Naučnici podelili ljude u pet tipova spavača: jedan od njih otkriva zašto se budite umorni

Sada je novi tim kanadskih naučnika otišao korak dalje, u studiji objavljenoj u časopisu PLOS Biology otkrili su postojanje pet „biopsihosocijalnih profila“ sna, koji povezuju karakteristike određenih tipova spavanja sa zdravljem i kognitivnim sposobnostima pojedinca.

„Naša studija je pokazala da su različiti aspekti sna međusobno povezani, ali da mogu predstavljati i posebne domene sa specifičnim vezama ka biopsihosocijalnim faktorima, kao što su stil života, mentalno i fizičko zdravlje i kognitivne performanse,“ izjavila je Aurore Perault, jedna od vodećih autorki studije sa Univerziteta Konkordija. „To naglašava važnost sagledavanja sna u celini kako bi lekari mogli preciznije da procene stanje pacijenta i odaberu adekvatan tretman.“

Da bi razvili ovih pet različitih profila, Perault i njena koleginica Valeria Kebets sa Univerziteta McGill koristile su obimne podatke iz projekta Human Connectome Project, koji finansira američki NIH, a čiji je cilj mapiranje glavnih veza u ljudskom mozgu. U istraživanju je korišćeno oko 770 ispitanika, čiji su podaci uključivali detaljne informacije o obrascima spavanja i snimcima mozga.

Analizom prikupljenih podataka naučnici su identifikovali pet opštih profila spavanja među učesnicima:

• Prvi profil opisuje osobe sa generalno lošim snom, koje su pokazivale povećane nivoe depresije, anksioznosti i stresa. Prema pisanju New Scientist-a, kod njih je primećena smanjena povezanost moždanih oblasti odgovornih za samorefleksiju, što znači da su bili skloniji razmišljanju o sopstvenim emocijama nego spoljašnjem svetu.
• Drugi profil takođe je bio povezan s lošijim mentalnim zdravljem, ali bez izraženih karakteristika lošeg sna, što su naučnici nazvali „otpornost na poremećaje spavanja“ (sleep resilience).
• Treći, četvrti i peti profil odnosili su se na osobe koje koriste pomagala za spavanje, one koje ne spavaju preporučenih sedam sati noću, i one koje se bude više puta tokom noći.

„Dominacija markera mentalnog zdravlja u većini profila ne iznenađuje, jer je san jedan od pet ključnih domena ljudskog funkcionisanja koji najviše utiče na psihičko stanje,“ objasnila je Kebets.

Autori se nadaju da će njihovo istraživanje pomoći lekarima da koriste ove profile kao alat za personalizovanu terapiju, prilagođenu svakom pojedincu. Razumevanjem načina na koji određene karakteristike sna utiču na mentalno zdravlje, ponašanje i socijalne odnose, lekari bi mogli da prepoznaju probleme sa snom koji stoje u osnovi drugih tegoba.

Zaključak je jasan: nijedna osoba nije potpuno ista, a sada nauka potvrđuje da se ta stara istina odnosi i na naš san.