Bobić i Pijanista o zgradi BIGZ-a, biseru naše arhitekture

Kultura 04. jan. 202114:47 > 14:52
Podeli:
Zgrada BIGZ-a, Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

Zgrada BIGZ-a, čuveno delo arhitekte Dragiše Brašovana i spomenik kulture, biće prodato novom vlasniku, odlučila je Skupština akcionara “BIGZ pablišinga”, društva koje trenutno upravlja ovih biserom arhitekture na Senjaku. Kupac je, prema pisanju beogradske štampe, firma “Marera propertis”, koja je već kupila “Beograđanku”, a trebalo bi, prema istim izvorima, da početkom ove godine za zgradu BIGZ-a plati 50 miliona evra. Taj spomenik arhitekture mora biti sačuvan, ističu arhitekte Đorđe Bobić i Andrej Josifovski, poznat kao ulični umetnik Pijanista.

Godinama unazad govorilo se o tome da će zgrada BIGZ-a, jedno od najpoznatijih zdanja jugoslovenske moderne, zaštićena kao spomenik kulture poslednje skoro tri decenije, dobiti novog vlasnika, a skupština akcionara sada je, na sednici pre dvadesetak dana, donela i odluku o prodaji. Novi vlasnik bi, prema pisanju „Politike“ trebalo da postane firma „Marera propertis“ čiji je vlasnik Vladimir Zubrilin, ruski biznismen sa pasošem Malte, čije ime se spominje i u aferi „Panamski papiri“.

„Predstavnik odbora direktora obrazložio je razloge iz kojih se preporučuje donošenje ove odluke: Društvo je vlasnik poslovnog prostora koje je predmet kupoprodaje, koji u pretežnom delu nije moguće koristiti zbog stanja u kojem se nalazi i nije u funkciji. Manji deo prostora ima upotrebnu vrednost i koristi se za obavljanje poslovne delatnosti Društva. Preostali deo poslovnog prostora se ne koristi za potrebe društva i nije ga moguće izdati u zakup u postojećem stanju. Poslovna zgrada u kojoj se nalazi poslovni prostor iziskuje velika ulaganja, naročito na fasadi zgrade i instalacijama, koje Društvo nije u mogućnosti da finansira“, navedeno je, između ostalog, u zapisniku sa vanredne sednice Skupštine „Bigz pablišing“ a. d, održane 10. decembra 2020. godine.

U akcionarskom društvu „BIGZ pablišing“ trenutno, prema dostupnim podacima, „Nova školska knjiga“ (čiji je vlasnik hrvatska „Školska knjiga“) ima 76,7 odsto akcija, 4,3 odsto je u vlasništvu Akcionarskog fonda, dok je 18,9 odsto u vlasništvu građana malih akcionara. Bord direktora Društva predložio je akcionarima prodaju još proletos, ali je prethodna redovna sednica Skupštine akcionara, prvobitno zakazana za 29. jun, bila otkazana. Zajedno sa zgradom, na prodaju je dato i zemljište na kojoj se zdanje nalazi.

Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

Zgrada BIGZ-a je prethodno prodata 2007. godine firmi „Beta partners“ u vlasništvu Petra Matića za, kako se tada navodilo, 3,5 miliona evra. U „BIGZ pablišingu“ navode da su oni suvlasnici zgrade, zajedno sa „BIGZ 1831“ a.d. (osnovanim 2008. godine za iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina i upravljanje njima), kao i „BIGZ knjižarskim trgovinskim preduzećem“.

Zgrada BIGZ-a proglašena je spomenikom kulture 1992. godine. Izgrađena je kao zgrada Državne štamparije između 1936. i 1940. po projektu Dragiše Brašovana, jednog od pionira srpske moderne arhitekture. (Najznačajniji projekti Dragiše Brašovana su, pored zgrade BIGZ-a, i Vazduhoplovni dom u Zemunu, beogradski hotel „Metropol“, zgrada Banovine i Glavne pošte u Novom Sadu…).

Mural sa likom Danila Kiša na stepenicama koje su vodile ka „Čekaonici“ Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

U zdanje na Senjaku sa sedam spratova i 6.000 kvadratnih metara, u obliku ćiriličnog slova P, nakon rata je useljeno Beogradsko izdavačko-grafičko preduzeće, koje je svojevremeno zapošljavalo 3.000 ljudi. U suterenu i prizemlju su veliki prostori u kojima su ranije bile smeštene štamparske mašine, viši spratovi su bili kancelarije i arhive, a na samom vrhu bile su prostorije za ishranu i odmor radnika.

Nakon propasti preduzeća BIGZ, početkom ovog veka zgradu su počeli da naseljavaju umetnici. Zakupci prostora su nekoliko firmi u prizemlju, kao i brojni umetnici koji su u nekadašnjim kancelarijama i drugim prostorima otvorili svoje vajarske i slikarske ateljee, muzička studija ili prostorije za pripremu predstava i drugih dela izvođačkih umetnosti.
Fasada je propala, unutrašnjost takođe, a u zgradu godinama, ne računajući to što su zakupci sami uređivali prostore u kojima se nalaze, skoro da ništa nije ulagano.

Liftovi nisu baš najpouzdaniji Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

„Zgrada Državne štamparije predstavlja reprezentativno delo srpskog i jugoslovenskog graditeljstva kojim se naša arhitektura najviše približila duhu evropske moderne arhitekture. Njene vrednosti prepoznate odmah po izgradnji znatno su doprinele da ona i posle sedam decenija istim, visokim ocenama zaokuplja pažnju naučne i stručne javnosti i ljubitelja moderne arhitekture. Zgrada Državne štamparije, spomenik kulture od 1992. godine, predstavlja trajnu materijalnu i duhovnu vrednost graditeljskog nasleđa Beograda“, navode u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Koliko novca će novi vlasnik uložiti u obnovu zgrade nije poznato, ali se u javnosti navodi da će zgradu „obnoviti i pretvoriti u poslovni prostor za izdavanje“.

Uz ogradu da ne zna ništa o novim informacijama vezanim za prodaju BIGZ-a, nekadašnji gradski arhitekta Đorđe Bobić, govoreći o eventualnim izmenama na zdanju, kaže da one moraju da budu sprovedene pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika.

Fasada je propala, prozori ponegde razbijeni… Foto:Filip Krainčanić/Nova.rs

– Vlasnik bi verovatno iznutra mogao nešto da menja, ali fasadu mora da drži u stanju kakva je bila projektovana. Fasada treba da bude rekonstruisana jer je dosta stara i oronula, ali mora da bude zadržana onakva kakva je bila u izvornom stanju i to je tako po zakonu. Zgrada je zaštićena kao spomenik kulture i ne sme da se menja bilo šta u izgledu. Unutra verovatno mogu, to je sad pitanje vlasnika, ali, naravno, opet pod kontrolom republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture – kaže Bobić.

Bobić dodaje i da je to praktično prvi primer jugoslovenske moderne u arhitekturi, da je to „prva zgrada iz te forme“.

Andreju Josifovskom Pijanisti je zdanje Dragiše Brašovana dvostruko zanimljivo, i kao arhitekti i predavaču na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, ali i kao uličnom umetniku, s obzirom da u toj zgradi rade njegove kolege, nove generacije vizuelnih umetnika.

– Sve je već rasprodato, pa me ne čudi ni prodaja BIGZ-a. Nadam se da će se prema ovom važnom objektu naše arhitekture, zaštićenom spomeniku kulture, tako i ophoditi. Mada, ko zna, s obzirom na to da prethodni gradski arhitekta nije znao ni ko je projektovao Generalštab, sve je moguće – ocenjuje Josifovski.

Ranije se dešavalo da, kad god bi se povela priča o mogućoj prodaji BIGZ-a, krenu i priče u javnosti o tome kako se u ruiniranoj zgradi svašta dešava, kako se tu okupljaju narkomani, da su po hodnicima gomile smeća i šuta… Tako je bilo i letos, kada su predstavnici gradske vlasti najavljivale i da će u zgradu biti „uveden red“.

„Takve priče šire najčešće oni koji u zgradu nisu ni ušli ili su dolazili sa namerom da pronađu nešto čime bi diskreditovali one koji se tu okupljaju i rade“, pričaju zakupci prostora i primećuju da se takve priče pojavljuju uglavnom malo nakon što ponovo počne da se govori o prodaji zgrade.

Komentari

Vaš komentar