"Suprug i ćerka imaju kosovska dokumenta, a sin i ja ne": Muke Ane iz Zubinog Potoka zbog uvođenja Zakona o strancima deli još 10.000 ljudi na Kosovu

Na Kosovu 15. marta, odlukom Prištine, počinje puna primena Zakona o strancima i Zakona o vozilima. Oba zakona direktno i negativno utiču na život Srba.

Jedan je donet 2013. godine, a drugi 2017, međutim tek sada je odlučeno o njihovoj punoj primeni i to posle dva odlaganja u roku od tri meseca.

Šta u praksi znače zakoni  

Prema zakonu o strancima, sva lica koja nemaju kosovsko državljanstvo, odnosno lična dokumenta - smatraju se strancima i u obavezi su da svoj boravak na KiM prijave Kosovskoj policiji. Treba napomenuti da je od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine, veliki broj Srba iz različitih razloga bio primoran da dobije kosovska dokumenta, ali deo njih nije uspeo, zbog administrativnih poteškoća.

Podaci koje je objavila Srpska lista, pokazuju da oko 10.000 Srba ne može da dobije kosovska dokumenta, uprkos tome što su mnogi rođeni na KiM, tu su išli u školu, osnovali porodicu...

U problemu su i studenti i profesori Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji mahom dolaze iz centralne Srbije i Crne Gore, a koji takođe ne poseduju kosovska dokumenta.

Muke Srbima donosi i Zakon o vozilima koji predviđa zabranu upravljanja vozilom na ovlašćenje, ukoliko vozač nema prebivalište u zemlji u kojoj je vozilo registrovano. To znači da Srbi sa KiM više neće moći da voze automobile registrovane na gradove u centralnoj Srbiji, a takvih je mnogo.

Stranci

Slučajno mesto, tj.opština rođenja - odredila je sudbinu mnogih Srba na Kosovu. Takva je i priča Ane. M. iz Zubinog Potoka koja se posleratne 2000. godine rodila u Novom Pazaru. Uprkos tome što je svoj dosadašnji život provela na Kosovu, gde je završila osnovnu i srednju školu, uprkos tome što se na Kosovu udala i dobila decu - ona ne može da ostvari pravo na kosovsko državljanstvo i posledično druga kosovska dokumenta.

"Više puta sam pokušavala, ali je uvek bio isti odgovor, da trenutno ne može. Nisam uspela da dođem do dokumenata čak ni tokom informativne kampanje kada su date administrativne olakšice", kaže Ana M.

Od opštine, do policijske stanice, preko Ministarstva unutrašnjih poslova, institucije su svaljivale odgovornost jedna na drugu.

Ana sada zbunjena poput drugih građana čeka 15. mart. Nekoliko nedelja ranije našla se na spisku onih koji nemaju dokumenta. Reč je o podacima koje je Srpska lista prikupljala u javnim institucijama.

Sagovornica Nove kaže da je i paradoksalno to što kosovska dokumenta poseduje njen suprog, jedno od dvoje dece je registrovano u kosovskom sistemu, ali ne i ona.

"Muž i ćerka imaju dokumenta. Za nju smo ranije uspeli da dobijemo na osnovu suprogovoih dokumenata. Ali sin koji je rođen nedavno, registrovan je samo u srpskom sistemu", kaže ona. 

A šta donosi Zakon o vozilima?   

Iako se u javnosti o njemu manje govori, veliki broj Srba pogađa i Zakon o vozilima. Nakon što su tablice srpskih gradova na Kosovu postale deo prošlosti zbog dogovora Beograda i Prištine, počela je i masovna preregistracija na RKS.

Uprkos tome, veliki broj Srba nastavio je da koristi vozila registrovana na gradove centralne Srbije i to uz ovlašćenje.

Sada im to prištinske vlasti više neće dozvoljavati. Šta će od ponedeljka sa svojim vozilom, ne zna Jana J. iz Zvečana. Do sada je vozila automobil registrovan na Kraljevo, na osnovu ovlašćenja koje joj dao rođeni brat  

U izjavi za Novu kaže da informacije o tome šta da rade ne dobijaju ni sa jedne strane.

"Mi smo od kolegenice saznali da je Kosovska policija na jugu već opominjala za vožnju na ovlašćenje. Pretili su kaznom od 500 evra i time da će vozilo oduzeti carina, što se dodatno plaća, ali nama niko sa zvanične adrese ne govori šta će tačno biti, tako je bilo za sve fo sada što se sprovodilo", kaže naša sagovornica.

Vučić sedam godina nije bio na Kosovu, sada stiže na prelaz gde će građane čekati u kontejneru

Inače, poslednje događaje na Kosovu pratila je upadljiva tišina sprskog državnog vrha. Prekunuo ju je u četvrtak predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, kada je govorio o Zakonu o strancima, svega tri dana pre njegovog sprovođenja.

Precizirao je da oko 10.000 Srba koje pogađa ovaj zakon – čiji bi, kako je rekao, opstanak na ognjištima bio ugrožen, oko 500 profesora koji rade na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici i nešto manji broj lekara i nastavnika.

„Mislim da smo na putu da pronađemo neka rešenja koja ne bi značila katastrofu za naš narod, iako lakih rešenja nema. Ako to uspemo, biću veoma radostan“, naglasio je Vučić u intervjuu za RTS.

Iako na Kosovu nije bio više od sedam godina, kao vid podrške Srbima, predsednik države sledeće nedelje stiže u kontejner na administrativnoj liniji, gde će dočekivati i ispraćati Srbe, te razgovarati sa njima.

„Naredne nedelje ću već, nadam se, kada sve to krene, otići i sesti sa strane centralne Srbije, u onaj kontejner i čekati naš narod i naše ljude koji ulaze i izlaze preko tog administrativnog prelaza, i da razgovaram sa njima, da vidim šta je to što još možemo našem narodu da pomognemo“.

Na udaru Univerzitet, pritisak se povećava

U fokusu primene Zakona o strancima, poslednjih meseci je Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Ukoliko krene puna primena Zakona, studenti koji poseduju samo srpska dokumenta, neće moći da prijave svoj boravak Kosovskoj policiji, jer prištinske vlasti sprski obrazovni sistem smatraju paralelnim,

Istovoremeno, prtisak na jednu od poslednjih srpskih institucija povećao se zahtevom kosovskog Univerziteta koji traži da zgrada Fakulteta u Mitorvici bude oslobpođena, ili da se sa njima sklopi ugovor.

Rok od mesec dana koji su dali već je istekao, a uprava fakulteta i Univerziteta još se nisu oglasile.

Nekolicina profesora i studenata poslednjih meseci na protestima i tribinama upozoravala je na posledice promene statutsa ili preseljenja Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici. Pokrenete su i dve onalajn peticije koje potpisalo više hiljada ljudi.

Prištinske vlasti otvorile su još pre nekoliko meseci pitanje sudbine dve preostale srpske institucije na Kosovu - zdravstva i prosvete.

Tako je u januaru ove godine, kosovski premijer, Aljbin Kurti izjavio da je neophodno započeti „postepenu integraciju zdravstvenog i obrazovnog sistema“, uz poruku da će se taj proces odvijati u koordinaciji sa Evropskom unijom i uz uvažavanje stavova srpske zajednice.