Objavljena analiza profesora FPN: Koliko birača treba da izađe na lokalne izbore 29. marta da bi studenti i opozicija imali šansu za pobedu

Lokalni izbori biće održani u 10 lokalnih samouprava: Boru, Kuli, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci, Majdanpeku, Kladovu, Knjaževcu, Lučanima, Bajinoj Bašti i Sevojnu.

Dušan Pavlović je uporedio iIzlaznost na lokalnim izborima 2022. i republičkim izborima 2023. u deset opština na kojima će se 29. marta održati lokalni izbori.

Pa tako, kako navodi Pavlović, računajući upisane birače 2022. i 2023. godine, kao i izašle apstinente i koliko je birača izašlo u procentima, dolazimo do prosečne izlaznosti 2022. i 2023.

Prema toj tabeli, izlaznost bi trebalo da bude najmanje osam odsto veća u proseku, da bi rezultat u navedenim opštinama bio indikator drugačijeg rezultata na republičkim izborima, navodi on.

Tako je u Aranđelovcu 2022. izlaznost bila 64,61 odsto, a 2023. 59,29.

U Bajinoj Bašti 2022. 68 odsto, 2023. 64,05 odsto.

U Boru je izlaznost 2022. iznosila 61,20 odsto, a 57,57 odsto 2023.

Izlaznost u Kuli u procentima 2022. bila je 65,47, a 2023. 60,86.

U Sevojnu 2022. izašlo je 70,13 odsto birača, a 2023. 67,79.

U Smederevskoj Palanci 58,81 odsto birača izašao je 2022. dok je 2023. izašlo 55,27 odsto.

U Kladovu je 2022. bilo 52,03 odsto izašlih građana, dok je 2023. bilo 49,43 odsto.

U Knjaževcu je 2022. izašlo 62,87 odsto birača, a 2023. 61,26.

U Lučanima 72,24 odsto izašlih 2022, a 71,48 odsto 2023.

U Majdanpeku 59,96 odsto 2022. i 59,42 2023. godine.

Prema ovim podacima i ostalim koji su uzeti u obzir, prosečna izlaznost 2022. iznosila je 62,63 odsto, dok je 2023. bila 59,27 odsto, navodi Pavlović.

Lokalni izbori i opstrukcije

Dve nedelje ostalo je do lokalnih izbora u deset opština u Srbiji, a prema rečima programskog direktora Crte Raše Nedeljkova za “Novu”, ima najmanje 12 lažnih listi iza kojih stoji Srpska napredna stranka od ukupno 43 liste koje učestvuju na izborima u ovim mestima.

Redovni lokalni izbori biće održani u gradu Boru, opštinama Aranđelovac, Bajina Bašta, Kladovo, Knjaževac, Kula, Lučani, Majdanpek i Smederevska Palanka i u Sevojnu.

Nedeljkov je rekao da za više od četvrtine proglašenih lista postoje osnovane sumnje da su tzv. fantomske, te da je po sredi hroničan problem izbornog procesa u Srbiji.

"Neke opcije se samo niotkuda pojave na izborima i, po pravilu, uzmu manji broj glasova nego što su “prikupile” potpisa podrške za kandidaturu. Kad kažem da se stvore niotkuda, to znači da nije zabeleženo da su sprovodile bilo kakve političke aktivnosti, nema ih u javnosti u periodu između izbora, nemaju infrastrukturu ili mrežu aktivista, a i njihovo skupljanje potpisa prođe neprimećeno, što ukazuje na mogućnost da je taj posao za njih odradila vladajuća stranka. Na nekim listama se i pojavljuju ljudi koji su povezani sa SNS", rekao je, između ostalog, Nedeljkov.

Inače, fantomske liste najbolje ilustruje primer Kule, gde je proglašena lista „Mladi za Kulu“ pre nego što je zvanično proglašena lista aktivista i studenata iz grupe građana „Mladi Kule“ koja se zvanično zove „Glas mladih opštine Kula“.

Maltene ista situacija dogodila se i u Smederevskoj Palanci, gde je grupa građana “Oslobodimo Palanku“ predala Opštinskoj izbornoj komisiji izbornu listu pod imenom “Studenti Palanke“.

Ipak, autentična studentska lista u toj opštini nosi naziv “Mladi za Palanku, sami protiv svih“.

U Knjaževcu takođe postoji problem i čeka se odluka Višeg suda u Zaječaru od koje zavisi da li će studentska opcija uopšte učestvovati na lokalnim izborima 29. marta.

Čitava borba zapravo je počela nakon što je Srpska napredna stranka prva predala potpise građana i Izborna komisija je listu proglasila, da bi zatim predstavnici liste “Knjaževac uz studente” prijavili nepravilnosti u vezi SNS liste, pa je ona vraćena kako bi se otklonili nedostaci.

Tog trenutka počela je drama, a sve kako bi se sačuvalo prvo mesto na glasačkom listiću za SNS.

Oborena je studentska lista “Knjaževac uz studente”, a razlog je neverovatan. Predato je 600 potpisa građana, a za proglašenje liste potrebno je 300 ispravnih. Izborna komisija je našla nedostatke u prvih 300 potpisa, pa ostalih 300 nije ni razmatrala, što nije u skladu sa propisima. Upravo da bi se izbeglo bespotrebno vraćanje liste na otklanjanje nedostatka, predaje se više od propisanog broja potpisa. Lista je oborena i opoziciji.