Arheolozi pronašli drevne natpise stare 4.500 godina koji otkrivaju ko je napravio piramide: Nisu vanzemljaci, nisu robovi, već…

To nisu bili, kako tvrde teoretičari zavere, vanzemaljci niti džinovska stvorenja. Ali nisu tačne ni priče starih Grka, koji su govorili da je ovaj zadivljujući spomenik podiglo 100.000 robova radeći u tromesečnim smenama tokom 20 godina.

Naime, nova otkrića unutar Velike (Keopsove) piramide promenila su narativ, pokazujući da su je gradili plaćeni, kvalifikovani radnici koji su radili neprekidno, uz jedan slobodan dan svakih deset dana.

Egiptolog dr Zahi Havas i njegov tim nedavno su istraživali niz uskih komora iznad Kraljeve odaje i pronašli do sada neviđene tragove koje su ostavili radnici iz 13. veka pre nove ere, piše egipatski Nilefm.com.

Takođe su otkrili grobnice južno od piramide – večna počivališta veštih radnika, sa statuama koje prikazuju kako obrađuju kamen i 21 hijeroglifskim titulama poput „nadzornik strane piramide“ i „zanatlija“.

„Ova otkrića potvrđuju da graditelji nisu bili robovi. Da jesu, nikada ne bi bili sahranjeni u senci piramida“, rekao je dr Havas tokom epizode podkasta Limitless Matta Bealla.

„Robovi ne bi pripremali svoje grobnice za večnost, kao što su to činili kraljevi i kraljice.“

Najnoviji nalazi bacili su novo svetlo i na način na koji je piramida građena. Vapnenac iz kamenoloma udaljenog svega 300 metara dopreman je do lokacije uz pomoć rampe načinjene od ruševina i blata, čiji su ostaci pronađeni jugozapadno od spomenika.

Dr Havas sada radi na novoj ekspediciji koja će u Veliku piramidu uvesti robota – što će označiti prvo iskopavanje unutar strukture u modernoj istoriji.

Velika piramida u Gizi najveća je egipatska piramida, a sagradio ju je faraon Kufu (Keops), koji je vladao tokom Četvrte dinastije Starog kraljevstva. To je jedna od tri piramide na visoravni Giza – zajedno s Kefrenovom i Mikerinovom piramidom – a tu je i čuvena Velika sfinga.

Tokom podkasta Havas je prikazao fotografije koje nikada ranije nisu bile dostupne javnosti, ističući imena ispisana na steni.

„Pronađena su u komorama koje je teško i opasno dosegnuti, a pisana su stilovima koje mogu tačno protumačiti samo obučeni egiptolozi“, rekao je Havas.

„Gotovo je nemoguće da je neko u skorije vreme mogao falsifikovati nešto ovakvo. Morate se popeti oko 14 metara i puziti kroz uske prolaze da biste uopšte došli do tih komora.“

Priznao je da su neki evropski posetioci u 18. i 19. veku uspeli da uđu u te komore i u kamenu ostave urezana svoja imena.

„Ali natpisi koje smo mi pronašli očigledno su daleko stariji – to su originalni grafiti drevnih egipatskih radnika“, dodao je Havas.

Pored tih natpisa, drugo važno otkriće bile su upravo grobnice graditelja piramide.

Havas i njegov tim pronašli su i alate unutar grobnica – poput kremena i kamenja za udaranje – koji su verovatno korišćeni prilikom izgradnje piramide.

„Osnova Velike piramide napravljena je od čvrste stene, ukopana 8,5 metara u zemlju“, rekao je.

To znači da su, nakon što su označili kvadratnu bazu, radnici rezali sve četiri strane stene dok nisu napravili ravnu platformu od temeljne stene – bez ikakvih blokova.

„To se i danas može videti na južnoj strani Keopsove piramide.“

Nastavio je objašnjavajući da su radnici bili podeljeni u timove – neki su sekli kamen, drugi ga oblikovali, a treći prevozili materijal na drvenim saonicama koje su vukli preko peska.

Dodao je i da su blokovi podizani uz pomoć rampi, za šta je, prema njegovim rečima, pronašao dokaze.

„Rampa je morala voditi iz jugozapadnog ugla piramide i spajati se s kamenolomom“, objasnio je Havas.

„Iskopali smo to područje i na mestu označenom kao C2 pronašli smo ostatke rampe – šljunak pomešan s peskom i blatom. Kada je rampa demontirana, nisu uklonili sve tragove, a ono što je ostalo – to smo pronašli.“

Njegov kolega, Mark Lehner, iskopavao je istočno od piramide i otkrio ono što nazivaju „radničkim gradom“.

Pronađeni su objekti korišćeni za sortiranje ribe, pekara, barake i naselje u kojem su radnici živeli.

„Postoji popularan mit da su radnici jeli samo beli luk, crni luk i hleb – ali mi smo na nalazištu pronašli hiljade kostiju životinja“, rekao je Havas.

Stručnjak sa Univerziteta u Čikagu analizirao ih je i otkrio da su Egipćani svakog dana klali 11 krava i 33 koze kako bi nahranili radnike – „što je bilo dovoljno za oko 10.000 ljudi dnevno“.

Robot koji će biti ubačen u piramidu kroz malu rupu izbušenu sa bočne strane Velike piramide kretaće se kroz otvor manji od jednog centimetra.

Havas veruje da će pronaći izgubljenu grobnicu faraona Kufua unutar tzv. „Velikog praznog prostora“, koji je otkriven 2017. godine i koji se proteže najmanje 30 metara iznad Velike galerije – uzlaznog hodnika koji povezuje Kraljičinu odaju s Kraljevom u srcu piramide.

Iskopavanja su planirana za januar ili februar naredne godine.