Vulkanski otisak zakopan u ledu

Tokom proleća i leta 1831. godine, nepoznati vulkan je u atmosferu ubrizgao ogromne količine sumpor-dioksida. Ovaj veo čestica u vazduhu raspršivao je sunčevu svetlost, bacajući jezivu plavo-zelenu nijansu na nebo i hladeći planetu.

Istorijski zapisi iz tog vremena opisuju čudne vremenske obrasce, loše žetve i široko rasprostranjene teškoće. Ali dok su ljudi trpeli posledice, sama erupcija je ostala nepoznata.

Naučnici su raspravljali o mogućim izvorima, od Ferdinandee, podmorskog vulkana u blizini Sicilije, do Babuyan Claro na Filipinima, ali nijedan se nije podudarao s klimatskim podacima. Tada je usledio proboj - skriven ne u starim zapisima, već duboko u ledu.

Rešavanje misterije stare 200 godina

Dr Vilijam Hačison i njegov tim na Univerzitetu St. Andrews izdvojili su mikroskopske čestice vulkanskog pepela iz drevnih polarnih ledenih jezgara. Upoređujući njihov hemijski sastav sa poznatim vulkanskim naslagama, pronašli su neočekivano podudaranje: Kurilska ostrva, vulkanski lanac između Japana i Rusije.

Ali postojao je problem - tamo 1831. godine nisu zabeležene veće erupcije. Timu je bio potreban fizički dokaz. Ruski geolozi su obezbedili decenijama stare uzorke stena iz vulkana Zavaritskii, kaldera sistema na ostrvu Simušir.

Tada je došao trenutak istine. Kada su istraživači analizirali oba pepela - onaj iz ledenog jezgra i onaj iz vulkana - rezultati su bili identični, piše N1info.ba.

„Trenutak kada smo zajedno analizirali oba pepela, jedan iz vulkana i jedan iz ledenog jezgra, bio je pravi 'Eureka' momenat. Brojevi su bili identični“, rekao je dr Hačison.

Može li se to ponovo dogoditi?

Razotkrivanje misterije iz 1831. godine je više od istorijske zanimljivosti - to je upozorenje. Velike vulkanske erupcije imaju moć da poremete globalne vremenske obrasce, izazivajući iznenadne događaje hlađenja koji bi mogli uništiti poljoprivredu, infrastrukturu i ekonomije.

„Postoji mnogo vulkana koji mogu izazvati sličan globalni događaj hlađenja“, upozorava dr Hačison. „Predviđanje kada i gde će se dogoditi sledeća velika erupcija i dalje je izuzetno teško“.

S obzirom na rastuću zabrinutost zbog klimatskih promena, takav događaj bi mogao imati nepredvidive posledice u današnjem svetu. Što više razumemo ove skrivene geološke sile, to se bolje možemo pripremiti za sledeći put kada Zemlja odluči da nas podseti ko je zaista glavni.