Foto:MAXIMILIEN LAMY / AFP / Profimedia

Dok se tržni centri ubrzano grade po Srbiji, u Americi oni ubrzano zamiru. Arhitekta koji je projektovao prvi američki tržni centar, Viktor Gruen, zažalio je zbog svoje kreacije.

Ideja arhitekte Viktora Gruena bila je da šoping centri budu „neutralno, bezbedno javno mesto“ koje „pruža priliku za učešće u savremenom životu zajednice, kakvu su u prošlosti pružali drevna grčka Agora, srednjovekovna pijaca i gradski trgovi“.

Foto:Barbara Pflaum / Imagno / Profimedia

Kupovina putem interneta uzurpirala je primat tržnog centra kao glavnog mesta trgovine u SAD-u, Aziji i mnogim delovima sveta, ali ove strogo kontrolisane mega-građevine i dalje ostaju sedišta za komercijalne i kulturne aktivnosti.

Pročitajte još:

Danas se tržni centri smatraju za krivce za uspon američke automobilske kulture i propadanje gradova sa šetalištima. To je velika ironija, pošto je inspiracija za tržni centar bio centar grada Beča.

Gruen, austrijski jevrejski arhitekta rođen kao Viktor David Grunbaum, doselio se u Njujork sa 8 dolara u džepu, a kada je sredinom 1950-ih dizajnirao prve zatvorene tržne centre, zamislio je zajedničko okupljanje poput onog koje je poznavao kod kuće – mesto na kojem bi postajala mešavina trgovine, umetnosti i zabave, piše Quarz.

Prvi Gruenov veliki šoping kompleks, Sautdejl centar od 74.000 kvadratnih metara u Edini, u državi Minesota, imao je fontane, kao i veliku umetničku instalaciju istaknutog umetnika iz sredine dvadesetog veka Harija Bertoija. Gruen je bio socijalista koji je mrzeo automobile, pa je tržni centar dizajnirao sa dugim šetalištima i parkingom namenski izgrađenim daleko od zgrade kako bi podstakao hodanje. Crtajući prvobitni plan Sautdejla, Gruen je zamislio pa ima i medicinski centar, škole i stanove, a ne samo nizove prodavnica.

Pročitajte još:

Kada se otvorio 1956. godine, Sautdejl je viđen kao najuzbudljivija ideja u urbanom razvoju.

Od tada je preko SAD niklo preko 1.200 tržnih centara. Ali Gruen nikada nije mislio da će ove mega-strukture koje je zamišljao kao gradske trgove da doprinesu širenju predgrađa, koje je on prezirao, i propadanju gradskih glavnih ulica.

„Često me zovu ocem tržnog centra. Želeo bih da iskoristim ovu priliku da jednom zauvek odbacim očinstvo. Odbijam da plaćam alimentaciju za ta kopilad. Uništili su naše gradove“, rekao je jednom prilikom, razmišljajući o svojoj karijeri dve godine pre smrti 1978. godine.

Ali skoro 60 godina otkako se otvorio njegov tržni centar, Gruenova vizija Amerike mogla bi zapravo postati stvarnost. U pokretu započetom 2000. godine, stotine „mrtvih tržnih centara“ širom SAD-a pretvoreni su u „komšijske“ prostore mešovite namene, baš kao što se Gruen nadao. Recimo, tržnni centar Hikori Holov u Nešvilu sada je biblioteka, a šoping centar Dilards sada je kampus za Državni koledž države Nešvil.

Gruenova vizija je možda najpotpunije oličena u nekadašnjem tržnom centru Siti u Kolumbusu u Ohaju. Prostor koji se zatvorio 2009. godine pretvoren je u park od sedam hektara u srcu centra grada sa prostorom za performanse, kafiće, terene za boćanje, šahovske table u prirodnoj veličini i nove stambene zgrade i maloprodajne radnje.

***

Bonus video:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

 

Tagovi

Komentari

Svi komentari (1)