(MAPA) Evo u kojim zemljama žene odustanu od karijere da bi kuvale mužu i gajile decu: Srbija na prvom mestu, ali postoji razlog

Nije reč samo o ličnom izboru između porodice i posla. Podaci pokazuju da žene u Srbiji i dalje preuzimaju znatno veći deo brige o deci, kućnih poslova i neplaćenog rada, dok upravo period stvaranja porodice predstavlja trenutak kada se njihove i muške profesionalne putanje počinju razdvajati.

Posebno zanimljiv podatak dolazi iz izveštaja Svetske banke o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji. Među osobama starosti od 25 do 64 godine koje nisu aktivne na tržištu rada, čak 64 odsto žena kao razlog navodi lične ili porodične obaveze. Kod muškaraca isti razlog navodi 32 odsto. Nasuprot tome, muškarci mnogo češće navode tržišne razloge, poput školovanja, usavršavanja ili uverenja da nema dostupnog posla.

Ovaj podatak, međutim, ne znači da 64 odsto svih žena u Srbiji bira da bude kod kuće, niti da sve te žene napuštaju posao isključivo zbog dece. Reč je samo o ženama koje su već van tržišta rada, a kategorija obuhvata različite lične i porodične obaveze. Ipak, razlika između žena i muškaraca toliko je velika da ukazuje na veoma jasan obrazac.

Žene svakog dana rade više od četiri sata neplaćenih poslova

Jedan od najvažnijih odgovora krije se u tome kako muškarci i žene u Srbiji provode dan.

Najnoviji Indeks rodne ravnopravnosti za Srbiju, objavljen 2026. godine, koristi podatke Republičkog zavoda za statistiku iz istraživanja o korišćenju vremena 2021. i 2022. godine. Rezultati pokazuju da žene prosečno provode četiri sata i devet minuta dnevno u neplaćenom radu, dok muškarci na iste aktivnosti troše dva sata i tri minuta.

Kod plaćenog rada odnos je obrnut. Kada se posmatra celokupna populacija starija od 15 godina, žene u proseku provode dva sata i 23 minuta dnevno u plaćenom radu, a muškarci tri sata i 56 minuta. Kada se saberu plaćeni i neplaćeni rad, žene ukupno rade duže, a istovremeno imaju manje slobodnog vremena.

Drugim rečima, deo onoga što se u svakodnevnom govoru predstavlja kao odluka žene da „stavi porodicu na prvo mesto“ nastaje u okolnostima u kojima je većina poslova neophodnih za funkcionisanje porodice unapred neravnomerno raspoređena.

Kada su deca mala, razlika postaje ogromna

Još jasnija slika dobija se kada se posmatraju roditelji male dece.

Prema analizi Republičkog zavoda za statistiku i UN Women, kod roditelja koji žive sa partnerom i imaju dete uzrasta do šest godina žene tokom tipičnog dana provode oko 8,5 sati u različitim oblicima brige o detetu, dok muškarci provode oko 4,4 sata. U ovu računicu ulaze neposredna briga, paralelna briga dok se obavljaju druge aktivnosti, hranjenje, vreme provedeno sa detetom i kućni poslovi dok je dete prisutno.

Izveštaj zaključuje da majke provode više vremena od očeva u praktično svim posmatranim oblicima brige. Razlike su naročito velike kada je reč o direktnoj brizi o detetu i obavljanju kućnih poslova dok je dete prisutno.

To ima veoma konkretnu posledicu. Vreme koje se troši na brigu o deci i domaćinstvu ne može istovremeno da bude potrošeno na posao, prekovremeni rad, dodatno obrazovanje, profesionalno umrežavanje ili napredovanje.

Naučnici su u Srbiji pronašli i „kaznu za majčinstvo“

Da rađanje deteta drugačije utiče na profesionalni život žena i muškaraca pokazuje i recenzirano istraživanje ekonomista Lare Lebedinski i Marka Vladisavljevića, objavljeno u časopisu Economic Annals.

Analizirajući podatke Ankete o radnoj snazi za Srbiju od 2014. do 2018. godine, istraživači su utvrdili da su majke sa veoma malom decom manje verovatno aktivne na tržištu rada od žena koje nisu majke. Kod očeva nije pronađen isti obrazac. Naprotiv, očevi su bili aktivniji na tržištu rada od muškaraca bez dece.

Autori su pronašli i negativan efekat majčinstva na satnicu kada su deca veoma mala. Važno je, međutim, da se taj efekat smanjuje kako dete raste. Majke starije dece čak su češće aktivne na tržištu rada od žena bez dece.

To je važna nijansa. Podaci ne pokazuju da žene u Srbiji trajno gube interesovanje za posao kada postanu majke. Pokazuju da je upravo period kada je detetu potrebno najviše nege trenutak u kojem karijera majke trpi mnogo veći udar nego karijera oca.

Problem nije samo u porodici, već i u dostupnosti brige o deci

Kada porodica nema dostupnu, pristupačnu i odgovarajuću brigu o detetu, neko mora da ostane sa njim.

Svetska banka navodi da se potrebe za brigom u Srbiji i dalje prvenstveno rešavaju unutar domaćinstva. Prema podacima Life in Transition Survey iz 2023. godine, 37,4 odsto domaćinstava koja imaju potrebu za brigom o deci ne koristi institucionalne usluge. Među razlozima se pojavljuju oslanjanje na članove porodice i udaljenost ustanova.

Ranija detaljna analiza UNECE i UN Women takođe je ukazala na nizak obuhvat formalnom brigom, posebno kod najmlađe dece, kao i velike razlike između gradskih i ruralnih sredina. Autori zaključuju da nedovoljno dostupna briga o deci otežava ženama da ostanu na tržištu rada i može da održava začarani krug u kojem se žena posmatra kao glavni porodični negovatelj.

To znači da pitanje ko će ostati kod kuće nije uvek samo pitanje želje. Kada nema mesta u vrtiću, kada je ustanova daleko ili kada radno vreme roditelja i ustanove nije kompatibilno, porodica mora praktično da reši problem.

A podaci pokazuju ko ga najčešće rešava.

Očevi i majke još nemaju istu institucionalnu poziciju

Na podelu obaveza utiče i način na koji su postavljena prava roditelja.

Prema Globalnom portalu politika brige Međunarodne organizacije rada, Srbija ni u podacima za 2025. godinu nema deo roditeljskog odsustva koji je posebno rezervisan samo za očeve.

To je važno jer međunarodna istraživanja pokazuju da način na koji su uređena roditeljska odsustva može uticati na podelu brige među roditeljima. Evropski institut za rodnu ravnopravnost navodi da žene i dalje preuzimaju ulogu glavnog negovatelja i da se rodni jaz u zaposlenosti povećava sa roditeljskim obavezama. Dostupnost subvencionisanih usluga brige posebno je važna za smanjivanje tih razlika.

Ako sistem podrazumeva da je majka roditelj koji će duže odsustvovati sa posla, takav obrazac može da se nastavi i nakon povratka na posao.

Tu su i očekivanja koja postoje mnogo pre rođenja deteta

Institucije nisu jedino objašnjenje. Veliku ulogu imaju i društvene norme.

Svetska banka u svom izveštaju za Srbiju, oslanjajući se na Life in Transition Survey iz 2023. godine, navodi da u društvu i dalje postoji izraženo očekivanje da žene prvenstveno treba da obavljaju kućne poslove, čak i kada njihov suprug ne radi.

Takva očekivanja nisu bez posledica. Kada se od žene unapred očekuje da bude osoba koja organizuje kuću, vodi računa o deci i preuzima brigu o drugim članovima porodice, njena odluka o radnom vremenu, promeni posla ili napredovanju ne donosi se pod istim uslovima kao odluka muškarca koji nema isti obim obaveza kod kuće.

Zato je problematično čitavu pojavu opisati rečenicom da žene „biraju porodicu umesto karijere“. Neke žene svakako mogu potpuno slobodno da donesu takvu odluku i da budu zadovoljne njome. Ali statistika ne omogućava da se sve žene koje su van tržišta rada predstave kao osobe koje su jednostavno više želele da budu domaćice.

Naprotiv, raspoloživi podaci pokazuju da se izbor odvija unutar veoma neravnomerno raspoređenih obaveza.

Broj 64 postoji, ali ne znači ono što su svi prvo pomislii kad su videli mapu

Zanimljivo je da se broj od 64 odsto za Srbiju zaista pojavljuje u istraživanjima, samo u sasvim drugom kontekstu.

To nije procenat žena koje smatraju da porodica treba da bude važnija od karijere. To je procenat neaktivnih žena od 25 do 64 godine koje su 2021. kao razlog neaktivnosti navele lične ili porodične obaveze.

Ta razlika je ogromna.

Prva tvrdnja govori o vrednostima i životnim željama svih žena. Druga govori o razlozima zbog kojih određena grupa žena nije aktivna na tržištu rada.

Naučno utemeljen zaključak zato nije da žene u Srbiji jednostavno više žele porodicu nego karijeru. Preciznije je reći da briga o deci i porodici u Srbiji i dalje mnogo snažnije utiče na profesionalni život žena nego muškaraca.

Žene obavljaju znatno više neplaćenog rada, provode mnogo više vremena brinući o maloj deci, češće navode porodične obaveze kao razlog ekonomske neaktivnosti i upravo u godinama kada postaju majke suočavaju se sa padom učešća na tržištu rada.

Zato pitanje nije samo zašto žene biraju porodicu.

Mnogo preciznije pitanje glasi: zašto porodica od žena i dalje zahteva mnogo veći profesionalni ustupak nego od muškaraca?