Mit je konačno razbijen - naši preci nisu bili mesožderi: Evo šta su zaista jeli i mnogi će se iznenaditi

To je suština karnivor dijete. Njene ideje promovišu razni influenseri na internetu, od Brajana Džonsona poznatog kao Liver King (Kralj jetre), do psihologa Džordana Pitersona i podkastera Džoa Rogana (koji je priznao da mu je dijeta izazvala „žestoke napade nesnosne dijareje“).

Iako zvuči ekstremno, sve više ljudi se priklanja ovom trendu. Prema podacima Google Trendsa, broj pretraga pojma „karnivor dijeta“ se od 2022. do 2025. utrostručio u SAD i Evropi a na Amazonu se već prodaje više od 160 kuvara posvećenih ovoj ishrani. Problem je što ne postoje ozbiljni naučni dokazi da ovakav način ishrane donosi korist. Mnogi ga ipak slede jer veruju da su naši preci uglavnom jeli, ili čak isključivo. životinje.

Međutim, to jednostavno nije tačno, piše "BBC Science Focus"

Zabluda o „ljudima mesožderima“

Ideja da su naši preci jeli samo meso potiče iz davno prevaziđene arheologije. Fosilizovane životinjske kosti i kameni alati opstaju vekovima, pa se dugo činilo da su ljudi najviše lovili. Biljni ostaci, s druge strane, brzo propadaju. Zato je arheološki zapis bio „pristrasan“ u korist lova. Danas znamo mnogo više. Zahvaljujući analizi izotopa u kostima i zubnoj gleđi, arheolozi mogu da utvrde šta su ljudi zaista jeli. Nedavna istraživanja pokazuju da su lovci-sakupljači iz Maroka pre 15.000 godina pretežno jeli biljke žireve, zob, pistaće.

Slične tragove pronalazimo u zubnom kamencu, gde se čuvaju mikroskopski ostaci hrane, ali i u etnografskim studijama savremenih lovačko-sakupljačkih zajednica. Recimo, Amazonski Tsimané dobar deo kalorija unose iz biljaka poput banane i manioke, dok Aboridžini jedu orašaste plodove i jestive korenove biljke.

Zaključak je jasan: biljke su bile pouzdanije od mesa. Lov je mogao da donese obilje hrane, ali i da završi neuspešno, zato su biljke činile sigurnu osnovu ishrane.

Nije postojala „jedna paleo dijeta“

Naši preci živeli su širom sveta, u šumama, pustinjama, savanama, na planinama i u arktičkom krugu. Njihova ishrana zavisila je od okruženja: od oraha i voća na Šri Lanki, do masti od foka i kitova kod Inuita.

Čak i da želimo da se vratimo na „originalnu“ paleo ishranu, to je nemoguće. Hrana kakvu su oni imali odavno više ne postoji. Njihove breskve bile su veličine trešnje, banane pune semenki, a šargarepe tanke i bele ili ljubičaste. Poljoprivreda je vremenom preoblikovala sve naše namirnice, učinila ih slađim i mekšim.

Isto važi i za meso: nekada se koristila cela životinja, od mozga i pluća do kostiju i srži, a danas biramo samo najbolje parčiće.

Naša tela su se prilagodila poljoprivredi

Još važnije: i mi smo se promenili. Populacije koje su se oslanjale na mlečne proizvode razvile su sposobnost varenja laktoze i u odraslom dobu. Ljudi koji su vekovima jeli mnogo skroba imaju više enzima za njegovu razgradnju nego naši preci ili čak primati poput šimpanzi. Inuiti, s druge strane, razvili su gene koji im pomažu da bez posledica jedu veoma masnu ishranu.

Dakle, naše telo je prilagođeno različitim načinima ishrane. Povratak na „iskonsku“ dijetu nije moguć, niti bi bio zdrav.

Šta je danas pravi problem?

Istina je da savremena ishrana donosi nove izazove. Kosturi iz poljoprivrednih društava pokazuju više znakova bolesti poput dijabetesa i srčanih oboljenja. A poslednjih vekova drastično smo suzili raznovrsnost hrane. Umesto raznih semenki, orašastih plodova, voća i povrća, oslanjamo se na tri osnovna izvora ugljenih hidrata, pšenicu, pirinač i kukuruz. Jedemo previše rafinisanih proizvoda i premalo celovitih žitarica i vlakana. Upravo ta raznovrsnost je ono što je činilo ishranu naših predaka zdravijom za creva i ceo organizam.

Naši preci nisu jeli samo meso. Njihova ishrana bila je raznolika, oblikovana prirodom oko njih, a cilj im je bio da prežive.

Ako želimo da učimo iz njihove priče, lekcija nije da odbacimo biljke i jedemo samo meso. Lekcija je da se prilagodimo svom okruženju i da jedemo raznovrsno, uz što više voća, povrća, celovitih žitarica i biljnih proteina, a sa što manje prerađene hrane i prekomernog mesa. Jer ono što su naši preci radili bila je borba za opstanak. A na nama je da danas, u svetu obilja, jedemo tako da opstane i naše zdravlje, i planeta.