Sklonite diplome, novo istraživanje kaže da će ove veštine biti ključne za poslove budućnosti

Izveštaj „remAIn relevant: Veštine za poslove budućnosti“ pokazuje da se zahtevi tržišta rada ubrzano menjaju. Veštačka inteligencija (AI) postaje deo osnovne pismenosti dok fleksibilnost i adaptabilnost postaju ključne veštine.

Istovremeno, mladima je nakon završenog formalnog obrazovanja često potrebna dodatna podrška kako bi stekli relevantna znanja i veštine u realnom vremenu i kako bi se smanjio jaz između znanja koje studenti stiču i potreba savremenog tržišta rada.

Istraživanje je sprovedeno sa predstavnicima kompanija iz Srbije koje posluju na domaćem i međunarodnom tržištu. Čak 94% kompanija u uzorku ima više od 100 zaposlenih, dok je 72,7% u stranom ili mešovitom vlasništvu. Ovakva struktura učesnika u istraživanju pruža dodatni nivo relevantnosti u kontekstu globalnih očekivanja kada je reč o znanjima i veštinama koje će biti tražene u narednim godinama, piše Bizlife.rs.

Ključni nalazi istraživanja pokazuju da:

• 90,9% kompanija smatra da će korišćenje veštačke inteligencije biti ključna tehnička veština u narednih pet godina;
• 81,8% kompanija ističe fleksibilnost, prilagodljivost i kontinuirano učenje kao najvažnije netehničke veštine;
• 54,5% kompanija navodi nedostatak iskustva u specifičnim tehnologijama kao najveći izazov pri zapošljavanju;
• 87,9% kompanija očekuje rast potražnje za specijalistima za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje, dok 72,7% ističe potrebu za stručnjacima u oblasti analitike i rada sa podacima;
• 57,6% kompanija ocenjuje da su analitičko i kreativno razmišljanje kod kandidata koji konkurišu za posao na prosečnom nivou. Istovremeno, poslodavci ističu da su među najvažnijim veštinama pri zapošljavanju fleksibilnost i adaptibilnost, sposobnost rada sa ljudima, komunikativnost, kao i spremnost na učenje i prihvatanje promena.

Nalazi ukazuju na to da AI i rad sa podacima više nisu specijalizovane kompetencije rezervisane za uski krug stručnjaka, već postaju temelj konkurentnosti kompanija. Istovremeno, poslodavci naglašavaju da kandidatima često nedostaju upravo veštine koje su ključne za rad u dinamičnom okruženju – sposobnost rešavanja problema, komunikacija, proaktivnost i spremnost na kontinuirano učenje.

"Korišćenje veštačke inteligencije u radu postaje horizontalna veština, poput poznavanja stranog jezika ili rada na računaru pre deceniju ili dve. Ona više nije ‘niša’ već osnovna kompetencija bez koje će biti nemoguće ostati relevantan na tržištu rada, bez obzira na primarnu ekspertizu", izjavila je Tanja Kuzman, direktorka Inicijative Digitalna Srbija.

"Podaci nam govore i da diploma nije krajnja tačka, već samo startna linija. Čak 81,8% kompanija ističe fleksibilnost i kontinuirano učenje kao najvažnije osobine zaposlenih. To znači da moramo da gradimo sisteme koji omogućavaju studentima da još tokom studija steknu operativnost koju industrija zahteva", dodaje Kuzman.

Izveštaj preporučuje jačanje saradnje između akademskog i privatnog sektora kroz praktične projekte, mentorske programe i razvoj neformalnih obrazovnih inicijativa koje omogućavaju studentima sticanje multidisciplinarnih digitalnih kompetencija i pripremu za poslove budućnosti. Poseban fokus stavljen je na oblasti veštačke inteligencije, rada sa podacima i sajber bezbednosti, kao i na razvoj analitičkog i kreativnog razmišljanja.

Izveštaj takođe ukazuje da veštine potrebne za poslove budućnosti nisu vezane isključivo za tehničke fakultete, već su podjednako relevantne i za studente društveno-humanističkih disciplina.