Istraživanja pokazuju da se mnogi očevi nakon rođenja deteta suočavaju sa simptomima depresije, ali, može li se govoriti o muškoj postporođajnoj depresiji ako znamo da se muškarci ne porađaju i definitivno ne prolaze kroz isto što i majka? Zapravo, stručnjaci baš na taj način govore o tome.
Prema istraživanjima, muška postporođajna depresija se javlja kod 10 odsto očeva, što je oko dva puta više od ukupne pojave depresije kod muškaraca, navodi se na sajtu psihološkog savetovališta Sana, i napominje da je muška postporođajna depresija, takođe, povezana sa hormonima. „Nivo testosterona počinje da opada, a nivo estrogena i prolaktina se povećava. Pa se kao rezultat javlja promena raspoloženja. Naročito ako i majka prolazi kroz despresiju.“
Simptomi su, navodi se, gotovo isti kao kod postporođajne depresije žena i takozvanog „bebi bluza“. Najuočljiviji znaci su neraspoloženje i gubitak interesovanja, problemi sa snom, apetitom, osećaj bespomoćnosti, bezvoljnost… U ekstremnijim slučajevima razmišljanja o smrti i samoubistvu, što zvuči zaista zastrašujuće u kontekstu rađanja novog života.
Pročitajte još:
„Rođenje i prvi dani bebe u porodici se obično predstavljaju kao idiličan, srećan događaj u kojem svi samo uživaju. Međutim, najčešće nije tako. Iako su razlozi za sreću neosporni, ovaj događaj, kao i svi koji pokreću jaka osećanja i donose promene, predstavljaju i izvor stresa, i to kako za majku, tako i za oca“, kaže dr Marina Videnović, naučni saradnik iz Instituta za psihologiju.
„Bračni par uplovljava u novu ulogu koja menja dotadašnju strukturu i treba im dati vremena da se u njoj snađu. Tu je nespavanje, umor zbog brige oko bebe, visoka očekivanja sredine, neraspoloženje supružnika. Beba nije odmah po rođenju srećno i zadovoljno detence koje beskrajno voli svoje roditelji, a ni roditelji ne moraju da budu odmah po rođenju beskrajno zaljubljeni u svoje dete. Kao i za sve drugo, i za ljubav treba vremena. Ovo su samo neki od uobičajenih izvora stresa“, ukazuje dr Videnović i dodaje da je nekim porodicama taj početak još dodatno otežan zbog rizične trudnoće, problema pri porođaju, postojanja zdravstvenog rizika kod bebe, brige oko materijalne egzistencije, neplanirane trudnoće…
„Svi ovi faktori, a i mnogi drugi mogu da utiču da kod nekog od partnera ili čak oboje dođe do pojave bezvoljnosti, iscrpljenosti, sniženog raspoloženja koji mogu trajati duže ili kraće. Problem u našoj sredini je taj što razgovor o negativnim osećanjima tokom perioda ulaska u roditeljsku ulogu i dalje predstavlja tabu temu. Razgovor i ohrabrivanje roditelja jeste prvi korak ka preovladavanju neprijatnih osećanja i raspoloženja, pa nazvali ga postporođajna depresija ili ne“, kaže Marina Videnović.
Prema njenim rečima, važno je da otac bude ravnopravni partner i da razvija svoj specifični odnos sa detetom od samog početka.
Pročitajte još:
„Naša istraživanja pokazuju da to najčešće nije tako. Očevi u proseku u igri sa decom provode znatno manje vremena od majki. Istovremeno, kvalitativna analiza upućuje na to da je često upravo igra sa ocem dragocen izvor razvojnog podsticaja. Ujedno, sredina ne ohrabruje i ne očekuje angažovanje oca oko deteta, naročito u najranijem uzrastu. I onda se propušta šansa da se odnos uspostavi i razvije. Čak i kada otac pokaže inicijativu, može da naiđe na neodobravanje. I to je tako od samog početka, imate i dalje porodilišta koja ne dozvoljavaju prisustvo oca na porođaju. Pedijatre ili medicinske sestre koji, kada na pregled dođu oba roditelja, postavljaju pitanja samo majci, i obraćaju se samo majci. Pa onda ismevanje oca ukoliko uzme porodiljsko odsustvo ili bolovanje. Podsećam vas, skandinavske zemlje imaju porodiljsko bolovanje koje je rezervisano i za očeve, dok kod nas očevi kreću na posao nekad sutradan po dolasku bebe iz porodilišta. Istovremeno, susrećemo visoka očekivanja od majki, jer ‘majka je majka’, i ‘kakva si to majka’ ukoliko žena pokaže da ima potrebe koje ne uključuju dete i brigu oko deteta. Ukoliko se prepustimo tim pritiscima, uskoro imamo iscrpljenu majku i oca koji se oseća kao stranac. Što podjednako nije dobro ni za jednog od roditelja“, zaključuje dr Videnović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar