Sovjetski naučnici pustili su u evropsko more rakove duge do dva metra: Decenijama kasnije nastao je haos

Crveni kraljevski rak potiče iz severnog Pacifika, ali se u novom okruženju pokazao izuzetno uspešnim. Danas se smatra jednom od najvrednijih komercijalnih vrsta rakova na svetu, ali istovremeno i vrstom koja snažno utiče na morski ekosistem.

Odrasli primerci mogu imati raspon nogu i do 1,8 metara, a zbog masivnog tela i bodljikavog oklopa spadaju među najveće rakove na planeti.

Ambiciozan plan koji je imao neočekivane posledice

Kada su sovjetski stručnjaci tokom šezdesetih godina preneli ove rakove u Barencovo more, cilj je bio jasan. Želeli su da stvore novu, profitabilnu ribarsku granu koja bi obezbedila velike količine skupocenih morskih plodova i podstakla razvoj privrede na severu zemlje.

U početku je izgledalo da je eksperiment uspeo. Rakovi su se brzo prilagodili novom staništu, razmnožavali se bez većih problema i postali važan resurs za komercijalni ribolov.

Međutim, pokazalo se da su se prilagodili mnogo bolje nego što je iko očekivao, prenosi "N1.ba"

Tokom narednih decenija proširili su se daleko izvan područja u koje su prvobitno pušteni i naselili veliki deo ruskih i norveških priobalnih voda.

Naučnici upozoravaju na velike promene

Kako bi procenili razmere njihovog uticaja, istraživači Jan H. Falk Petersen, Pol E. Reno i Nina Anisimova analizirali su višedecenijske podatke u radu objavljenom u časopisu ICES Journal of Marine Science.

Njihova analiza pokazuje da je crveni kraljevski rak, uprkos velikoj ekonomskoj vrednosti, postao vrsta koja značajno menja morska staništa.

Velika pokretljivost, gotovo potpuno odsustvo prirodnih neprijatelja i sposobnost prilagođavanja različitim uslovima omogućili su mu da se veoma brzo širi.

Istraživači navode da uspehu ove vrste doprinose pogodni uslovi za razvoj larvi, mogućnost života u različitim staništima tokom svih faza razvoja, raznovrsna ishrana, mali ribolovni pritisak u prvim godinama naseljavanja i gotovo potpuno odsustvo parazita.

Praktično pojedu sve što pronađu

Najveći problem predstavlja način ishrane ovih rakova.

Crveni kraljevski rak nije izbirljiv. Hrani se gotovo svim organizmima koje pronađe na morskom dnu, zbog čega ga naučnici opisuju kao oportunističkog svaštojeda.

Na njegovom jelovniku nalaze se školjke, dagnje, morske zvezde i brojni drugi organizmi koji predstavljaju osnovu života na dnu mora.

Kada velike populacije ovih rakova pređu preko određenog područja, iza njih ostaje znatno siromašniji morski svet. Upravo zbog toga naučnici beleže pad biomase i smanjenje raznovrsnosti bentosa, odnosno zajednice organizama koja naseljava morsko dno .

Kako nestaju vrste koje grade staništa za druge organizme, menja se čitava struktura ekosistema, a oporavak takvih područja može trajati veoma dugo.

Uticaj na komercijalno važne vrste riba i dalje nije u potpunosti razjašnjen, ali istraživači upozoravaju da ga nije lako predvideti.

Istovremeno donose ogroman profit

Iako predstavljaju ozbiljan ekološki izazov, ovi rakovi su postali važan izvor prihoda za ribare u Norveškoj i Rusiji.

Na svetskom tržištu smatraju se luksuznom namirnicom, pa njihov izlov donosi značajnu zaradu i obezbeđuje posao brojnim obalskim zajednicama.

Istovremeno, ribarima stvaraju velike probleme. Često oštećuju ribarske mreže namenjene lovu drugih vrsta, zapliću se u opremu i pojedu deo ulova pre nego što mreže budu izvučene iz mora.

Dve zemlje primenjuju potpuno različitu strategiju

Zbog složene situacije, Norveška i Rusija usvojile su različite modele upravljanja populacijom crvenog kraljevskog raka.

U centralnim i istočnim delovima Barencovog mora ova vrsta smatra se dragocenim privrednim resursom, pa se njen izlov strogo kontroliše kvotama kako bi populacija ostala stabilna.

S druge strane, u zapadnim norveškim vodama cilj je sasvim drugačiji. Tamo vlasti podstiču intenzivan i praktično neograničen izlov kako bi sprečile dalje širenje rakova prema novim područjima.

Ideja je da se formira svojevrsna biološka tampon zona koja bi usporila njihovo napredovanje.

Pošto je gotovo nemoguće potpuno iskoreniti invazivnu morsku vrstu kada se jednom trajno nastani u otvorenom moru, stručnjaci smatraju da je kontrola brojnosti i planski izlov trenutno jedino realno rešenje.

Studija zaključuje da ovaj slučaj predstavlja snažan podsetnik koliko dugoročne posledice mogu imati ljudske intervencije u prirodi, čak i kada su prvobitno sprovedene sa najboljim ekonomskim namerama.