"Biću mrtav milijardu godinu i ne žurim u raj - a u paklu me čekaju svi moji prijatelji": Smrt Voja Stanića koji nije dočekao 101. rođendan

Nepuna tri meseca delila su jednog od najvećih slikara bivše Jugoslavije od 101. rođendana. Nije izdržao Vojo Stanić da, nakon što je stoti rođendan u februaru uveličao i izložbom u Herceg Novom, proslavi i taj 101. Ali, odživeo je svoj život do kraja, što je bio "zadatak" koji je sebi zacrtao još kad je stupio u devetu deceniju...

Maltene do samog kraja Vojo Stanić, koji je preminuo danas, radio je, slikao - da ne bi previše pričao, ispijao kratki espreso i čašu vina na Škveru, uz nezaobilaznu lulu. A kada se, doduše retko, ispovedao novinarima, priznavao je crnogorski slikar i akademik da mu "život ulepšavaju i, takozvani, ružni događaji".

- Zato ću još dugo živeti lepo dok ne umrem, a posle toga ću biti mrtav milijardu godina. Zato ne žurim na onaj svet, a pogotovo ne u raj, jer, u paklu se, verovatno, događa sve ono što je zabranjeno. Pa me tu čekaju i svi moji prijatelji - šaljivo je govorio za "Politiku" pre osam godina.

Najvažnije mu je bilo da slika, da njegova dela budu dokument ličnog doživljaja - i da od toga živi. Jer "uspešnim se smatra onaj slikar koji može da živi od svog rada", govorio je, a izlagao je svoje radove na 80 samostalnih i 150 kolektivnih izložbi.

I iako je proputovao čitav svet, izlagao svuda - "bez svoje Crne Gore i Herceg Novog nije mogao".

- Pa, gde bih drugo, a?! Nikada nisam voleo velike gradove. Nije to za mene. Mala mesta su udobna, svi se poznaju. Tu naučiš da primećuješ ljude. U Herceg Novom, recimo, umre čovek kojeg ne znaš, ali, viđao si ga svaki dan, pa si, na neki način, proživeo i njegov život. Ponekad je dovoljno primetiti da nekoga nema, je li?!… Pored toga, vazda sam voleo more. Kada duva jugo, kod mnogih ljudi to izaziva depresiju; ja uživam. Volim i da jedrim, eh…

More je kod Stanića, priznavao je, stvaralo utisak večite slobode.

- Dok sam mogao da vozim jedrilicu imao sam utisak, na otvorenom moru, da sam otišao u neki drugi, samo meni poznat svet. Obožavao sam gledanje u pučinu kad mi se pogled ne vrati nego odluta u nepoznato. Volim i sve vremenske prilike, pa i neprilike na moru. More je ogledalo neba. Ono neprestano menja svoju površinu i deluje, bar za mene, kao neprestani izvor života. Ne mogu da verujem da postoje ljudi koji ne vole more.

Već tada u poznoj životnoj dobi pričao je o rođendanima. I sasvim iskreno za portal Herceg Novi Cool, kako je preneo CDM, kazao da je to "jedan od milion dana, kao i svaki drugi":

- Nemam ja šta da slavim rođendan. Rođendani se slave kada si mlad, a ne kad imaš sto godina. Stid me koliko puno godina imam, mada ih nisam nikada krio...

Bonus video: