gastarbajteri kuće požarevac
Foto: Privatna arhiva

Kuće o kojima se priča.

Ako vas put nanese ka istoku Srbije, pa prođete kroz sela oko Požarevca, teško da ne primetite kuće po kojima je ovaj kraj poznat. U pitanju su vile gastarbajtera – ljudi koji ceo radni vek provedu u inostranstvu, a dobar deo zarađenog novca ulože u vile u svom rodnom mestu.

Foto: Privatna arhiva

Jedno od takvih je Beranje, na prvi pogled, reklo bi se, selo duhova.

Foto: Privatna arhiva

Putem koji ide kroz njega prolaze uglavnom automobili u tranzitu, ljudi skoro da nigde nema. Ponekog ćete videti oko lokalnog stadiona ili kod prodavnice, ali ispred tih ogromnih vila o kojima se naveliko govori – ni žive duše.

Foto: Privatna arhiva

Priča kaže da vlasnici u njih po pravilu dolaze samo par puta godišnje, recimo, za Uskrs i Božić. Ostatak godine one zvrje uglavnom prazne. Ima smisla, ali osećaj je malo jeziv.

Foto: Privatna arhiva

A u njih je i te kako uloženo novca. Neki bi rekli da je sve to bespotreban kič i da je novac mogao bolje da se iskoristi, ali vlasnici ne mare, kao da su u svojevrsnom nadmetanju – čija će da bude veća i raskošnija.

Tako se jedna za drugom nižu vile, obično na par spratova, sa visokim ogradama, često i sa znakom da je objekat pod video-nadzorom.

Foto: Privatna arhiva

Fasade su kod mnogih upečatljivih boja, opasane su terasama sa skoro svih strana, a tu su i upadljivi stakleni delovi ukrojeni u kamen ili ciglu…

Foto: Privatna arhiva

Posebno zanimljivo je ako zavirite sa strane tih kuća. Koliko god da deluju prostrano spreda, tek sa strane se vidi kolike su zapravo. One idu u dužinu toliko da podsećaju na neki ogroman kompleks za proslave, a ne na porodične kuće. I samo možemo da zamislimo šta se sve nalazi unutra, iza tih spuštenih roletni i zatvorenih vrata i prozora…

Pročitajte još:

Gastarbajteri su inače sa ovih prostora šezdesetih i sedamdesetih godina organizovano odlazili u Nemačku na privremeni rad.

Foto: Privatna arhiva

Nakon Drugog svetskog rata privreda Zapadne Nemačke je doživela nagli porast, a nakon podizanja Berlinskog zida javio se manjak nekvalifikovane radne snage koja je do tada dolazila iz Istočne Nemačke. Stoga je Zapadna Nemačka sklopila više radnih ugovora, među kojima je i onaj iz 1968. sa Jugoslavijom.

Foto: Privatna arhiva

Decenijama kasnije u selima oko Požarevca, ali i u drugim delovima Srbije, nikle su ove vile kao svojevrsni simbol posebne društvene pojave.

Često na meti kritika, one u sebi spajaju onaj žal za otadžbinom i želju da se nešto ostavi za sobom nakon truda i rada u tuđini, da se izgradi nešto za sebe i potomke – koji tu možda nikad neće ni doći.

BONUS VIDEO:

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare