Pronađena vilica čoveka koja je stara 1,8 miliona godina: Nova otkrića menjaju sve što znamo o poreklu čoveka

Ovo otkriće, objavljeno 31. jula od strane Gruzijske nacionalne agencije za očuvanje kulturnog nasleđa, baca novo svetlo na evoluciju našeg roda Homo i „očekuje se da otkrije razloge migracije ranih hominina iz Afrike“, rekao je arheolog Giorgi Bidzinašvili sa Državnog univerziteta Ilija u Tbilisiju za Live Science putem mejla.

Bidzinašvili od 2020. godine vodi iskopavanja na lokalitetu Orozmani iz ranog kamenog doba, oko 100 kilometara južno od Tbilisija, glavnog grada Gruzije. Tokom ranijih iskopavanja istraživači su pronašli kamene alatke pored fosilizovanih kostiju životinja, kao i jedan zub H. erectusa otkriven 2022. godine.

H. erectus se razvio pre oko 2 miliona godina u Africi. Bio je prvi ljudski predak koji je napustio Afriku i proširio se na delove Evrope, Azije i Okeanije. Najraniji fosilni dokazi o ovom putovanju potiču sa lokaliteta Dmanisi, udaljenog samo 19 kilometara od Orozmanija.

Studija iz 2011. godine, koja je koristila hemijsko datiranje tokova lave na Dmanisiju i Orozmaniju, pokazala je da su oba lokaliteta nastala približno u isto vreme, između 1,825 i 1,765 miliona godina.

Iskopavanja na Dmanisiju tokom poslednje tri decenije otkrila su više od 100 fosilnih kostiju, uključujući pet lobanja. Ovi skeleti su pokazali da su najraniji hominini koji su napustili Afriku bili znatno niži i imali manji mozak od Homo sapiensa. Skeleti sa Dmanisija prvobitno su svrstani u vrstu Homo georgicus, ali se danas uglavnom smatraju najranijim poznatim jedinkama H. erectusa u Evroaziji.

Za sada, fosili sa Orozmanija – jedan zub i deo vilice – nisu tako brojni kao oni sa Dmanisija. „Pošto vilicu još nismo u potpunosti očistili“, kaže Bidzinašvili, „nije upoređena sa zubom pronađenim 2022. godine.“

Ipak, otkriće fosila u Orozmaniju ukazuje na to da Dmanisi nije bio jedinstven lokalitet. Više ranih ljudskih grupa moglo je naseljavati Kavkaz ubrzo nakon napuštanja Afrike.

„Možda vidimo da ovaj dolazak u Gruziju nije bio izolovan događaj, već da je postojala šira rasprostranjenost Homo erectusa u tom periodu“, rekla je za Live Science Karen Baab, biološki antropolog sa Univerziteta Midwestern u Glendejlu, Arizona, koja nije učestvovala u istraživanju.

Istraživački tim pokušava da utvrdi da li je jedan lokalitet stariji od drugog.

„Dok ne dobijemo nove datume, ne možemo ni potvrditi ni negirati da su ljudski fosili iz Orozmanija stariji od onih iz Dmanisija ili da su istovremeni“, rekao je Bidzinašvili. „Do kraja godine znaćemo.“