Endokrinolozi se slažu: Ovaj doručak biraju kada ih očekuje posebno stresan dan

Dr Kristofer Alkorn, endokrinolog sa Instituta za dijabetes Wendy Novak, objašnjava da stres direktno utiče na nivo glukoze u krvi.

„Stres dovodi telo u stanje koje je bliže reakciji ‘bori se ili beži’. Organizam tada dobija signal da u krvi obezbedi više šećera, kako bi mogao da ga iskoristi ako bude potrebno“, kaže on.

Dr Jesika Garsija, endokrinološkinja iz Medical Offices of Manhattan i saradnica platforme Labfinder, objašnjava da naše telo pod stresom luči hormone poput kortizola i adrenalina. Oni šalju signal jetri da oslobodi više glukoze u krvotok kako bismo imali dovoljno energije da odgovorimo na ono što organizam doživljava kao pretnju.

„Takva reakcija korisna je kada traje kratko, ali kada stres postane hroničan, može dovesti do povišenog nivoa šećera u krvi i smanjiti osetljivost organizma na insulin“, kaže dr Garsija.

Dr Sirin Pandej, endokrinološkinja iz zdravstvenog sistema Inspira Health, dodaje da hronični stres može biti posebno štetan za osobe koje imaju dijabetes ili predijabetes.

Imajući to na umu, magazin Parade pitao je šest endokrinologa šta jedu tokom dana za koje unapred znaju da će biti izuzetno stresni. Svih šest stručnjaka dalo je praktično isti odgovor.

Šta endokrinolozi jedu pre stresnog dana

Svih šest endokrinologa navelo je da, kada znaju da ih očekuje naporan dan, biraju doručak koji sadrži proteine, nezasićene masti i vlakna. Ova kombinacija može pomoći da nivo šećera u krvi ostane stabilniji čak i kada je dan haotičan.

„Kao lekar, gotovo svaki moj dan donosi određenu količinu stresa, tako da zapravo ne menjam ishranu u zavisnosti od toga koliko očekujem da će dan biti naporan. Umesto toga, trudim se da svako jutro počnem uravnoteženim doručkom koji sadrži proteine, vlakna i zdrave masti, jer mi to pomaže da tokom jutra održim stabilan nivo energije“, kaže dr Nairi Berner, endokrinološkinja iz City of Hope Orange County.

Pet od šest endokrinologa ima čak isti omiljeni doručak za naročito zahtevne dane. To je grčki jogurt sa bobičastim voćem i čia semenkama.

Grčki jogurt i čia semenke predstavljaju dobar izvor proteina, čia semenke sadrže i dosta nezasićenih masti, dok je bobičasto voće bogato vlaknima.

Dr Alkorn kaže da se tokom stresnih dana drži namirnica za koje već zna da ih njegov organizam dobro podnosi. Haotičan i naporan dan verovatno nije najbolji trenutak za eksperimentisanje sa novom hranom za koju ne znate kako će telo reagovati.

Pored uravnoteženog doručka, dr Rekha Kumar, viša medicinska savetnica i specijalistkinja za lečenje gojaznosti u kompaniji Found, kaže da tokom zahtevnih dana voli da jede tortilju od integralnog brašna punjenu belancima, feta sirom i spanaćem.

„Često sačuvam drugu polovinu tortilje za kasnije tokom jutra, što mi pomaže da sprečim pad šećera u krvi i održim stabilnu energiju tokom uzastopnih sastanaka ili pregleda pacijenata“, objašnjava ona.

Sličan izbor ima i endokrinološkinja dr Ajuši Diksit. Ona bira omlet od tri jajeta sa spanaćem, paprikom i lukom proprženim na maslinovom ulju, uz polovinu avokada i bobičasto voće kao prilog.

Takav obrok sadrži sve glavne nutritivne komponente koje mogu doprineti stabilnijem nivou šećera u krvi.

Dr Kumar dodaje da posebno vodi računa i o hidrataciji, koja takođe ima ulogu u kontroli šećera u krvi.

„Na posao nosim flašu vode u koju dodam kreatin i elektrolite. Tako istovremeno podržavam zdravlje mišića i održavam dobru hidrataciju, bez potrebe da za to posebno izdvajam vreme“, kaže ona.

Kako ishranom pomoći organizmu tokom stresnih perioda

Uravnotežen doručak nije jedini način da pomognete organizmu da održi stabilniji nivo šećera tokom dana za koji znate da će biti stresan.

Svih šest endokrinologa saglasno je u jednoj stvari koju nikako ne bi trebalo raditi, a to je preskakanje obroka.

Kada jedete, dr Pandej savetuje da ponovo vodite računa o ravnoteži hranljivih materija, odnosno da obrok sadrži proteine, nezasićene masti i složene ugljene hidrate.

To, na primer, može biti puter od kikirikija sa krekerima od integralnih žitarica, integralni pirinač sa piletinom ili govedinom, ili jaja sa hlebom od kiselog testa.

Istovremeno, preporučuje se izbegavanje ultraprerađene hrane poput keksa i peciva, koja može izazvati nagli porast šećera u krvi.

Dr Diksit kaže da smanjenje količine kofeina ujutru i alkohola uveče takođe može biti dobar način da se izbegnu nagli skokovi i padovi nivoa glukoze.

Ako je moguće, dr Alkorn preporučuje da unapred odlučite šta ćete jesti. Na taj način uklanjate još jednu odluku sa spiska obaveza i možete makar malo da smanjite stres.

On savetuje i da se izbegava prejedanje, jer ono može učiniti da se osećate lošije i negativno uticati na nivo šećera.

„Jedite dok ne budete zadovoljni, ali ne dok se potpuno ne prepunite. Cilj je da budete otprilike 80 odsto siti“, kaže on.

Šta još može pomoći da šećer ostane stabilan tokom stresnih dana

Ishrana nije jedini način da nivo šećera u krvi ostane stabilniji kada ste pod stresom.

Dr Diksit navodi da kratka šetnja nakon obroka može biti veoma korisna. Hodanje može pozitivno uticati i na mentalno zdravlje, pa doprineti tome da se tokom teškog dana osećate smirenije.

Korisno je u svakodnevicu uključiti i navike koje podstiču osećaj smirenosti.

„Meditacija i vežbe disanja, slušanje tihe ili umirujuće muzike i razgovor sa prijateljima i članovima porodice mogu pomoći u smanjenju nivoa hormona stresa“, kaže dr Pandej.

Svi stručnjaci posebno naglašavaju koliko je važan kvalitetan san.

„San je jedan od najvažnijih faktora koje ljudi potcenjuju. Čak i samo jedna noć lošeg sna može učiniti organizam manje osetljivim na insulin već narednog dana“, ističe dr Garsija.

Stres niko ne može potpuno da izbegne. Upravo zato može biti korisno unapred imati plan kako ćete voditi računa o svom organizmu kada nastupi posebno zahtevan period.

„Jedna od najvećih zabluda jeste da se kontrola šećera u krvi svodi samo na izbegavanje šećera. U stvarnosti, reč je o tome kako vodite računa o svom ukupnom zdravlju“, kaže dr Garsija.

Ne možemo da kontrolišemo sve što nam se događa, ali možemo da utičemo na način na koji se odnosimo prema svom telu. Stabilan nivo šećera u krvi i bolja mentalna ravnoteža često idu zajedno.