Pronašli izgubljeni grad ispod mora i onda su svi zaćutali: Videli piramide na dnu, ali se nikada nisu vratili

Još 2001. godine, inženjerka pomorstva Paulina Zelitski i njen suprug Paul Vejnzviger iz kompanije Advanced Digital Communications (ADC) otkrili su formacije od kamena na dubini većoj od 600 metara ispod mora u blizini Kube. Snimci do kojih su pokazali su niz struktura koje liče na piramide, kružne građevine i druge oblike koje su istraživači odmah povezali s mogućim izgubljenim gradom u Karipskom moru.

"To je zaista prelepa struktura, koja zaista izgleda kao da je mogla biti veliki urbani centar,“ izjavila je tada Zelitski.

Prema procenama 2001. godine misteriozni grad bi mogao biti star preko 6.000 godina. što je znatno starije od egipatskih piramida i potencijalno bi preokrenulo dosadašnje razumevanje razvoja ljudske civilizacije.

Misteriozna tišina: niko se nije vratio

Posle otkrića početkom milenijuma niko se više nije vratio da istraži lokalitet tokom naredna dva i po decenije. Jedan od razloga je uporna sumnja drugih naučnika, koji tvrde da bi bilo potrebno čak 50.000 godina da ceo grad potone na toliku dubinu. Neki stručnjaci su tvrdili da su te „strukture“ zapravo prirodne formacije stena, jer grad ne bi mogao ostati tako dobro očuvan nakon kataklizmičnog potonuća.

Ipak, podvodne ruševine poslednjih godina ponovo su postale viralne na društvenim mrežama, a mnogi tvrde da se zapravo radi o ostacima mitske Atlantide.

Kubanski geolog Manuel Iturralde-Vinent iz Prirodnjačkog muzeja Kube, bio je među skepticima. U intervjuu za BBC 2001. godine Zelitski izjavila je: „Bilo bi potpuno neodgovorno tvrditi šta je to tačno, dok nemamo dovoljno dokaza“.

Nažalost, ti dokazi nikada nisu prikupljeni jer je planirana ekspedicija kod poluostrva Guanahacabibes otkazana.

Naučni skepticizam i istorijski okvir

Uprkos brojnim teorijama, naučnici i dalje iznose validne razloge zbog kojih ovaj „grad“ nije prihvaćen kao arheološko otkriće.

Iturralde je još 2002. tvrdio da je dno mora na toj dubini formirano usled pomeranja tektonskih ploča tokom desetinama hiljada godina, što znači da bi grad, ako je zaista potonuo, morao postojati pre 50.000 godina, mnogo pre nego što su ljudi razvili urbane zajednice. U to vreme, prema naučnim saznanjima, Homosapiens je bio još uvek lovac-sakupljač, bez znanja o gradnji složenih struktura.

„Neobično je, čudno; nikada pre nismo videli nešto slično i nemamo objašnjenje za to“, rekao je Iturralde za The Washington Post.

Sličnu rezervisanost izrazio je i Majkl Fagut, specijalista za podvodnu arheologiju sa Državnog univerziteta Floride: „Bilo bi sjajno da su Zelitski i Vejnzviger u pravu, ali to bi bilo previše napredno za Novi svet u to vreme. Te strukture su van vremena i van mesta“, rekao je za South Florida Sun-Sentinel.

Podvodni grad kod Kube nije jedini koji bi mogao izmeniti istorijsku hronologiju. Primer za to je Göbekli Tepe u Turskoj, najstariji poznati hram, koji datira iz 9500. godine p.n.e., čak 5.000 godina pre egipatskih piramida.

Tu je i Yonaguni spomenik kod Japana, podvodna struktura sa preciznim stepenicama visine oko 30 metara, za koju se sumnja da je ljudskog porekla. Testiranja su pokazala da su kameni blokovi stari preko 10.000 godina, što ukazuje da je građevina nastala pre nego što je to područje potonulo.

Još jedan faktor koji je zaustavio dalja istraživanja jeste blizina lokacije socijalističkoj državi. Kompanija Advanced Digital Communications je imala ugovor sa kubanskom vladom, ali institucije poput Nacionalnog muzeja Kube nisu nastavile sa istraživanjem.

Američka okeanografkinja Silvija Erl 2002. otkrila rekla je da je planirana ekspedicija otkazana zbog nedostatka finansijskih sredstava.