Protest ispred BIGZ-a: Umetnici traže prostor od grada VIDEO

Kultura 27. mar. 202112:05 > 17:20
Podeli:
Protest umetnika ispred BIGZ-a Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

"BIGZ odlazi u istoriju, a umetnici na ulicu", poručili su učesnici protesta danas u podne ispred zgrade Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda na Senjaku organizovanog sa ciljem da, kako navode, bude skrenuta pažnju na probleme stotina umetnika koji su bili upućeni na studija i ateljee u ovoj zgradi. Okupljeni su zatražili da im grad ponudi novi prostor gde bi mogli da nastave da rade, a pokrenuli su i inicijativu za osnivanje posebnog udruženja koje će se, kako je rečeno, baviti ovim i drugim problemima sa kakvim se susreću nezavisni umetnici.

„U trenutku kad nemamo mogućnost rada oduzima nam se i prostor za rad. Zatvaranjem BIGZ-a više stotina umetnika ostaje bez prostora za stvaranje, u najgorem mogućem trenutku. Potrebno nam je trajno rešenje“, naveli su muzičari, slikari i drugi umetnici okupljeni danas na protestu u Bulevaru vojvode Mišića.

Među njima su brojni muzičari koji su vežbali u studijima u zgradi, kao i likovni umetnici, podršku je pružio i glumac Viktor Savić, a postavljen je i likovni rad Milene Micić, nastao namenski za potrebe ovog okupljanja, javljaju reporteri Nova.rs.

Frontmen grupe Repetitor Boris Vlastelica najavio je i osnivanje udruženja umetnika iz BIGZ-a, a okupljeni su potpisivali i inicijativu da se ono osnuje.

– Ova zgrada nije bila važna samo nama kao bendu, naš nukleus, nego čitavoj omladinskoj kulturi ovog grada. Ovo je bio i ventil ovog grada, a tamo gde nema ventila, tamo popuca sve po šavovima. Da do toga ne bi došlo, želimo da pozovemo nadležne institucije na dijalog, da se neki kvadrati od milion kvadrata slobodnog prostora koji je u vlasništvu grada, u našem vlasništvu, daju kulturi i nezavisnoj kulturnoj sceni. Ne možemo da radimo, ne možemo da zarađujemo, ne možemo da sebe izdržavamo onim što znamo da radimo. A sada nam se, umesto da država pomogne, oduzima i ono malo, a to je prostor za rad. Prostor bez kog kultura i umetnost ne postoje. Primorani smo da se ovde okupimo u udruženje, organizaciju u nastajanju koja će se baviti ovim problemom, ali i drugim problemima nezavisne kulturne scene. Čvrsto verujemo da je institucijama sistema i Gradu Beogradu u interesu ono što je nama cilj: da nađemo prostor za rad, jer grad bez sadržaja je samo poslovni prostor – rekao je Vlastelica praćen ovacijama.

Pored Vlastelice, govorila je i Sandra Vidojević iz grupe Dingospo Dali koja je takođe vežbala u studiju u BIGZ-u.

Boris Vlastelica Foto:Dragan Mujan/Nova.rs

Okupljeni su ispričali da su došli pred BIGZ, gde su u studijima i ateljeima stvarali decenijama unazad, da bi se obratili za pomoć nadležnim ustanovama kako bi pronašli odgovarajući prostor za rad nezavisnih umetnika.

Oni ističu da ne traže da im neko pokloni bilo šta, a svoje potrebe izložili su u četiri tačke: prostor za umetnike u širem centru grada od najmanje 3.000 kvadrata takav da ne zahteva od zakupaca velika ulaganja u infrasrtukturu i koji, uz saglasnost vlasnika prostora može biti prilagođen potrebama umetnika; da mesečne dažbine budu takve da mogu da ih priušte, „poput uslova koje je davao BIGZ“, kao i fiksne troškove održavanja i komunalija; garancije nadležnih da će umetnici moći prostor da koriste neometano i neograničeno za potrebe stvaralaštva; mogućnost da u prostoru organizuju okupljanja, umetničke aktivnosti i projekte u skladu sa zakonom i merama na snazi.

Zgrada BIGZ-a prodata je u februaru kompaniji „Marera propertis“ Vladimira Zubrilova, ruskog biznismena koji se spominje i u „Panamskim papirima“, najpoznatijoj bazi o of-šor poslovanju, a ta firma kupac je i „Beograđanke“.

Zakupcima muzičkih studija, ateljea i drugih prostora koje su koristili umetnici, kao i drugim udruženjima i firmama koje su koristile prostor, dat je rok da se isele iz BIGZ-a, čime su desetine bendova i drugih umetnika ostali bez mesta za rad. Decenijama unazad, oni su koristili zgradu sagrađenu između 1936. i 1940. godine po projektu Dragiše Brašovana, jednog od pionira moderne arhitekture u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji. Zgrada BIGZ-a je kao biser arhitekture proglašena spomenikom kulture 1992. godine.

„Prodajom i prenamenom zgrade BIGZ-a ne gube samo umetnici, već i kulturna ponuda Beograda. Pozivamo institucije da nam pomognu i stave tačku na višedecenijski problem nezavisne umetničke scene“, poručili su organizatori protesta ispred BIGZ-a.

Podrška aktivista Ne davimo Beograd

Umetnike su podržali i aktivisti pokreta Ne davimo Beograd, ističući da je „neophodno obezbediti podršku kulturnim radnicima, a obezbeđivanje prostora za rad je jedan od najdirektnijih načina ne samo da se podrži rad samih organizacija i pojedinaca, već i da se značajno unapredi kulturna ponuda grada“.

„Posebno je ovo moguće uraditi u delovima grada gde inače nema ovakvih sadržaja, niti objekata kulture. Ne davimo Beograd se zalaže za formiranje fonda prostora u javnom vlasništvu koji bi pod jasnim i transparentnim uslovima bio ponuđen kulturnoj sceni i spremni smo da svoje dugogodišnje iskustvo u radu ovakvih prostora ponudimo kako bi se našlo najbolje rešenje. I umetnici koji su radili i stvarali u zgradi BIGZ-a, ali i veliki broj onih koji daju veliki doprinos kulturi našeg grada a nemaju prostor za rad, zaslužuju podršku, saopšteno je iz pokreta Ne davimo Beograd.

Aktivisti ovog pokreta podsećaju da Grad Beograd poseduje brojne prostore koji stoje zatvoreni, napušteni ili neuslovni. „Ove prostore želimo da revitalizujemo uz aktivno učešće lokalne zajednice i lokalnih organizacija kako bi bili prilagođeni potrebama sredine i maksimalno iskorišćeni. Društveni i kulturni centri, poput onih koji su širom Evrope uobičajena praksa za podršku umetnicima i civilnom sektoru, neophodni su i Beogradu“, navode u Ne davimo Beograd.

Bonus video:

Komentari

Vaš komentar