Jedna porodica, hiljade tona otpada i „večne hemikalije“: Afera koja je digla Hrvatsku na noge

Prema podacima do kojih su došli istražitelji, radnici su početkom aprila 2024. godine, pred najavljeni dolazak inspekcije, intenzivno premeštali otpad unutar nekadašnjeg industrijskog kompleksa PPK Velebit u Gospiću.

Slučaj se odnosi na toksični otpad koji je u Hrvatsku stizao iz više zemalja, između ostalog iz Slovenije i Italije, a najveće količine završile su upravo u Gospiću. U središtu istrage nalazi se porodica Šincek, piše Index.hr.

„Nema šanse da se sve preseli za dve nedelje“

Posebno su zanimljivi telefonski razgovori koje su istražitelji presreli, a iz kojih se, prema navodima iz istrage, vidi da su osumnjičeni očekivali inspekciju.

U jednom od razgovora pominje se da bi kontrola trebalo da dođe za dve nedelje. Otpad je, navodno po nalogu Josipa Šinceka, prebacivan u dublju jamu unutar kompleksa, a zatim prekrivan šoderom i zemljom. U tim poslovima učestvovali su i vozači.

Jedan od njih u telefonskom razgovoru govori da je već treći dan u Gospiću i da unutar kompleksa prevozi mlevenu plastiku. Drugi radnici su je zatim razgrtali, posle čega je prekrivana šoderom.

Vozač je tvrdio da se na lokaciji nalazi oko 100.000 tona plastike i da nema šanse da se tolika količina premesti za samo dve nedelje.

Na pitanje gde zapravo odvoze plastiku, odgovorio je da je „bolje ne pitati“. Objasnio je da je razvoze po krugu kompleksa, a zatim zatrpavaju šoderom i zemljom.

„Da dođe inspekcija, kakva bi to bila kazna, je*ali bi ježa“, komentarisao je jedan od vozača.

Upravo ovakve razgovore istražitelji koriste kao jedan od pokazatelja da su osumnjičeni očekivali dolazak inspekcije i da su pokušavali da prikriju stvarno stanje na terenu.

Kamion sa opasnim otpadom zaustavljen na granici

U istrazi se pojavljuje još jedan važan događaj. Na graničnom prelazu Pasjak zaustavljen je kamion koji je iz Italije prema Gospiću prevozio opasan otpad.

Istražitelji tvrde da je nakon toga Josip Šincek organizovao prikrivanje otpada koji je već bio odložen u Gospiću.

Prema njihovim navodima, iskopana je veća jama u koju je trebalo premestiti ranije odloženi ilegalni otpad poreklom iz Italije. Nakon toga trebalo je da bude prekriven zemljom i šljunkom, čime bi tragovi njegovog odlaganja bili znatno teže uočljivi.

Međutim, Gospić nije jedino mesto obuhvaćeno ovom aferom.

Istraga se odnosi na najmanje još tri lokacije u Hrvatskoj – Varaždin, Benkovačko Selo i Senj.

USKOK-ova istraga ukazuje na sumnju da nije reč o izolovanim slučajevima nepropisnog odlaganja, već o uhodanom, dobro organizovanom i profitabilnom poslovnom modelu u kojem je učestvovao čitav niz kompanija i osoba iz Hrvatske, Slovenije i Italije.

Hiljade tona otpada stigle iz Italije i Slovenije

U središtu čitave operacije nalazila se kompanija Tipos Resurs iz Varaždina.

Istražitelji sumnjaju da je poslovanje zapravo vodio Josip Šincek, dok je Monika Šincek bila uključena u organizaciju poslova i postupanje sa otpadom.

Razmere slučaja najbolje pokazuju podaci o količinama koje su završavale u Gospiću.

Prema dokumentaciji na kojoj se zasniva istraga, od 16. maja 2022. do 11. aprila 2024. godine iz Italije je u Gospić dopremljeno čak 12.338 tona plastičnog otpada, i to u 576 pošiljki.

Iz Slovenije je od 16. maja 2022. do 8. aprila 2024. stiglo još 1.480 tona otpada kroz 54 pošiljke.

Otpad je stizao i iz Nemačke, kao i od hrvatskih kompanija.

Istraga je u međuvremenu dodatno proširena. USKOK je u martu ove godine proširio postupak protiv bračnog para Šincek i njihovih saosumnjičenih, a pokrenuta je istraga i protiv još trojice hrvatskih državljana zbog sumnje na teška krivična dela protiv životne sredine povezana sa ilegalnim odlaganjem opasnog otpada.

Taj deo slučaja odnosi se na najmanje 2.640 tona otpada odloženog na području Senja.

„Večne hemikalije“ pronađene u podzemnim vodama

Posebnu zabrinutost izazvali su rezultati stručnih analiza lokacije u Gospiću.

USKOK je, zbog velikog interesovanja javnosti, omogućio uvid u osnovni nalaz Geotehničkog fakulteta iz marta, kao i njegovu dopunu iz jula 2026. godine.

Nalazi pokazuju da se na lokaciji nalazio različit otpad – ostaci obrade električne i elektronske opreme, ostaci medicinskog otpada, plastika, kao i građevinski i mineralni materijali.

Vještaci su utvrdili i opasno svojstvo HP14, odnosno ekotoksičnost.

Još alarmantnije je otkriće u podzemnim vodama nizvodno od odlagališta. Tamo su pronađeni PFAS spojevi, poznati kao „večne hemikalije“.

Naziv su dobili zbog svoje izuzetne postojanosti u životnoj sredini. Reč je o grupi sintetičkih hemijskih jedinjenja koja se veoma teško razgrađuju, zbog čega njihovo prisustvo u vodi izaziva posebnu zabrinutost.

Time je slučaj koji je počeo kao istraga ilegalnog odlaganja otpada dobio i mnogo ozbiljniju ekološku dimenziju.

Istraga stigla i do nezakonitih dozvola

Prema pisanju hrvatskih medija, među osobama koje su se našle pod lupom istražitelja je i Franciska Dodić, supruga zlatara Paška Dodića, koja sa Monikom Šincek ima kompaniju Izoxeco za proizvodnju betonskih proizvoda za građevinarstvo.

USKOK je u junu prošle godine, u još jednom kraku istrage ilegalnog odlaganja opasnog otpada povezanog sa Šincekovima, proširio postupak i na Jerka Kostelca, županijskog savetnika u Ličko-senjskoj županiji.

Kostelac je osumnjičen da je, na podsticaj Šincekovih, njihovoj kompaniji izdao dve nezakonite dozvole za upravljanje otpadom u Gospiću.

Ime Josipa Šinceka pojavilo se i u istrazi protiv bivšeg glavnog državnog inspektora Andrije Mikulića.

Šincek je USKOK-u tvrdio da je Mikulić od njega tražio do 500.000 evra kako bi Državni inspektorat prestao da postupa protiv njegovih kompanija.

Građani tvrde da su upozoravali još 2024.

Posebno pitanje koje sada prati čitavu aferu jeste kako su tako velike količine otpada mogle da budu dopremane i odlagane, a da nadležne institucije to ranije ne zaustave.

Stanovnici Gospića su za Index još u februaru 2025. govorili da su gradom godinama kružile priče o sumnjivom odlaganju otpada, ali i da su slučajevi prijavljivani policiji i inspekciji.

Naveli su da su još početkom 2024. godine preko aplikacije hrvatskog MUP-a prijavili šta se događa, ali da nisu dobili informaciju da je po toj prijavi išta preduzeto.

Kritikovali su i lokalnog inspektora u Gospiću, tvrdeći da je ignorisao njihove prijave.

Građani su, kako su naveli, nadležnima slali fotografije i snimke kamiona koji su tokom 2024. mesecima dovozili otpad.

Sada, kada su u podzemnim vodama pronađeni i PFAS spojevi, a istražitelji raspolažu razgovorima u kojima se govori o pokušajima premeštanja i zatrpavanja otpada pred dolazak inspekcije, pitanje odgovornosti postaje još ozbiljnije.

Afera koja je počela sumnjama u ilegalno odlaganje desetina hiljada tona otpada tako se pretvorila u veliki ekološki i institucionalni slučaj – sa pitanjima ne samo o tome ko je otpad dovozio i zakopavao, već i ko je sve znao šta se u Gospiću događa i zašto to nije ranije zaustavljeno.