1
Slikar Radovan Kragulj preminuo je 28. jula u Parizu u 87. godini, nakon duge i teške bolesti.
Kragulj je preminuo u pariskoj bolnici „Broka“ gde je samo nekoliko godina ranije umro još jedan naš veliki slikar Bata Mihailović.
Umetnik je rođen 10. septembra 1935. godine u Velikom Palančištu kod Prijedora. Studirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu, da bi potom kao stipendista Britanskog saveta pohađao Centralnu školu za umetnost i veštine u Londonu.
Predavao je u Velikoj Britaniji, Belgiji i Francuskoj, da bi 70-ih prvi put posetio Vels, gde je ubrzo kupio kuću i od tada živeo i radio na relaciji Vels-Pariz.
Kragulj, koji se bavio grafikom, instalacijama, objektima i ambijentalnom umetnošću, istraživao je odnos životinja i ljudi i ta tema dominira u njegovim radovima.
Tokom karijere imao je samostalne izložbe u Londonu, u Institutu za savremenu umetnost (1965) i Galeriji Endžele Flauers (1977), potom u Belgiji u Kulturnom centru Vestrand u Dilbeku (1978), Fondaciji Veranman (1978-1981) i Međunarodnom kulturnom centru u Antverpenu (1980). Samostalno je izlagao i u Centru za savremenu umetnost „Bemis“ u Omahi u SAD (1988), Muzeju moderne umetnosti u Parizu (1989), Umetničkoj galeriji u Sarajevu (1990), Muzeju moderne umetnosti u Ostendeu u Belgiji (1991), Umetničkom centru „Čapter“ u Kardifu (1995), Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (1998), Galeriji „Linear“ u Dilbeku u Belgiji (2011)…
Učestvovao je na više od 200 grupnih izložbi, kao i na bijenalima u dvadesetak zemalja.
Kraguljevi radovi se nalaze u zbirkama Britanskog i Muzeja Viktorija i Albert u Londonu, Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, Umetničke galerije u Mančesteru, Nacionalnog muzeja i galerije u Kardifu, nacionalnih biblioteka u Parizu, Briselu i Aberistvitu, Kongresne biblioteke u Vašingtonu, Roland Penrouz kolekciji u Velikoj Britaniji, Muzeja Zepter u Beogradu…
Godinama je predavao na Centralnoj umetničkoj školi u Londonu, kao i u Kembridžu i Mančesteru, a decembra 2015. godine izabran je za inostranog člana Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske.
Kragulj će biti kremiran na pariskom groblju „Per Lašez“, a urna će docnije biti položena u grob u Palančištu kod Prijedora gde je sahranjena i umetnikova majka.
Kada je, usred pandemije koronavirusa, izašao iz bolnice, dao je intervju „Novostima“ u kojem je tadašnju situaciju uporedio sa svojim detinjstvom precizirajući da je onomad bilo mnogo gore…
– U Drugom svetskom ratu sam bio u logoru u Sisku. To sa ovim danas ne može ni izdaleka da se poredi. Bio sam mali, rođen sam 1935. godine, i bilo je zaista teško. Majku su odveli na rad u Nemačku, pa sam u logoru ostao sam sa braćom i sestrom. Nije bilo baš kao u Jasenovcu, ali je takođe bilo jezivo. Izvukli smo se tako što smo krišom pratili domobranskog oficira koji je došao da izvadi svoje zemljake. Prethodno smo strgnuli brojeve koji su nam na kanapu visili oko vrata i bacili ih u prašinu. Krenuli smo ka Prijedoru, preko njiva. Bilo je čak i ljudi koji su nam usput pomagali. Ljudi su u principu dobri, sve zavisi od okolnosti kojima su okruženi. Majka se, srećom, vratila iz logora posle rata, ali otac nije. Nastradao je u ofanzivi na Kozari.
Polovinom 2017. godine beogradski mediji preneli su da je više od 70 slika nestalo iz Matice iseljenika, koje su poklonili srpski slikari iz dijaspore posle izložbe u Narodnom muzeju posvećene 300. godišnjici Velike seobe Srba.
Među nestalim umetninama, osim onih koje su potpisali Ines Bakić, Krinka Belić, Miodrag Mišel Vojić, Ljuba Popović, Vasili Kirjazovski, Miloš Šobajić, Kosa Bokšan, Petar Omčikus, bile su i one Radovana Kragulja.
Upozoravao je Radovan Kragulj u jednom od poslednjih intervjua kako je sve na svetu izmaklo kontroli:
– I to se sada vraća čoveku. Treba se preispitati. Čovek se previše osilio…
Bonus video: Priča o Urošu Prediću
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
